Title
Емоционалност и друштвено биће човека код Кјеркегора и Мерло-Понтија
Creator
Šević, Aleksandar J., 1951-
Copyright date
2014
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 09.07.2014.
Other responsibilities
mentor
Govedarica, Milanko, 1963-
član komisije
Lazarević, Dušanka, 1950-
član komisije
Vuković, Ivan, 1970-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Emotionality and social being of man in the works of Kierkegaard and Merleau-Ponty
Publisher
[A. J. Шевић]
Format
PDF/A (XII, 628 listova)
description
Филозофија - Филозофија егзистенције / Philosophy - Existential philosophy
Abstract (sr)
Живот и дело Серена Кјеркегора и Мориса Мерло-Понтија обележавају
стожерне тачке, исходишта и зрелог доба, двовековног напора људског бића, да се
од почетка 19-ог века, од доба успона модернизма, супротстави безличној сили
есенције, контингентном, отвореном, али и рањивом егзистенцијом. У раду
настојимо да прикажемо да усредсређеност на егзистенцију доводи до тога да се
као језгро човековог бића појављују, на онтолошко-метафизички начин, задобијене,
осветљене и схваћене емоције, и везе са собом, другима и трансценденцијом.
Изворно лични духовни Кјеркегоров приступ, води га открићу и начинима
превазилажења заборава бића у естетици, чистом, чињеничном, историјском, као и
конструктивистичком спекулативном духу. Тај пут води га ка указивању на
бивствени карактер страсти и патоса, а затим, стрепње, очајања, вере, љубави и
среће, али и ироније и хумора, као и досаде, туге, бола сете...у оквиру различитих
модуса егзистенције: естетичком, етичком и религиозном. Као централну
друштвену институцију он открива брак и породицу, као места јединственог
преплетања и прожимања сва три модуса егзистенције. Мерло-Понти, за разлику од
Кјеркегоровог приступа егзистенцији на духовни начин, „одозго,“ егзистенцији
враћа, поред заборављеног бића, и заборављено тело, па јој прилази „одоздо,“ из
перспективе изворне перцепције. Он показује, крећући се, непрестано, између
Сциле фактографског емпиризма, и Харибде конструктивистичког
интелектуализма, да су првобитна, пререфлексивна, искуства човека-као-телесног-
бића-у-свету-у-сталном-настајању, она која га бивствено осуђују на смисао, један
неразмрсив сплет емоционално-перцептивног односа са другима, на начин који се
испољава као телепатија, видовирост и изворна коегзистенција. Разматрајући
питања смисла друштвеног бића Мерло-Понти указује на важност изворних
марксистичких идеја, посебно, оних, отуђења и разотуђења, а у темама везаним,
како за човеково друштвено-историјско биће, тако и за телесност, живот и природу,
vii
склон је изворној Фројдовој теорији либида, и психоанализи у целини, које тумачи
на својствен егзистенцијалистички и онтолошки начин. Оба аутора показују се,
сваки на свој начин, незаобилазним у третирању савремених питања у оквиру
развојене психологије, педагогије, политике, културе...Коначно, желели смо овим
радом да покажемо, са једне стране, да се питања емоционалности и друштвеног
бића човека, како их схватају Кјеркегор и Мерло-Понти, могу сагледати као
аспекти једног гледишта које их оба узима у обзир у бивственом и суштинском
смислу, а са друге стране, намера нам је била да укажемо на то да су оба аутора
којима се бавимо у овом раду изванредно значајни у разумевању нашег савременог
живота и доба у целини, и да су, у том смислу, и те како, наши савременици
Abstract (en)
The life and works of Søren Kierkegaard and Maurice Merleau-Ponty mark the
landmarks, originations and maturity of the two-hundred-year effort of human beings,
since the beginning of the 19th century – rise of Modernism, to confront their contingent,
open, but also vulnerable existence with the impersonal power of essence. In this thesis, I
endeavor to show that focusing on existence leads to the fact that the acquired,
enlightened and comprehended emotions, as well as links with ourselves, others and
transcendence appear to be the core of human beings in an ontological-metaphysical way.
