ǂThe ǂphilosophical and technical knowledge of Ancient Greece in the context of the development of sports culture

[Ђ. Стефановић]

272 стр.

Друштвено-хуманистичке науке - Филозофија и спорт

Рад представља прилог проучавању филозофског и техничког знања античке Грчке у контексту развоја културе спорта. Истраживање је било условљено анализом зависних развојних аспеката у научним или техничко-технолошким дисциплинама, проблемима, или достигнућима, који су имали додирних тачака са спортом античке Грчке. У античкој Грчкој спорт је представљао саставни део вредности културе. Та вредност се везује за људски активизам у коме је незаобилазан био динамизам ривалства. У суштини агонa открива суштину надметања са једнаким изгледима, у једнаким условима, где се остварује равноправност атлета. У неизвесности активизма и антагонизма, агона на стадиону пружа могућност да атлета проживи обрачун са противником, али и собом, како би могао на основу стеченог искуства наговестити и неке промене у смеру бољитка свога живота. Прекорачење достигнуте границе означава жељену промену код атлете, али и потврду слободне воље. Циљ рада је да укаже на откривање релевантних фактора у испитивању научно-технолошке сарадње која је постојала између кључних научних области у античкој Грчкој, које су имале и међусобни утицај на сферу спорта. Рад се означава као мултидисциплинарно истраживање у коме су се користиле: историјско критичка метода, компаративна метода, квалитативна анализа, синтеза, индукција, дедукција, аналогија и таксономија. Укрштање наведених научних метода омогућило је пут ка откривању научне истине у повезивању различитих видова знања из више научних дисциплина који су омогућили обухватније разумевање културе спорта античке Грчке. Рад представља теоријску синтезу резултата истраживања у оквиру којих је установљена веза између више научних дисциплина и спорта у античкој Грчкој. То указује да су знања из филозофије, медицине, теологије, математике, музике, педагогије, историје, уметности и других научних дисциплина, била у контексту развоја културе спорта. У основи, рад је заснован на представљању и анализирању значајних оригиналних текстова. Резултати истраживања су указали да је спорт заузимао значајно место у животу људи античке Грчке. Забележено је да су се значајни филозофи, попут Талеса, Ферекида, Питагоре, Сократа, Платона, Аристотела и других налазили у видокругу спорта, као такмичари, учитељи атлета или посматрачи. Хипократ и Гален су остварили такође јаку везу са спортом кроз битна начела за здравље атлета. Слично се може рећи за Мирона, Пракситела, Фидију и др. Спорт није био само телесна вежба у античкој Грчкој, већ се и као духовно-телесна делатност развијао унутар филозофије живота и разумевања односа човека и света. У раду је утврђено да постоји узајамно прожимање филозофије, технике и спорта, који нису били одвојене делатности, већ је у њиховој интеракцији друштво постизало виши ниво демократичности, а култура попримала високе облике цивилизованости. Такође је утврђено да су доприноси знања из периода античке Грчке имали снажну и непрекидну везу са данашњом науком о спорту и да су сагласни са новим технологијама у спорту. Филозофи античке Грчке су заступали становиште да физичке активности и вежбање, само у оптималној мери, могу бити корисни за здрав начин живота. Сматрали су да здрав разум (bon sens), представља основни аксиом за развој телесно и духовно здраве личности. Анализирани филозофи и лекари, који су имали додирних тачака са спортом (N=15), доживели су дубоку старост. Научни допринос се огледа у остварењу нових сазнања и разумевања улоге и значаја спорта у развоју културе и друштва античке Грчке.

The paper is a contribution to the study of philosophical and technical knowledge of ancient Greece in the context of the development of sports culture. The research was conditioned by the analysis of dependent development aspects in scientific or technical and technological disciplines, problems or achievements which were in correlation with the sport of ancient Greece. In ancient Greece, sport was an integral part of cultural values. These values are linked to human activism in which the dynamism of rivalry was inevitable. Essentially, agona discovers the essence of competing with equal chances, under equal conditions, where the equality of athletes is achieved. In the uncertainty of activism and antagonism, agona on a stadium provides the opportunity for an athlete to experience a confrontation with the opponent, but also with themselves, in order to enable, based on gained experience, heralding of certain changes in the direction of improving their life. Exceeding the achieved limit signifies the desired change in the athlete, but also the confirmation of free will. The aim of the paper is to highlight the discovery of relevant factors in examining scientific and technological cooperation that existed between the key scientific areas in ancient Greece which also had mutual influence on the field of sports. The paper is characterized as multidisciplinary research where the following methods were used: historical critical method, comparative method, qualitative analysis, synthesis, induction, deduction, analogy and taxonomy. Combination of the listed scientific methods enabled the way to discovering scientific truth in linking different forms of knowledge from several scientific disciplines which enabled more comprehensive understanding of the culture of the sports of ancient Greece. The paper represents a theoretical synthesis of the results of research within which a link was established between several scientific disciplines and sport in ancient Greece. This indicates that knowledge coming from philosophy, medicine, theology, mathematics, music, pedagogy, history, art and other scientific disciplines was in the context of the development of the culture of sports. In essence, the paper is based on presenting and analysing significant original texts. The research results indicated that sport played an important role in the lives of the people of ancient Greece. It was recorded that significant philosophers such as Thales, Pherecydes, Pythagoras, Socrates, Plato, Aristotle and others were involved in sports, as competitors, teachers of the athletes or observers. Hippocrates and Galen also formed a strong link to sport through principles important for the health of athletes. Similar can be stated for Myron, Praxyteles, Phidias and others. Sport was not only physical exercise in ancient Greece, it was developing as a spiritual and physical activity within the philosophy of life and understanding of the relationship between man and the world. The paper determines the existence of mutual permeation of philosophy, technique and sport, which were not separate activities, instead in their interaction the society achieved a higher level of democracy and culture acquired high forms of civilization. It was also determined that the contributions of the knowledge from the period of ancient Greece had strong and continuous link with contemporary science on sport and that they are in conformity with new technologies in sports. Ancient Greek philosophers advocated the position that physical activities and exercise, only to the optimum extent, can be beneficial for a healthy life style. It was considered that common sense (bon sens), represents basic axiom for the development of physically and spiritually healthy person. The analysed philosophers and physicians who were in contact with sports (N=15) lived to ripe old age. Scientific contribution is reflected in the achievement of new cognitions and understanding of the role and significance of sport in the development of culture and society of ancient Greece.

филозофија, знање, култура, спорт, атлета, технологија, телесно вежбање, тело и здравље

philosophy, knowledge, culture, sport, athlete, technology, physical exercise, body and health

796.011:1(38)(043.3) 001:796(38)(043.3)

Tekst