Title
Аеродинамичка оптерећења и оптимизација ветротурбине за специфичне ресурсе ветра на локацијама у Србији
Creator
Komarov, Dragan M
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 11.12.2013.
Other responsibilities
mentor
Stupar, Slobodan, 1951-
član komisije
Simonović, Aleksandar, 1975-
član komisije
Gvozdenović, Slobodan, 1950-
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Mašinski fakultet
Alternative title
Aerodynamic loads and optimization of wind turbine for specific wind resources on locations in Serbia
Publisher
[Д. Комаров]
Format
PDF/A (170 listova)
description
Машинство-Ваздухопловство / Mechanical engineering-Aeronautics
Abstract (sr)
У оквиру истраживања обрађена је и дефинисана методологија одређивања
аеродинамичких оптерећења лопатица ветротурбина и оптимизације према
условима ветра на одређеним карактеристичним локацијама у Србији. Прорачун
аеродинамичких оптерећења изведен је применом теорије елемента лопатице са
савременим корекцијама које се односе на поправке за коначан број лопатица,
радијално струјање, радне режиме при скретању ротора и тешко оптерећени
ротор. Такође је формулисана метода одређивања аеродинамичких оптерећења
ветротурбине применом Рејнолдсових једначина са изворним члановима којима је
моделиран утицај аеродинамичких сила ротора на струјање. Изворни чланови се
рачунају применом теорије елемента лопатице. Поређењем резултата са
доступним експерименталним испитивањима ветротурбина закључено је да се
дефинисана методологија може применити за потребе оптимизације.
Метода коначних запремина примењена је за прорачун струјања
нестишљивог вискозног флуида у циљу одређивања аеродинамичких
карактеристика аеропрофила и дефинисања улазних података како за
аеродинамички прорачун ветротурбине тако и за процес оптимизације облика
аеропрофила. Валидност примењене методе тестирана је на аеропрофилима за
које су објављени резултати експерименталних испитивања високог квалитета. За
потребе обраде резултата примењене су савремене методе обраде и визуелизације
великог броја података. У оквиру методологије оптимизације која се у случају
аеропрофила заснива на методи оптимизације ројем честица, а у случају
ветотурбине на генетском алгоритму примењена је метода генерализације на
основу које су изведени општи закључци о могућностима примене развијене
методологије за одређивање аеродинамичких оптерећења за потребе оптимизације
лопатица ветротурбина. Параметризација аеропрофила извршена је CST методом
која за релативно мали број параметара даје добре резултате, чиме је омогућено
брже постизање оптималног решења. Коначно, извршена је аеродинамичка
оптимизација лопатица две ветротурбине за три изабране локације у Србији према
критеријуму максималне годишње производње енергије. Прва лопатица је
намењена за ветротурбину номиналне снаге 2.6 MW која је регулисана
променљивом брзином обртања и кораком ротора, док је друга лопатица за
ветротурбину снаге 10 kW регулисана променом брзине обртања и сломом узгона.
Abstract (en)
Methodology of determination of wind turbine aerodynamic loads was defined
as well as optimization of wind turbine blades for wind conditions on certain locations
in Serbia. Calculation of wind turbine aerodynamic loads was performed using the
results of blade element momentum theory with contemporary corrections in order to
account for finite number of blades, radial flow, yaw and highly loaded rotor. In
addition, the method for determination of wind turbine blade aerodynamic loads using
Reynolds equations with source terms that account for rotor aerodynamic forces
influence on flow was developed. Source terms are calculated using blade element
theory. Comparison of the results for both methods with available experiment
researches of wind turbine aerodynamics has showed that the results are applicable for
wind turbine blade optimization.
Finite volume method was used for flow analysis of incompressible viscous
fluid in order to determine aerodynamic characteristics of airfoils and input data
definition both for calculation of blade aerodynamic loads as well as optimization of
airfoil shape. Validity of applied methods was tested on airfoils for which there are
results of high quality experiments. In order to process obtained data methods of data
processing and visualization were used. In the optimization framework which is based
on particle swarm optimization for airfoil optimization and genetic algorithm for wind
turbine blade optimization method of generalization was applied in order to derive
general conclusions on abilities to use developed methodology for wind tubine
aerodynamic loads calculation in order to concuct optimization. Parameterization of
airfoil was done using Class Shape Transformation which is able to provide good
parameterization for relatively small number of parameters. The speed of optimization
method was increased by using this method. Finally, aerodynamic optimization was
conducted for two wind turbines and three selected locations in Serbia based on
maximum annual energy production criteria. The first blade was intended for 2.6 MW
wind turbine controlled by variable rotor speed and pitch, and the second one is
intended for 10 kW wind turbine regulated by variable rotor speed and stall...
Authors Key words
обновљиви извори енергије, ветротурбине, аеродинамика,
прорачунска механика флуида, аеропрофили, оптимизација
Authors Key words
renewable energy resources, wind turbine, aerodynamics, computational
fluid dynamics, airfoil, optimization
Classification
621
Subject
Vetroturbine
Type
Teксt
Abstract (sr)
У оквиру истраживања обрађена је и дефинисана методологија одређивања
аеродинамичких оптерећења лопатица ветротурбина и оптимизације према
условима ветра на одређеним карактеристичним локацијама у Србији. Прорачун
аеродинамичких оптерећења изведен је применом теорије елемента лопатице са
савременим корекцијама које се односе на поправке за коначан број лопатица,
радијално струјање, радне режиме при скретању ротора и тешко оптерећени
ротор. Такође је формулисана метода одређивања аеродинамичких оптерећења
ветротурбине применом Рејнолдсових једначина са изворним члановима којима је
моделиран утицај аеродинамичких сила ротора на струјање. Изворни чланови се
рачунају применом теорије елемента лопатице. Поређењем резултата са
доступним експерименталним испитивањима ветротурбина закључено је да се
дефинисана методологија може применити за потребе оптимизације.
Метода коначних запремина примењена је за прорачун струјања
нестишљивог вискозног флуида у циљу одређивања аеродинамичких
карактеристика аеропрофила и дефинисања улазних података како за
аеродинамички прорачун ветротурбине тако и за процес оптимизације облика
аеропрофила. Валидност примењене методе тестирана је на аеропрофилима за
које су објављени резултати експерименталних испитивања високог квалитета. За
потребе обраде резултата примењене су савремене методе обраде и визуелизације
великог броја података. У оквиру методологије оптимизације која се у случају
аеропрофила заснива на методи оптимизације ројем честица, а у случају
ветотурбине на генетском алгоритму примењена је метода генерализације на
основу које су изведени општи закључци о могућностима примене развијене
методологије за одређивање аеродинамичких оптерећења за потребе оптимизације
лопатица ветротурбина. Параметризација аеропрофила извршена је CST методом
која за релативно мали број параметара даје добре резултате, чиме је омогућено
брже постизање оптималног решења. Коначно, извршена је аеродинамичка
оптимизација лопатица две ветротурбине за три изабране локације у Србији према
критеријуму максималне годишње производње енергије. Прва лопатица је
намењена за ветротурбину номиналне снаге 2.6 MW која је регулисана
променљивом брзином обртања и кораком ротора, док је друга лопатица за
ветротурбину снаге 10 kW регулисана променом брзине обртања и сломом узгона.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.