Title
Добровољно здравствено осигурање у Републици Србији : стање и финансијска перспектива
Creator
Šantrić, Jelena J.
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.12.2013.
Other responsibilities
mentor
Popović, Dejan, 1950-
mentor
Lubarda, Branko, 1955-
član komisije
Raičević, Božidar, 1941-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravno - ekonomske nauke
Alternative title
Voluntary health insurance in Serbia : state and financial perspective
Publisher
Београд : [Ј. Шантрић]
Format
PDF/A (318 listova)
description
Društvene nauke - socijalno pravo / Social sciences - social legislation
Abstract (sr)
Право на здравље, право на здравствену заштиту и право на социјално
(укључујући и здравствено) осигурање представљају једну од темељних
вредности сваког савременог друштва. Финансирање здравствене заштите
становништва у савременом свету представља проблем са којим се суочавају како
развијене земље тако и земље у развоју. Начини на које се финансирају системи
здравствене заштите се деле према обухвату становништва здравственом
заштитом, према извору финансирања здравствене заштите и власништву над
зградама и опремом у здравству. На основу ових критеријума системи
здравствене заштите су груписани у три основне групе: систем националне
здравствене службе – тзв. Бевериџов модел, систем обавезног социјалног
осигурања – тзв. Бизмарков модел и систем приватног осигурања - тзв. модел
независних или суверених корисника.
Систем здравственог осигурања у Србији представља модел система
обавезног социјалног осигурања, који се у складу са Законом о здравственом
осигурању заснива на финансирању путем доприноса који уплаћују сви
запослени и њихови послодавци (у износу од 6,15% из бруто зараде и 6,15% на
бруто зараду) и у коме постоји државно власништво над зградама и опремом.
Основна карактеристика овог система је начело узајамности и солидарности, у
коме запослени и послодавац плаћају доприносе према бруто заради запосленог,
а осигураник користи здравствене услуге према потребама. У буџету Републике
се обезбеђују средства за уплату доприноса за одређене категорије лица
(социјално угрожена, лица са повећаним ризиком од обољевања и др. ).
Међутим, за разлику од овог нормативног стања, у пракси ствари
изгледају другачије, јер постоје многи проблеми у функционисању и
финансирању система здравственог осигурања.
Abstract (en)
The right to health, the right to health care and the right to social (including
health) insurance represents one of the fundamental values of every modern society.
Funding health care in the modern world is a problem faced by both developed
countries and also by developing countries. Ways of funding health care systems are
divided according to population coverage of the health care; according to the source of
financing and the ownership of buildings and equipment. Based on these criteria, health
care systems are divided into three main groups: the system of National Health Services
- the so-called Beveridge model; the system of Compulsory Social Insurance - the socalled
Bismarck model, and the system of Private Insurance - the so-called Independent
and Sovereign Users model.
The health insurance system in Serbia represents a system of compulsory social
insurance, which is in accordance with the Health Insurance Law based on financing
through contributions paid by all employees and their employers (in the amount of 6.15
% of gross earnings and 6.15 % in gross earnings) and where there is government
ownership of the buildings and equipment. The main feature of this system are
principles of reciprocity and solidarity, in which employees and employers pay
contributions to the gross earnings of the employee, and the insured uses health services
as needed. The budget of the Republic of Serbia provides funds for the payment of
contributions for certain categories of persons (socially vulnerable people, people with
an increased risk of disease, etc.).
However, in contrast to the normative status, things look different in practice.
There are many problems in the functioning and financing of the health insurance
system. The system in which a health care worker and the insured are deciding on
treatment and utilization of health services, regardless of the cost of services that are
based on the contributions, can not be sustained even in the countries which are much
more developed.
Authors Key words
здравствена заштита, обавезно здравствено осигурање,
добровољно здравствено осигурање, финансирање здравствене заштите
Authors Key words
health care, mandatory health insurance, voluntary health insurance,
health care financing
Classification
364(497.11)(043.3)
Subject
Zdravstveno osiguranje
Subject
Health insurance
Type
Tekst
Abstract (sr)
Право на здравље, право на здравствену заштиту и право на социјално
(укључујући и здравствено) осигурање представљају једну од темељних
вредности сваког савременог друштва. Финансирање здравствене заштите
становништва у савременом свету представља проблем са којим се суочавају како
развијене земље тако и земље у развоју. Начини на које се финансирају системи
здравствене заштите се деле према обухвату становништва здравственом
заштитом, према извору финансирања здравствене заштите и власништву над
зградама и опремом у здравству. На основу ових критеријума системи
здравствене заштите су груписани у три основне групе: систем националне
здравствене службе – тзв. Бевериџов модел, систем обавезног социјалног
осигурања – тзв. Бизмарков модел и систем приватног осигурања - тзв. модел
независних или суверених корисника.
Систем здравственог осигурања у Србији представља модел система
обавезног социјалног осигурања, који се у складу са Законом о здравственом
осигурању заснива на финансирању путем доприноса који уплаћују сви
запослени и њихови послодавци (у износу од 6,15% из бруто зараде и 6,15% на
бруто зараду) и у коме постоји државно власништво над зградама и опремом.
Основна карактеристика овог система је начело узајамности и солидарности, у
коме запослени и послодавац плаћају доприносе према бруто заради запосленог,
а осигураник користи здравствене услуге према потребама. У буџету Републике
се обезбеђују средства за уплату доприноса за одређене категорије лица
(социјално угрожена, лица са повећаним ризиком од обољевања и др. ).
Међутим, за разлику од овог нормативног стања, у пракси ствари
изгледају другачије, јер постоје многи проблеми у функционисању и
финансирању система здравственог осигурања.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.