Title
Политички односи Југославије и Италије у периоду од 1968. до 1975. године
Creator
Mišić, Saša, 1972-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 13.03.2013.
Other responsibilities
mentor
Trgovčević, Ljubinka, 1948-
član komisije
Simić, Predrag, 1954-
član komisije
Ristović, Milan
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Political relations between Yugoslavia and Italy 1968-1975
Publisher
[С.Д. Мишић]
Format
PDF/A (422 lista)
description
Политичке науке - Политичка теорија, политичка историја и методологија
политичких наука / Political Science
- Political Theory, Political History and Methodology of Political
Science
Abstract (sr)
Докторска дисертација се бави политичким односима Југославије и Италије у
периоду од војне интервенције пет чланица Варшавског уговора на Чехословачку
1968. до потписивања Осимских споразума 1975. године. На почетку рада се
испитују последице које су на југословенско-италијанске односе оставила дешавања
у Чехословачкој. Неслагање Југославије са политиком Совјетског Савеза и
противљење војној интервенцији уклонило је све дотадашње сумње Италије у
погледу независности југословенске спољне политике и њене везаности за Исток и
отворило нову фазу у односима која се одликовала настојањем обе државе да
интензивирају сарадњу на многим пољима. Истовремено, Италијани су дали
иницијативу да започну поверљиви разговори како би се дефинитивно регулисало
питање међудржавног разграничења и решила сва друга питања везана за границу
која су била отворена још од краја Другог светског рата.
Главни циљ рада је да се на основу необјављених и објављених докумената из
више домаћих и страних архива и релевантне литературе анализирају основне
карактеристике политичких односа двеју држава у време када се одвијала последња
фаза у дуготрајном процесу дефинитивног међудржавног разграничења и регулисања
појединих других отворених питања. Рукопис, такође, представља покушај да се ови
односи сагледају у ширем контексту Хладног рата, односно да се анализира улога
великих сила, посебна САД, у југословенско-италијанским односима.
У периоду од 1968 до 1970. године обе државе настојале су да јавним
изјавама, честим посетама државних званичника, благонаклоним ставом према
мањинама са обе стране границе, продубљивањем и проширивањем економске
сарадње, планирањем заједничких активности на ширем међународном плану и
консултацијама двају министарстава иностраних послова манифестују политику
добросуседства и сарадње. Проблеми везани за међудржавно разграничење и
решавање других питања везаних за границу, попут регулисања статуса словеначке
мањине у Италији, нису били у првом плану, већ је њихово решавање било
препуштено поверљивим разговорима на нивоу експерата.
До промене је дошло на децембра 1970. године у време када је била планирана
посета југословенског председника Јосипа Броза Италији. Захваљујући притиску који
су на државни врх вршили Словенци, Југославија је настојала да посету искористи
како би решила нека од спорних питања. Италија је, са друге стране, због обзира
према сопственој десници и иредентистичким круговима који су се томе противили,
желела да посета буде манифестационог карактера...
Abstract (en)
The PhD dissertation deals with political relations between Yugoslavia and Italy in
the period from the military intervention of five members of the Warsaw Pact against
Czechoslovakia in 1968 until the signing of the Treaty of Osimo in 1975. The paper starts
with analyses of the consequences which the developments in Czechoslovakia left on
Yugoslav-Italian relations. The Yugoslav disagreement with the politics of the Soviet
Union and its opposition to the military intervention removed all Italian doubts regarding
independence of Yugoslav foreign policy and its connections with the East and opened a
new phase in their relations, characterized by attempts of both parties to intensify their
cooperation in many fields. In the same time, Italians initiated opening of confidential talks
in order to definitely regulate the issue of interstate border and resolve all other issues
pertaining to the border which had remained open ever since the end of the World War
Two.
The main goal of the paper is to analyse, on the basis of unpublished and published
documents from several national and foreign archives and relevant literature, the
fundamental characteristics of political relations between the two states in the time of the
last phase of the long-lasting process of definite interstate bordering and resolution of some
other opened issues. The paper is also an attempt to observe these relations in the broader
context of the Cold War, i.e. to analyse the role of big powers, particularly the USA, in the
Yugoslav-Italian relations.
In the period from 1968 to 1970, through public statements, frequent visits of state
officials, benevolent attitude towards minorities at both sides of the border, deepening and
expansion of economic cooperation, planning of joint activities in wider international
sphere and consultancies of the two ministries of foreign affairs, both states attempted to
demonstrate the good neighbourhood and cooperation policy. The problems pertaining to
the interstate border and resolution of other issues in relation thereto, such is the regulation
of the status of Slovenian minority in Italy, were not in the forefront, but their resolution
was left to confidential talks at the experts level.
The change occurred during the preparations for the visit of Yugoslav president
Josip Broz to Italy, planned for December 1970. Due to the pressure which Slovenia
exercised upon the highest state officials, Yugoslavia attempted to use that visit for
resolving some of the disputable issues. Italy, on the other hand, concerned for its own
rightist and irredentist circles which opposed the visit, wanted it to be of more ceremonial
character...
Authors Key words
Југославија, Италија, Трст, спољна политика, граница, мањине,
Хладни рат
Authors Key words
Yugoslavia, Italy, Trieste, foreign policy, border, minorities, Cold War.
Classification
327(091)(497.1:450)"1968/1975"(043.3)
Type
Text
Abstract (sr)
Докторска дисертација се бави политичким односима Југославије и Италије у
периоду од војне интервенције пет чланица Варшавског уговора на Чехословачку
1968. до потписивања Осимских споразума 1975. године. На почетку рада се
испитују последице које су на југословенско-италијанске односе оставила дешавања
у Чехословачкој. Неслагање Југославије са политиком Совјетског Савеза и
противљење војној интервенцији уклонило је све дотадашње сумње Италије у
погледу независности југословенске спољне политике и њене везаности за Исток и
отворило нову фазу у односима која се одликовала настојањем обе државе да
интензивирају сарадњу на многим пољима. Истовремено, Италијани су дали
иницијативу да започну поверљиви разговори како би се дефинитивно регулисало
питање међудржавног разграничења и решила сва друга питања везана за границу
која су била отворена још од краја Другог светског рата.
Главни циљ рада је да се на основу необјављених и објављених докумената из
више домаћих и страних архива и релевантне литературе анализирају основне
карактеристике политичких односа двеју држава у време када се одвијала последња
фаза у дуготрајном процесу дефинитивног међудржавног разграничења и регулисања
појединих других отворених питања. Рукопис, такође, представља покушај да се ови
односи сагледају у ширем контексту Хладног рата, односно да се анализира улога
великих сила, посебна САД, у југословенско-италијанским односима.
У периоду од 1968 до 1970. године обе државе настојале су да јавним
изјавама, честим посетама државних званичника, благонаклоним ставом према
мањинама са обе стране границе, продубљивањем и проширивањем економске
сарадње, планирањем заједничких активности на ширем међународном плану и
консултацијама двају министарстава иностраних послова манифестују политику
добросуседства и сарадње. Проблеми везани за међудржавно разграничење и
решавање других питања везаних за границу, попут регулисања статуса словеначке
мањине у Италији, нису били у првом плану, већ је њихово решавање било
препуштено поверљивим разговорима на нивоу експерата.
До промене је дошло на децембра 1970. године у време када је била планирана
посета југословенског председника Јосипа Броза Италији. Захваљујући притиску који
су на државни врх вршили Словенци, Југославија је настојала да посету искористи
како би решила нека од спорних питања. Италија је, са друге стране, због обзира
према сопственој десници и иредентистичким круговима који су се томе противили,
желела да посета буде манифестационог карактера...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.