Title
Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије
Creator
Puzović, Vladislav P. 1978-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 11.12.2012.
Other responsibilities
mentor
Popović, Radomir V. 1954-
član komisije
Bigović, Radovan, 1956-
član komisije
Vasiljević, Maksim, 1968-
član komisije
Jovanović, Miroslav, 1962-2014
član komisije
Krstić, Zoran, 1962-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravoslavni bogoslovski fakultet
Alternative title
Historical-canonic aspects of the relation between Karlovac ecclesiastical authority of Russian ortdodox church outside of Russia and Moscow Patriarchate
Publisher
[В. П. Пузовић]
Format
PDF/A (353 lista)
description
Историја Цркве - Општа историја Цркве / History of church - General history of church
Abstract (sr)
У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларације московских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је даје поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку
Abstract (en)
In this thesis the relation between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Ortodox church outside of Russia (ROCOR)and Moscow Patriarchate ...
Authors Key words
Руска загранична Црква, Московска патријаршија, Руски западноевропски егзархат, јединство Цркве, помесни модел организације Цркве, национални модел организације Цркве, раскол, православно расејање
Authors Key words
Russian Ortodox church outside of Russia (ROCOR), Moscow Patriarchate
Classification
271.222(470)-744” 1920/1940"(043.3)
Coverage
1930-1940
Type
Text
Abstract (sr)
У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларације московских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је даје поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.