Banat military frontier in the second half of 18th century : doctoral dissertation

[Ј. М. Илић]

PDF/A (336 listova)

Историја - Историја српског народа 16–18. века / History - History of the Serbian people in 16–18th century

Настанак и развој Банатске војне крајине током 18. века предмет су докторске дисертације и њених шест поглавља – Територија и војно уређење, Становништво, Уређење простора, Пољопривреда, Друштво у време милитаризације и Крајишко друштво. Проблемске целине обрађене су углавном на темељу необјављене архивске грађе из Аустријског државног архива у Бечу (Ратног архива, Дворско-коморског архива и Картографске збирке), Архива САНУ у Сремским Карловцима, као и неких других установа. Поред необјављене грађе у раду су коришћени и објављени извори, као и литература на српском и страним језицима. Прошлост Банатске војне крајине није била предмет посебних истраживања, због чега су тумачења и синтеза потпомогнути радовима из историје цивилног Баната и других војнокрајишких области. Резултати истраживања су сазнања о чињеницама и процесима из историје Банатске војне крајине, попут оних о развоју територије и војне организације, о демографским и економским променама, као и о друштвеним приликама. Првобитно милитаризована територија у Банату обухватала је 21 насеље Земаљске милиције (1753–1764). После регулисања крајине 1764. године и њене коначне реорганиације 1776. године проширена је на око 150 насеља. Она су расподељена између Немачко-банатске регименте (са око 40 насеља) и Влашко-илирске регименте (са око 110 насеља). Прилично пусто подручје јужног Баната насељавано је поступно током милитаризације. Нова насеља су оснивана и становништво је пресељавано у складу са својим опредељењем за или против граничарског статуса. Током 1751–1752. године око 1.800 српских породица пресељено је из развојачене Потиске и Поморишке војне крајине у западни Банат и насељено у статусу Земаљске милиције (Бечкеречки дистрикт). Деценију касније почело је насељавање стотина ветерана из стајаћих регименти на територију Немачко-банатске регименте (Панчевачки дистрикт). Интервенција државе у простору препознаје се у неколико њених активности – у напору да простор премери и картографише, да исуши мочваре, изгради бунаре у пешчари, прерасподели пустаре, плaнски гради насеља и војне објекте на Дунавском кордону. Уређење простора требало је да буде средство популационе и аграрне политике чији је циљ био повећање пореских обвезника и државних прихода. Један од резултата било је премеравање и расподела обрадивих површина општинама односно домаћинствима, на основу којих је уведен порез на земљу. У тези су приказани описи о отпору становника милитаризацији, масовној емиграцији и разбојништвима, као и други проблеми са којима су се војне власти и становништво суочавали током и после милитаризације. Посебни одељци посвећени су обавезама граничара, кнезовима и официрима у функцији представника заједница, као и епизоди ангажовања граничара у рату. Неки од резултата интервенције државе у простору, насељавању и производњи у Банату нестали су већ до краја 18. века, али неки су се и очували.

Summary The aim of this research is to complete the extent of information available on the Banat area and it’s Military Frontier in the second half of the 18th century. The thesis is segmented in the following chapters: Territory and military organization, Population, Organisation of space, Agricultural farming, Society in the course of militarization and Military Society. The research was conducted in the Archives (Österreichisches Staatsarchiv: Kriegsarchiv, Finanz- und Hofkammerarchiv, Kartensammlung; Arhiv SANU Sremski Karlovci) as well in other institutions. During research, the cartography sources were also used. The results of analyses are presented in the tables and graphs. The greatest part of historian sources used for research is unpublished. On the other hand, a number of published works was used, mostly in Serbian Proceedings, and literature in foreign languages. Some conclusions are made regarding the questions of territory, its organization, demographic and economic development, as well as some features of social circumstances in the Banat Military Frontier. Early militarized territory included only 21 settlement of Banat Land Militia (1753–1764). After its regulation in 1764, up to the 1776, this area included around 150 settlements, divided between Тeutsch-banatische Regiment and Wallachisch-Illirische Regiment. The purely settled area of south Banat was populated during the course of militarization. The new settlements were founded and the population was moved from one area to another, related to their choice pro or contra personal military status. In the period 1751–1752 around 1800 Serbian families were resettled from dismantled Military Frontier on the rivers Tisa and Moris and settled as Banat Land Militia in western Banat (Bečkerečki distrikt). A decade later the colonization of hundreds of veterans from the state regiments started in the area of German Banat Regiment (Pančevački distrikt). The State intervened in the organization of space. Its activities were directed to measuring land and creating the first precise cartography, drying of marshes, building of dwells, dividing of arable and barren land (Praedi), planning settlements and posing the military objects along the Danube Cordon. The spatial organization should have been a means of better population management and agrarian policy aimed to increase the number of taxpayers and state incomes. The examples are showed regarding the population resistance, mass emigrations and robbery which break the military order and were the part of life in the Military Frontier. Some chapters are dedicated to the question of frontiersmen obligations, representatives of the settlements knez and officers, as well to the episodes about frontiersmen in wartime. Some of the results of the state intervention in space organization, population of the area and production in Banat had vanished before the end of the 18th century, but certainly not all of them. History of these changes is still an important part of early modern history of Europe.

Банат, Војна крајина, 18. век, милитаризација, демографија, колонизација, пустаре, Земаљска милиција, Немачка банатска регимента, Влашко илирска регимента

Banat, Military Frontier, 18th century, militarization, demography, colonization, Land Militia, German Banat Regiment, Wallachian Illyrian Regiment

94(497.113 Banat)"17"(043.3)

Text