Title
Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)
Creator
Mastilović, Draga V., 1974-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 28.02.2014.
Other responsibilities
mentor
Dimić, Ljubodrag, 1956-
član komisije
Radojević, Mira, 1959-
član komisije
Božić, Sofija, 1964-
član komisije
Krivokapić Jović, Gordana
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
Serbian elite from Bosnia and Herzegovina in political life of the Kingdom of SHS/Jugoslavia (1918-1941)
Publisher
[Д. В. Мастиловић]
Format
PDF/A (XVIII, 990 listova)
description
Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia
Abstract (sr)
Нововјековна српска елита у Босни и Херцеговини формирала се вијековима
кроз неколико развојних нити од којих су најважније институције сеоских
старјешина, свештенства и малобројног, али економски моћног српског грађанства.
Под аустроугарском окупацијом тај процес се довршава, а тада се, кроз политичку
борбу са окупаторским режимом, профилишу политички, национални и социјални
погледи српске елите из Босне и Херцеговине. Неки од истакнутих интелектуалаца из
њихових редова биће важни судионици процеса јужнословенског уједињења, а
касније и препознатљиви дио политичког миљеа Краљевине СХС/Југославије. Њихов
политички ангажман у периоду између два свјетска рата, карактерише увјерење да је
српско национално питање дефинитивно ријешено 1918. године, па је борба за
очување југословенске државе постала њихов кључни политички циљ у том периоду.
У том смислу они нису ни осјећали потребу посебног политичког организовања, као
у вријеме аустроугарске окупације. Сасвим ослоњени на матицу Србију и увјерени да
из Београда треба водити цјелокупну српску политику у тој држави, српска елита
није показивала ни жељу за стварањем једног политичког вође Срба у Босни и
Херцеговини. Због свега тога, њихов утицај на политику коју су водила страначка
вођства у Београду, без обзира о којој политичкој партији се радило, био је пречесто
миноран. Уз то, међусобно политички дубоко подијељени и сукобљени, они током
читавог овог периода нису успијевали да наметну своје мишљење, чак и онда када се
одлучивало о круцијалним питањима народа који су политички представљали. С
друге стране, суочени са отварањем и радикализовањем хрватског питања, које је
постепено почело да дубоко задире у српске националне интересе и српски етнички
простор у овим областима, као и захтјевима за аутономијом Босне и Херцеговине од
стране муслимана, они су покушавали да борбу са хрватским сепаратизмом и
муслиманским аутономаштвом воде преко Београда и то супротстављајући им
југословенски, а не српски национализам. Али, то их је често доводило у колизију
мишљења и интереса са званичном политиком која се водила из Београда. То је
неминовно морало довести до фрустрација па и разочараности, која се понекад
манифестовала оптужбама да се Босна и Херцеговина у новој држави запоставља у
економском, културном и просвјетном смислу, а још чешће увјерењем да су ове
области и српски народ у њима жртвовани зарад ситних политичких интереса. Чини
се да у том периоду нити је Београд разумијевао Србе у Босни и Херцеговини, нити
је српски народ и српска политичка елита из Босне и Херцеговине често схватала
политику која је вођена из Београда. То ће најјасније доћи до изражаја приликом
стварања Бановине Хрватске 1939. године када најугледнији из редова српске
интелектуалне елите коначно схватају потребу формулисања српског националног
програма у оквиру Краљевине Југославије и настоје да тај програм формулишу и
остваре.
