Title
Степен оплођења и биолошке особине нових сорти шљиве (Prunus domestica L.)
Creator
Milošević, Nebojša T., 1983-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 18.12.2013.
Other responsibilities
mentor
Nikolić, Dragan, 1964-
komentor
Mratinić, Evica, 1950-
član komisije
Cerović, Radosav
član komisije
Veličković, Milovan, 1955-
član komisije
Fotirić-Akšić, Milica, 1972-
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Poljoprivredni fakultet
Alternative title
Degree of fertilization and biological traits of new plum cultivars (Prunus domestica L.)
Publisher
Београд : [Н. Т. Милошевић]
Format
PDF/A (153 lista)
description
Биотехничке науке - Оплемењивање воћака и винове лозе / Biotechnical sciences - Fruit and grape breeding
Abstract (sr)
Код три новије сорте шљиве (‘Jojo’, ‘Hanita’ и ‘Katinka’), толерантне или отпорне на вирус Шарке (Plum Pox Virus), испитиванe су најзначајније биолошке особине и квантитативни раст поленових цевчица in vivo и in vitro у условима самоопрашивања, слободног опрашивања и страног опрашивања при различитим температурама (20°C, 23°C и 26°C). Такође, у овим условима испитивани су бујност стабла, компоненте приноса и физичко-хемијске карактеристике плода шљиве. Истраживања су обављена од 2008. до 2010. године у засаду шљиве у тзв. густој садњи у агроеколошким условима Чачка (западна Србија) коришћењем стандардне методологије.
Сорта ‘Hanita’ је имала најпозније цветање током све три године, а најмање варирање ове особине је утврђено код сорте ‘Jojo’. Највећа клијавост полена је установљена у сорте ‘Hanita’, средња у сорте ‘Jojo’, а најмања у сорте ‘Katinka’. Најмањи број поленових цевчица у горњој трећини стубића код свих испитиваних сорти је утврђен при самоопрашивању. У погледу ове особине, најбољи опрашивач за сорту ‘Jojo’ била је сорта ‘Hanitа’, за сорту ‘Katinka’ сорта ‘Jojo’, док је сорта ‘Hanita’ највећи број поленових цевчица имала при слободном опрашивању. Када је у питању заступљеност поленових цевчица у појединим регионима тучка, сорта ‘Katinka’ се показала као најбољи опрашивач сорти ‘Jojo’ и ‘Hanita’, док је сорта ‘Hanita’ била најбољи опрашивач сорте ‘Katinka’. Највеће иницијално и финално заметање плодова код сорти ‘Hanita’ и ‘Katinka’ утврђено је приликом слободног опрашивања, а код сорте ‘Jojo’ у комбинацији опрашивања поленом сорте ‘Katinka’, односно при самоопрашивању. На константним температурама (20°C, 23°C и 26°C), сорта ‘Hanita’ је била најбољи опрашивач сорте ‘Jojo’, сорта ‘Jojo’ је била најбољи опрашивач сорте ‘Hanita’, док су ове две сорте биле подједнако добри опрашивачи сорте ‘Katinka’. Код сорти ‘Jojo’ и ‘Hanita’, најбољи раст поленових цевчица је утврђен на константној температури од 23°C, а код сорте ‘Katinka’ на температури од 26°C. Највећи принос по стаблу и јединици површине је утврђен код сорте ‘Hanita’, а најмањи код сорте ‘Katinka’, међутим највећи коефицијент родности је утврђен код сорте ‘Jojo’ која је имала најмању бујност стабла...
Abstract (en)
Three recently developed plum cultivars (‘Jojo’, ‘Hanita’ and ‘Katinka’), tolerant or resistant to Plum Pox Virus, were evaluated for major biological traits and pollen tubes growth in vivo and in vitro under self-, open- and cross-pollination at different temperatures. Tree vigour, yield components, physical and chemical attributes of the fruit were also analysed under these conditions. Research was conducted during 2008-2010 in a high density planting system under the environmental conditions of Cacak (Western Serbia) using standard methods.