Originally personal, Kierkegaard’s spiritual approach leads him to the discovery and the
ways of overcoming the oblivion of Being in esthetics, as a clear, factual, historical and
constructively speculative spirit. This direction leads him to point out to the essential
character of not only passion and pathos, trembling, despair, faith and love, but also
irony, humour, boredom, sadness, pain and sorrow… all in the different modes of
existence: esthetical, ethical and religious. As the central social institution, Kierkegaard
discovers marriage and family as the places where all three modes of existence are
uniquely intertwined and permeated. In contrast to Kierkegaard’s approach to existence
in a spiritual way – from ‘above’, Merleau-Ponty brings back to existence not only its
forgotten Being, but also its forgotten body, approaching it from ‘below’ – from the
perspective of its original perception. He demonstrates, moving incessantly between the
Scylla of factual empiricism and the Charybdis of constructive intellectualism, that the
original pre-reflexive experiences of man-as-corporeal-being-in-the-ever-developingworld
are those which essentially compel him to look for the meaning, an inextricable
splice of emotionally-perceptional relationship with others, in a way that manifests itself
as telepathy, clairvoyance and primordial co-existence. Discussing the issues of the
meaning of social being, Merleau-Ponty indicates the importance of the original Marxist
ideas, especially those of alienation and dis-alienation. However, in the themes related to
ix
man’s social-historical being, his corporeality, life and nature, he is inclined to accept
Freud’s original theory of libido and psychoanalysis in general, which he interprets in his
own existentialistic and ontological way. Both authors, in their own way, have proved to
be unavoidable in addressing modern issues within developmental psychology,
pedagogy, politics and culture. Finally, I have aimed to show in this thesis, on the one
hand, that the questions of emotionality and the social being of man, as they are defined
by Kierkegaard and Merleau-Ponty, can be perceived as aspects of one common
viewpoint which take them both into consideration in the substantial and essential
respect. On the other hand, our intention has been to point out the fact that both authors,
whom we deal with in this study, are extremely significant in understanding our modern
life and our era as a whole, and that they are, in this respect, very much our
contemporaries
Authors Key words
Кјеркегор, Мерло-Понти, емоције, егзистенција, естетика, етика,
религиозност, тело, перцепција, коегзистенција
Authors Key words
Kierkegaard, Merleau-Ponty, emotions, existence, esthetics, ethics,
religiousness, body, perception, co-existence
Classification
141.32(043.3)
Subject
Emocionalnost - Filozofski aspekt
Type
Text
Abstract (sr)
Живот и дело Серена Кјеркегора и Мориса Мерло-Понтија обележавају
стожерне тачке, исходишта и зрелог доба, двовековног напора људског бића, да се
од почетка 19-ог века, од доба успона модернизма, супротстави безличној сили
есенције, контингентном, отвореном, али и рањивом егзистенцијом. У раду
настојимо да прикажемо да усредсређеност на егзистенцију доводи до тога да се
као језгро човековог бића појављују, на онтолошко-метафизички начин, задобијене,
осветљене и схваћене емоције, и везе са собом, другима и трансценденцијом.
Изворно лични духовни Кјеркегоров приступ, води га открићу и начинима
превазилажења заборава бића у естетици, чистом, чињеничном, историјском, као и
конструктивистичком спекулативном духу. Тај пут води га ка указивању на
бивствени карактер страсти и патоса, а затим, стрепње, очајања, вере, љубави и
среће, али и ироније и хумора, као и досаде, туге, бола сете...у оквиру различитих
модуса егзистенције: естетичком, етичком и религиозном. Као централну
друштвену институцију он открива брак и породицу, као места јединственог
преплетања и прожимања сва три модуса егзистенције. Мерло-Понти, за разлику од
Кјеркегоровог приступа егзистенцији на духовни начин, „одозго,“ егзистенцији
враћа, поред заборављеног бића, и заборављено тело, па јој прилази „одоздо,“ из
перспективе изворне перцепције. Он показује, крећући се, непрестано, између
Сциле фактографског емпиризма, и Харибде конструктивистичког
интелектуализма, да су првобитна, пререфлексивна, искуства човека-као-телесног-
бића-у-свету-у-сталном-настајању, она која га бивствено осуђују на смисао, један
неразмрсив сплет емоционално-перцептивног односа са другима, на начин који се
испољава као телепатија, видовирост и изворна коегзистенција. Разматрајући
питања смисла друштвеног бића Мерло-Понти указује на важност изворних
марксистичких идеја, посебно, оних, отуђења и разотуђења, а у темама везаним,
како за човеково друштвено-историјско биће, тако и за телесност, живот и природу,
vii
склон је изворној Фројдовој теорији либида, и психоанализи у целини, које тумачи
на својствен егзистенцијалистички и онтолошки начин. Оба аутора показују се,
сваки на свој начин, незаобилазним у третирању савремених питања у оквиру
развојене психологије, педагогије, политике, културе...Коначно, желели смо овим
радом да покажемо, са једне стране, да се питања емоционалности и друштвеног
бића човека, како их схватају Кјеркегор и Мерло-Понти, могу сагледати као
аспекти једног гледишта које их оба узима у обзир у бивственом и суштинском
смислу, а са друге стране, намера нам је била да укажемо на то да су оба аутора
којима се бавимо у овом раду изванредно значајни у разумевању нашег савременог
живота и доба у целини, и да су, у том смислу, и те како, наши савременици
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.