Dworkin's critique of Hart's version of positivism

[М. Здравковић]

PDF/A (233 listova)

Društvene nauke / Pravna teorija

Social sciences / Legal theory

Као доминантан правац проучавања правне појаве, правни позитивизам је трпео критике првенствено од стране представника природноправне школе. Ипак, најсложенија критика правног позитивизма дошла је од стране Роналда Дворкина. Дворкин је за главну мету своје критике одабрао Хартову верзију позитивизма, будући да Хартова теорија и након више од педесет година од како је настала, представља парадигму позитивистичког приступа проучавању права, док се Харт сматра најугледнијим и најутицајнијим представником тог правца. Дворкин је своју критику Хартове верзије позитивизма развијао више од двадесет година, да би на основу те критике коначно поставио сопствену теорију права. Већ сама та чињеница указује на изузетну комплексност Дворкинове критике Хартове верзије позитивизма. Због тога је она у главном делу ове докторске дисертације подељена на два дела: дескриптивну и методолошку критику. У дескриптивној критици која је представљена у Двокиновом првом великом делу под називом „Taking Rights Seriously“ (1977. год.), Дворкин тврди да правни позитивизам описује право узимајући у обзир само правна правила, али не и правне принципе. По Дворкину, утицај правних принципа посебно је видљив у тзв. тешким случајевима који се пресуђују не на основу правних правила, већ на основу правних принципа. Због тога Дворкин износи тврдњу да правни позитивизам није способан да одговори на главни задатак који пред њим стоји – да правилно опише правну праксу. Дворкинова дескриптивна критика поделила је правне позитивисте у два табора – оне који заступају инклузивну и оне који заступају ексклузивну варијанту правног позитивизма. Она представља изузетан допринос у оквиру модерне јуриспруденције пошто су њоме отворена нека од најзначајнијих питања правне теорије и филозофије. Другом врстом критике која је уобличена у „Law’s Empire“ (1986. год.), нападнуте су саме основе правног позитивизма, тј. његове главне методолошке поставке. Позивајући се на први наук позитивизма који право схвата као чињеницу, Дворкин тврди да, ако је то схватање тачно, међу правницима не може бити спорења око права, осим ако неко од њих чини емпиријску грешку приликом утврђивања чињеница. Пошто то није случај, Дворкин доказује да је у питању теоријско неслагање које није неслагање око самог права, већ око његове моралности.

As the dominant way of examination of the legal phenomenon, legal positivism was exposed to criticism, primarily by natural law theorists. However, the most complex criticism of positivism came by Ronald Dworkin. Тhe main target of his criticism is Hart's version of positivism, because after more than fifty years since it was created, Hart's theory is still a paradigm of positivistic approach to examining of law, while Hart is considered as the most prestigious and influential representative of that approach. Dworkin’s critique of Hart's version of positivism was developing more than twenty years, and on the basis of this critique, Dworkin finally set his own theory of law. That fact alone indicates the extraordinary complexity of Dworkin’s critique of Hart's version of positivism. Therefore, in the main part of this dissertation that critique is divided into two parts: descriptive and methodological critique. In descriptive critique which is represented in Dworkin’s first major work “Taking Rights Seriously” (1977), he claims that legal positivism describing the law taking into account only legal rules, but not legal principles. Influence of the legal principles can be seen in so called hard cases, which are settled not on the basis of legal rules, but on the basis of legal principles. In this way, Dworkin argues that legal positivism is unable to properly respond to the main task – to describe the legal practice. Dworkin’s descriptive critique divided positivists into two groups – those who represent an exclusive, and those who represent an inclusive variant of positivism. This critique was a significant improvement in jurisprudence, because that critique launched one of the most important issues in modern theory and philosophy of law. Methodological critique come later and was formulated in Dworkin’s most famous book "Law's Empire" (1986). In this critique he attacked the very foundations of legal positivism, i.e. his major methodological preferences. Referring to the first doctrine of positivism that law is understood as fact, Dworkin argues that if it is true, among lawyers may not be disagreements about law, unless one of them makes a mistake in determining the empirical facts. Since this is not the case, Dworkin argues that it is theoretical disagreement.

Роналд Дворкин, Херберт Харт, правни позитивизам, правни принципи, правило признања, теоријска несагласност

Ronald Dworkin, Herbert Hart, legal positivism, legal principles, rule of recognition, theoretical disagreement

UDK=340.12(043.3)

Dworkin, Ronald Myles, 1931-2013.

Hart, Herbert Lionel Adolphus, 1907-1992.

Tekst