Title
Римски деликт furtum у старом и класичном праву
Creator
Vujović, Ognjen B.
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 21.03.2014.
Other responsibilities
mentor
Milošević, Miroslav, 1948-
član komisije
Jovanović, Mila.
član komisije
Bujuklić, Žika, 1952-
član komisije
Polojac, Milena, 1961-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravnu istoriju
Alternative title
Roman tort furtum in ancient and classical law
Publisher
Београд : [О. Вујовић]
Format
PDF/A (388 listova)
description
Društvene nauke - Pravna istorija /
Social sciences - Legal history
Универзитет у Београду, Правни факултет., 2014.
Напомене и библиографске референце уз текст.
Библиографија: листови 362-368.
Резиме ; Summary.
Abstract (sr)
Након недефинасног фуртума у Закону XII таблица, пред истра-живачем
се јавља његово широко одређење у класичном периоду.
Реч furtum се најчешће преводи као крађа. Данас, у свим прав-
ним системима, крађа представља кривично дело. Њен опсег, ипак,
значајно одступа од римског приватног деликта furtum. Овај је неу-
поредиво шири. Фуртум се прилично разликује и од деликта крађе
у античкој Грчкој.
Приликом истраживања је било нужно почети од решавања
питања односа фуртума и додирних појава, као што су својина, др-
жавина и bona fides, мотиви, кривица и њени облици. Тражен је од-
говор на питања настанка и развоја два настарија деликта, фуртума
и инјурије. Инјурија је на почетку била знак противправности и
пракримен. Како се римско друштво развијало из ње су постепено
издвајани посебни деликти. Фуртум се не издваја из пракримена.
Он настаје врло рано и потпуно независно од инјурије. Смртна каз-
на након манифестног фуртума говори у прилог тога да у почетку
није могло бити личне својине. Постојала је само апсолутна своји-
на. Манифестни фуртум је пре Закона XII таблица био једини об-
лик фуртума. Овај Закон успоставља разлику између манифестног
и неманифестног фуртума. Она се, макар терминолошки, одржала
до краја римске историје. Међутим, постепено су створени услови
за укидање тог дуализма. Иако је опстала терминолошка разлика,
суштинске више није било. То је зато што је место почињења дели-
кта изгубило на значају. Како се друштво развијало тако, код фур-
тума, у први план почиње да избија заштићени имовински интерес
поводом покретне телесне ствари, науштрб светости дома чији је
припадак била та ствар.
Фуртум само прати формирање приватне својине. Не узрокује је,
нити је то обратно случај. Први фуртум и прва инјурија се складно
надопуњују – једна установа штити власт над робовима и лицима
alieni iuris (припадницима породице), а друга власт над осталим, у
сваком случају мање вредним покретним стварима (припацима дома).
Abstract (en)
After the undefined furtum in Law of the Twelve Tables, the researcher
is faced with its broad definition in the classical period.
Word furtum is commonly translated as theft. Today, in all jurisdictions
theft represents a crime. Its scope, however, differs significantly
from the Roman private tort furtum. This one is much broader. Furtum
is quite different from the tort of theft in ancient Greece.
During the research it was necessary to begin with resolving the issues
of relationships between furtum and common phenomena, such as
property, possession, and bona fides, motives, guilt, and its forms. It is
sought the answer to the question of the origin and development of the
two oldest torts, furtum and iniuria. Iniuria was originally a sign of unlawfulness
and pra-crimen. As Roman society was developing, specific
torts are gradually being emerged from iniuria. Furtum is not excluded
from the pra-crimen. It occurs very early and completely independently
of iniuria. The death penalty in the case of the manifest furtum supports
the fact that in the beginning there could not be personal property.
Only absolute property existed. Manifest furtum, before the Law
of the Twelve Tables, was the only furtum. This Act establishes a distinction
between manifest and non-manifest furtum. That distinction,
at least terminologically, was held until the end of the Roman history.
Nevertheless, there have been gradually created conditions for the abolishing
of this dualism. Although terminological difference survived,
there were no substantial ones. This is because a place of tort commit
was diminished. As well as society develops with furtum, in the foreground
begins to emerge protection of property interest regarding the
movable thing, at the expense of holiness of home whose member was
the mentioned thing.
Furtum just follows the formation of private property. It neither
causes it nor vice versa. The first furtum and the first iniuria are harmoniously
complementing each other – iniuria protects power over slaves
and alieni iuris persons (family members), and furtum authority over
the other, in each case less valuable movables (appurtenances of home).
Authors Key words
furtum, инјурија, furtum manifestum и furtum nec manifestum,
речи contrectatio, animus furandi, одржај, неправо саучесништво, условно
саучесништво, објективни кривац, објективна жртва
Authors Key words
furtum, iniuria, furtum manifestum and furtum nec manifestum, contrectatio,
animus furandi, adverse possession, quasi complicity, conditional
complicity, objective culprit, objective victim
Classification
34(091)(37)(043.3)
Subject
Istorija Rimskog prava
Subject
History of Roman law
Type
Tekst
Abstract (sr)
Након недефинасног фуртума у Закону XII таблица, пред истра-живачем
се јавља његово широко одређење у класичном периоду.
Реч furtum се најчешће преводи као крађа. Данас, у свим прав-
ним системима, крађа представља кривично дело. Њен опсег, ипак,
значајно одступа од римског приватног деликта furtum. Овај је неу-
поредиво шири. Фуртум се прилично разликује и од деликта крађе
у античкој Грчкој.
Приликом истраживања је било нужно почети од решавања
питања односа фуртума и додирних појава, као што су својина, др-
жавина и bona fides, мотиви, кривица и њени облици. Тражен је од-
говор на питања настанка и развоја два настарија деликта, фуртума
и инјурије. Инјурија је на почетку била знак противправности и
пракримен. Како се римско друштво развијало из ње су постепено
издвајани посебни деликти. Фуртум се не издваја из пракримена.
Он настаје врло рано и потпуно независно од инјурије. Смртна каз-
на након манифестног фуртума говори у прилог тога да у почетку
није могло бити личне својине. Постојала је само апсолутна своји-
на. Манифестни фуртум је пре Закона XII таблица био једини об-
лик фуртума. Овај Закон успоставља разлику између манифестног
и неманифестног фуртума. Она се, макар терминолошки, одржала
до краја римске историје. Међутим, постепено су створени услови
за укидање тог дуализма. Иако је опстала терминолошка разлика,
суштинске више није било. То је зато што је место почињења дели-
кта изгубило на значају. Како се друштво развијало тако, код фур-
тума, у први план почиње да избија заштићени имовински интерес
поводом покретне телесне ствари, науштрб светости дома чији је
припадак била та ствар.
Фуртум само прати формирање приватне својине. Не узрокује је,
нити је то обратно случај. Први фуртум и прва инјурија се складно
надопуњују – једна установа штити власт над робовима и лицима
alieni iuris (припадницима породице), а друга власт над осталим, у
сваком случају мање вредним покретним стварима (припацима дома).
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.