Title
Развој, еколошки услови и мере унапређења културе дувана у нашим јужним реонима
Creator
Kažić, Milutin
Copyright date
1939
Object Links
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 01.11.1939.
Other responsibilities
član komisije
Todorović, Dobrosav B.
član komisije
Stebut, Aleksandar)
član komisije
Lokot, Timofej
član komisije
Đorđević, Vlastimir
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Poljoprivredno-šumarski fakultet
Publisher
Београд : Државна Маркарница
Format
PDF/A (208 str.)
description
Библиографија: стр. 203-206.
Résumé.
Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет.
Abstract (sr)
Предговор. Априла 1927 године, кад сам ступио у Фабрику дувана у Нишу као приправник, моје знање о дувану било је врло скромно. Ипак, познат ми је био реноме „оријенталних“ дувана.
„ Оријенталне“ ила „турске“ дуване видео сам први пут у Одељењу за сортирање листа, у Фабрица дувана у Нишу. To су била грчки дувани, купљени за ароматизирање наших дуванских прерађевина, под фирмом „Јака“ Ксанти. Taдa сам чуо и прво мишљење о њиховој употребној вредности и прво упоређење са дуванима наших Јужних реона.
По упутствима и под непосредном контролом наших чувених дуванских експерата пок. Јована Јовановића и Живојина Поливакића, правио сам упоређења и откривао сличности, између дувана наших Јужних реона и дувана Ксанта — „Јака“, „оријенталских“, „турских“.
Каткад, налазили смо да међу нашим дуванима има слачних и бољих дувана него што су дувани Ксанти-Јака, купљени за ароматиизирање наших цигарета. Али реноме грчких, „оријенталних“, „ турских“, дувана био je тако велики да нисмо имали смелости да саопштимо мшиљење о велакој вредности наших дувана; реноме „Јаке“, „Ђубека“, „Басме“, „Бошче“, „Смирне“, растао је док се је легенда о „Бајиновцу“ губила.
Прво смело изражено мишљење о високој вредности дувана наишх Јужних Реона чуо сам од нашег познашог експерта, одличног познаваоца грчких и бугарских дувана, Леониде Диамандиа. За време стручног монополског курса у Скопљу, 1928 године, доказивао ми је да бугарски дуван, по својим најцењенијим квалитетима: ситнолисности, миришљивости, и ароматичности, стоје иза наших дувана, и да наши дувани, у својим најбољим мустрама, достижу по вредности, дуване из најреномиранијих грчких реона...
Ово мишл>ење проверилЋ смо изјавама дуванских експерта у грч- ким фабрикама ч магацинима, за време наишх студија у тим рео- нима, у току 1928—1929 год
Ашиигон, велаки дувански трговац из Солуна, некадашњи азвоз- нак сшрумичких дувана, у Дуванском паваљону на Међународном сајму узорака у Солуну, 1у28 годане, рекао ма је: са дуванима реона Стру- мица могу се равнаиш једино дувани Ксантија и Драме.
Ciuapu, дуванска мајстора у трговачким магацинима у КсанШију, Навали и Солуну, у иоверењу су нам причали да су дуване из наших Јужних Реона мешали у шоку манапулацаје са буванима из грчких реона и иродавани су под фирмом дувана из Ксантаја и Драме, и čdv- гих грчких реномираних реона.
Classification
633.71(043.3)
Subject
Duvan - Gajenje
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предговор. Априла 1927 године, кад сам ступио у Фабрику дувана у Нишу као приправник, моје знање о дувану било је врло скромно. Ипак, познат ми је био реноме „оријенталних“ дувана.
„ Оријенталне“ ила „турске“ дуване видео сам први пут у Одељењу за сортирање листа, у Фабрица дувана у Нишу. To су била грчки дувани, купљени за ароматизирање наших дуванских прерађевина, под фирмом „Јака“ Ксанти. Taдa сам чуо и прво мишљење о њиховој употребној вредности и прво упоређење са дуванима наших Јужних реона.
По упутствима и под непосредном контролом наших чувених дуванских експерата пок. Јована Јовановића и Живојина Поливакића, правио сам упоређења и откривао сличности, између дувана наших Јужних реона и дувана Ксанта — „Јака“, „оријенталских“, „турских“.
Каткад, налазили смо да међу нашим дуванима има слачних и бољих дувана него што су дувани Ксанти-Јака, купљени за ароматиизирање наших цигарета. Али реноме грчких, „оријенталних“, „ турских“, дувана био je тако велики да нисмо имали смелости да саопштимо мшиљење о велакој вредности наших дувана; реноме „Јаке“, „Ђубека“, „Басме“, „Бошче“, „Смирне“, растао је док се је легенда о „Бајиновцу“ губила.
Прво смело изражено мишљење о високој вредности дувана наишх Јужних Реона чуо сам од нашег познашог експерта, одличног познаваоца грчких и бугарских дувана, Леониде Диамандиа. За време стручног монополског курса у Скопљу, 1928 године, доказивао ми је да бугарски дуван, по својим најцењенијим квалитетима: ситнолисности, миришљивости, и ароматичности, стоје иза наших дувана, и да наши дувани, у својим најбољим мустрама, достижу по вредности, дуване из најреномиранијих грчких реона...
Ово мишл>ење проверилЋ смо изјавама дуванских експерта у грч- ким фабрикама ч магацинима, за време наишх студија у тим рео- нима, у току 1928—1929 год
Ашиигон, велаки дувански трговац из Солуна, некадашњи азвоз- нак сшрумичких дувана, у Дуванском паваљону на Међународном сајму узорака у Солуну, 1у28 годане, рекао ма је: са дуванима реона Стру- мица могу се равнаиш једино дувани Ксантија и Драме.
Ciuapu, дуванска мајстора у трговачким магацинима у КсанШију, Навали и Солуну, у иоверењу су нам причали да су дуване из наших Јужних Реона мешали у шоку манапулацаје са буванима из грчких реона и иродавани су под фирмом дувана из Ксантаја и Драме, и čdv- гих грчких реномираних реона.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.