Effect of genotype and sheep crossing system on neonatal development quantity and quality of lambs meat

[В. Царо-Петровић]

PDF/A (156 listova)

У Србији, као и у већини европских земаља, јагњеће месо представља основни циљ овчарске производње. Без обзира на такву оријентацију, садашња продукција не може да задовољи потребе. Најефикаснији пут за унапређење производње јагњећег меса је примена укрштања оваца, али тај метод се у нашој земљи не примењује. Један од разлога је недостатак проверених сазнања о томе. Сагледавајући наведене чињенице, предмет ових истраживања биће примена дворасног и трорасног система укрштања оваца и испитивање њиховог утицаја на развој масе тела јагњади,конзумирање и конверзију хране од рођења до залучења, као и на квантитет и квалитет меса јагњади чистих раса и мелеза. Тиме би се на научној основи разјасниле поменуте дилеме управо на популацијама оваца које су најинтересантније за Србију. Истраживања су обављена на подручју Старе планине-пиротски крај и у Институту за сточарство,Београд Земун, током 2010, 2011 и 2012. године. Материјал за истраживање чине следећи генотипови оваца:а) Чисте расе: пиротска праменка (P) и виртембершка овца (W) б) Мелези: дворасни F1(пиротска праменка x виртембершка овца) (PxW), трорасни F1(пиротска праменка x виртембершка овца) x ил де франс (PxWxF).Резултати истраживања су показали да је маса тела јагњади при рођењу била је највећа код виртембершке расе 4,48 кг, следе их младунци трорасних мелеза 4.35 кг. На трећем месту по фенотипској експресији порођајне масе се налазе дворасни мелези 4.17 кг. Најмању масу тела при рођењу су имала јагњад пиротске праменке, која је износила 3,65 кг. Систем укрштања није имао утицај на масу тела јагњади при рођењу, док је генотип испољио свој ефекат на порођајну масу тела јагњади (P˂0,01). Највећу масу тела са 90 дана су остварила јагњад из трорасног система укрштања, 32,19 кг. На другом месту су јагњад расе виртемберг 27,70 кг. Јагњад из дворасног система укрштања су постигла завршну масу тела од 26,55 кг. Најмању завршну масу тела,остварила су јагњад пиротске праменке 21,96 кг. Постоји врло сигнификантан ефекат фиксних фактора (P<0,01) на масу тела јагњади при рођењу, са 30, 60 и 90 дана узраста. Конверзија хране и хранљивих материја је била најповољнија код трорасних мелеза (1294 г сена, 1653 г концентрата, 421 г протеина и 17,8 МЈNЕ). Највећи рандман топлог (58,75% мушки и 58,84% женски), апсолутни удео јестивих делова клања, удео бута и бубрежњака (меса I категорије), удео мишићног ткива, вредности масе дужине и површине МLD, најмањи дијаметар мишићног влакна,имају јагњад из трорасног система укрштања. У погледу хемијско технолошких својстава,показало се да је садржај воде највећи код дворасних мелеза (76,30% мушки и 77,30% женски),Најмањи садржај воде регистрован је у месу трорасних мелеза (74,13% мушки и 73,38% женски). Све разлике, осим између праменке и дворасних мелеза су биле и статистички врло сигнификантне (Р<0,01). Највећи садржај интрамускуларне масти, протеина, губитак масе кувањем и печењем, имају трорасни мелези. Код сензорних својстава, најбоље оцене за мекоћу(4,58 мушки и 4,60 женски) и сочност (4,67 мушки и 4,61 женски), добили су узорци меса трорасних мелеза, док су у погледу укуса (4,96 мушки и 4,87 женски) и ароме меса (4,95 мушки и 4,92 женски), на првом месту јагњад пиротске праменке. Месо јагњади виртембершке расе је добило далеко најслабије оцене сензорних својства.

овце, укрштање, развој јагњади, принос и квалитет меса.

Текст