The latest flowering was observed in ‘Hanita’ during the three years, whereas ‘Jojo’ showed lowest variations in flowering date. Fruit maturity date was earliest in ‘Katinka’ and latest in ‘Jojo’. Pollen germination was highest in ‘Hanita’, medium in ‘Jojo’, and lowest in ‘Katinka’. The lowest number of pollen tubes in the upper part of the style in all cultivars was found under self-pollination. As regards this trait, ‘Hanita’ and ‘Jojo’ were the best pollenizers for ‘Jojo’ and ‘Katinka’, respectively, whereas ‘Hanita’ developed the highest number of pollen tubes under open-pollination. As regards the percentage of pollen tubes in different parts of the pistil, ‘Katinka’ proved to make the best pollenizer for ‘Jojo’ and ‘Hanita’, and ‘Hanita’ for ‘Katinka’. The highest initial and final fruit set in cultivars ‘Hanita’ and ‘Katinka’ was observed under open-pollination and in ‘Jojo’ under cross-pollination by pollen of ‘Katinka’ and self-pollination. At constant temperatures (20°C, 23°C and 26°C), ‘Hanita’ and ‘Jojo’ made the best pollenizers for ‘Jojo’ and ‘Hanita’, respectively, and equally good pollenizers for ‘Katinka’. The rate of pollen tubes growth was highest at a constant temperature of 23°C in ‘Jojo’ and ‘Hanita’, and at 26°C in ‘Katinka’. Yield per tree and yield per unit area were highest in ‘Hanita’ and lowest in ‘Katinka’. However, the highest yield efficiency was observed in ‘Jojo’ which exhibited the lowest tree vigour. As regards physical characteristics, in general, ‘Jojo’ showed the best performance when open-pollinated or pollinated by pollen of ‘Hanita’, ‘Hanita’ under pollination by pollen of ‘Katinka’ and ‘Katinka’ under self-pollination or pollination by pollen of ‘Hanita’...
Authors Key words
Prunus domestica L., сорта, степен оплођења, температура, биолошке особине, принос, квалитет плода
Authors Key words
Prunus domestica L., cultivar, fertilisation rate, temperature, biological traits, yield, fruit quality
Classification
631.5
Type
Tekst
Abstract (sr)
Код три новије сорте шљиве (‘Jojo’, ‘Hanita’ и ‘Katinka’), толерантне или отпорне на вирус Шарке (Plum Pox Virus), испитиванe су најзначајније биолошке особине и квантитативни раст поленових цевчица in vivo и in vitro у условима самоопрашивања, слободног опрашивања и страног опрашивања при различитим температурама (20°C, 23°C и 26°C). Такође, у овим условима испитивани су бујност стабла, компоненте приноса и физичко-хемијске карактеристике плода шљиве. Истраживања су обављена од 2008. до 2010. године у засаду шљиве у тзв. густој садњи у агроеколошким условима Чачка (западна Србија) коришћењем стандардне методологије.
Сорта ‘Hanita’ је имала најпозније цветање током све три године, а најмање варирање ове особине је утврђено код сорте ‘Jojo’. Највећа клијавост полена је установљена у сорте ‘Hanita’, средња у сорте ‘Jojo’, а најмања у сорте ‘Katinka’. Најмањи број поленових цевчица у горњој трећини стубића код свих испитиваних сорти је утврђен при самоопрашивању. У погледу ове особине, најбољи опрашивач за сорту ‘Jojo’ била је сорта ‘Hanitа’, за сорту ‘Katinka’ сорта ‘Jojo’, док је сорта ‘Hanita’ највећи број поленових цевчица имала при слободном опрашивању. Када је у питању заступљеност поленових цевчица у појединим регионима тучка, сорта ‘Katinka’ се показала као најбољи опрашивач сорти ‘Jojo’ и ‘Hanita’, док је сорта ‘Hanita’ била најбољи опрашивач сорте ‘Katinka’. Највеће иницијално и финално заметање плодова код сорти ‘Hanita’ и ‘Katinka’ утврђено је приликом слободног опрашивања, а код сорте ‘Jojo’ у комбинацији опрашивања поленом сорте ‘Katinka’, односно при самоопрашивању. На константним температурама (20°C, 23°C и 26°C), сорта ‘Hanita’ је била најбољи опрашивач сорте ‘Jojo’, сорта ‘Jojo’ је била најбољи опрашивач сорте ‘Hanita’, док су ове две сорте биле подједнако добри опрашивачи сорте ‘Katinka’. Код сорти ‘Jojo’ и ‘Hanita’, најбољи раст поленових цевчица је утврђен на константној температури од 23°C, а код сорте ‘Katinka’ на температури од 26°C. Највећи принос по стаблу и јединици површине је утврђен код сорте ‘Hanita’, а најмањи код сорте ‘Katinka’, међутим највећи коефицијент родности је утврђен код сорте ‘Jojo’ која је имала најмању бујност стабла...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.