Abstract (en)
Modern era Serbian elite in Bosnia and Herzegovina was forming itself over
centuries through several development threads – village squires, clergy and scarce but
economically powerful Serbian citizenry. Under the Austro-Hungarian occupation that
process was completed, and then, through political struggle against the occupation regime,
Serbian elite from Bosnia and Herzegovina profiled their political, national and social
views. Some of distinguished intellectuals from their lines will become the important
participants of the South Slavic uniting, and later on, the recognizable part of the political
milieu of the Kingdom of SHS/Yugoslavia. Their political engagement in the period
between two world wars was marked by the belief that Serbian national question was
definitely solved in 1918, so the struggle for preserving the state of Yugoslavia became
their key political aim in that period. In this manner they did not feel the need for particular
political organizing, as in the period of the Austro-Hungarian occupation. Since Serbian
elite from Bosnia and Herzegovina believed unquestionably that Serbia was the mother
country and that politics should be directed from Belgrade, they did not show interest for
their own political leader in Bosnia and Herzegovina. Because of that, their influence on
politics of the parties in Belgrade was often of minor importance regardless of any political
party. In addition to this, they were deeply politically separated and confronted so they did
not succeed in imposing their own opinion, even when some crucial national issues were
supposed to be solved. From the other side, faced with the opening and radicalization of the
Croatian question, which began to undermine profoundly Serbian national interests and
Serbian ethnic area, and with the Moslem requests for the autonomy of Bosnia and
Herzegovina, they tried to fight against the Croatian separatism and Moslem autonomism
from Belgrade confronting them with Yugoslav instead of Serbian nationalism. This,
however, often provoked collision in opinions and attitudes regarding the official politics
from Belgrade. It inevitably led to frustrations and disappointments, sometimes manifested
by accusations that Bosnia and Herzegovina was neglected in economical, cultural and
educational spheres. Very often it was believed that these spheres and Serbian people from
Bosnia and Herzegovina were sacrificed for some minor political interests. It seems that in
this period both Belgrade and Serbs from Bosnia and Herzegovina and their elite mutually
misunderstood. This became evident in the period of establishing of the Banate of Croatia
1939 when the most prominent Serbian intellectuals finally understood the need for
creating and realizing Serbian national program within the Kingdom of Yugoslavia.
Authors Key words
Српска елита, Босна и Херцеговина, јужнословенско уједињење, Први
свјетски рат, Краљевина СХС/Југославија, политички односи
Authors Key words
Serbian elite, Bosnia and Herzegovina, South Slavic uniting, the First World War,
Kingdom of SHS/Yugoslavia, political relations
Classification
316.344.42(=163.41)(497.15)"1918/1941"(043.3)
Type
Text
Abstract (sr)
Нововјековна српска елита у Босни и Херцеговини формирала се вијековима
кроз неколико развојних нити од којих су најважније институције сеоских
старјешина, свештенства и малобројног, али економски моћног српског грађанства.
Под аустроугарском окупацијом тај процес се довршава, а тада се, кроз политичку
борбу са окупаторским режимом, профилишу политички, национални и социјални
погледи српске елите из Босне и Херцеговине. Неки од истакнутих интелектуалаца из
њихових редова биће важни судионици процеса јужнословенског уједињења, а
касније и препознатљиви дио политичког миљеа Краљевине СХС/Југославије. Њихов
политички ангажман у периоду између два свјетска рата, карактерише увјерење да је
српско национално питање дефинитивно ријешено 1918. године, па је борба за
очување југословенске државе постала њихов кључни политички циљ у том периоду.
У том смислу они нису ни осјећали потребу посебног политичког организовања, као
у вријеме аустроугарске окупације. Сасвим ослоњени на матицу Србију и увјерени да
из Београда треба водити цјелокупну српску политику у тој држави, српска елита
није показивала ни жељу за стварањем једног политичког вође Срба у Босни и
Херцеговини. Због свега тога, њихов утицај на политику коју су водила страначка
вођства у Београду, без обзира о којој политичкој партији се радило, био је пречесто
миноран. Уз то, међусобно политички дубоко подијељени и сукобљени, они током
читавог овог периода нису успијевали да наметну своје мишљење, чак и онда када се
одлучивало о круцијалним питањима народа који су политички представљали. С
друге стране, суочени са отварањем и радикализовањем хрватског питања, које је
постепено почело да дубоко задире у српске националне интересе и српски етнички
простор у овим областима, као и захтјевима за аутономијом Босне и Херцеговине од
стране муслимана, они су покушавали да борбу са хрватским сепаратизмом и
муслиманским аутономаштвом воде преко Београда и то супротстављајући им
југословенски, а не српски национализам. Али, то их је често доводило у колизију
мишљења и интереса са званичном политиком која се водила из Београда. То је
неминовно морало довести до фрустрација па и разочараности, која се понекад
манифестовала оптужбама да се Босна и Херцеговина у новој држави запоставља у
економском, културном и просвјетном смислу, а још чешће увјерењем да су ове
области и српски народ у њима жртвовани зарад ситних политичких интереса. Чини
се да у том периоду нити је Београд разумијевао Србе у Босни и Херцеговини, нити
је српски народ и српска политичка елита из Босне и Херцеговине често схватала
политику која је вођена из Београда. То ће најјасније доћи до изражаја приликом
стварања Бановине Хрватске 1939. године када најугледнији из редова српске
интелектуалне елите коначно схватају потребу формулисања српског националног
програма у оквиру Краљевине Југославије и настоје да тај програм формулишу и
остваре.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.