Title
Прилози проучавању Његошева језика
Creator
Vušović, Danilo V., 1900-1939
Copyright date
1930
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 23.01.1930.
Other responsibilities
član komisije
Popović, Pavle
član komisije
Belić, Aleksandar
član komisije
Kuljbakin, Stepan
član komisije
Barić, Henrik
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Publisher
Београд : Планета
Format
PDF/A (130 str.)
description
Дисертација брањена на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Библиографија.
Abstract (sr)
Увод. Његошева су дела већином писана народним језиком, и то оним дијалектом каквим се говори у Црној Гори. Најкарактеристичнија су у том правцу, поред његових песама испеваних „на народну“, његова два најбоља дела Горски вијенац и Шћепан Мали. У тим делима обично увек налазимо - и у фонетици, и у морфологији, и у синтакси — особине црногорских дијалеката. Извесни туђи елементи које налазимо у тим делима, поглавито турски и талијански, обични су и у говорима у Црној Гори. Али у делима Његошевим често налазимо и русизме. Његош је као свештено лице (а знао је добро и руски језик) уносио у своја дела црквене односно руске речи, нарочито при изношењу својих филозофских погледа. Отуда је и разумљиво што највише руског (црквеног)елемента налазимо у његову религиозно-филозофском спеву „Луча микрокозма" и још неким омањим мисаоним песмама („Мисао“, „Филозоф, астроном и поета“ и др.).
Његош је много читао и наше песнике свога доба, нарочито С. Милутиновића и Л. Мушицког. Мушицког је нарочито волео, па је под његовим утицајем написао и неколико ода. Утицај се његов опажа и на језику у неким ранијим Његошевим песмама, на- рочито у „Слободијади." Честа употреба у том делу гломазних придевских сложеница (вјенценосне главе, вјештобојни Црногорци идр.) и других ненародних кованица дошла је само утицајем књижевног језика Л. Мушицког. Интересантно је да је на Његоша утицај његова учитеља С. Милутиновића у дикцији и језику неосетан, иако знамо да је идејно на њега много утицао. С обзиром на поменуте чињенице, ја сам и покушао у овом раду да изнесем само најважније црте Његошева језика и да их по могућству осветлим и с гледишта црногорских дијалеката...
Classification
811.163.41:821.163.41.09 Njegoš P. P.
Subject
Njegoš, Petar Petrović, vladika crnogorski, 1813-1851
Type
Tekst
Abstract (sr)
Увод. Његошева су дела већином писана народним језиком, и то оним дијалектом каквим се говори у Црној Гори. Најкарактеристичнија су у том правцу, поред његових песама испеваних „на народну“, његова два најбоља дела Горски вијенац и Шћепан Мали. У тим делима обично увек налазимо - и у фонетици, и у морфологији, и у синтакси — особине црногорских дијалеката. Извесни туђи елементи које налазимо у тим делима, поглавито турски и талијански, обични су и у говорима у Црној Гори. Али у делима Његошевим често налазимо и русизме. Његош је као свештено лице (а знао је добро и руски језик) уносио у своја дела црквене односно руске речи, нарочито при изношењу својих филозофских погледа. Отуда је и разумљиво што највише руског (црквеног)елемента налазимо у његову религиозно-филозофском спеву „Луча микрокозма" и још неким омањим мисаоним песмама („Мисао“, „Филозоф, астроном и поета“ и др.).
Његош је много читао и наше песнике свога доба, нарочито С. Милутиновића и Л. Мушицког. Мушицког је нарочито волео, па је под његовим утицајем написао и неколико ода. Утицај се његов опажа и на језику у неким ранијим Његошевим песмама, на- рочито у „Слободијади." Честа употреба у том делу гломазних придевских сложеница (вјенценосне главе, вјештобојни Црногорци идр.) и других ненародних кованица дошла је само утицајем књижевног језика Л. Мушицког. Интересантно је да је на Његоша утицај његова учитеља С. Милутиновића у дикцији и језику неосетан, иако знамо да је идејно на њега много утицао. С обзиром на поменуте чињенице, ја сам и покушао у овом раду да изнесем само најважније црте Његошева језика и да их по могућству осветлим и с гледишта црногорских дијалеката...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.