Title
Музеализација историје медицине у Србији
Creator
Jovanović Simić, Jelena T.
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
PhD thesis
description
Datum odbrane: 23.09.2015.
Other responsibilities
mentor
Bulatović, Dragan, 1951-
mentor
Čolović, Radoje, 1944-
član komisije
Marković, Predrag
član komisije
Turza, Karel, 1953-
Academic Expertise
Medicinske nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Alternative title
Musealisation of the history of medicine in Serbia
Publisher
Београд : [Ј. Т. Јовановић Симић]
Format
PDF/A (350 listova)
description
Историја и филозофија природних наука и технологијe - музеологија и историја медицине / History and philosophy of Natural Sciences and Technology - Museology, History of medicine
Abstract (sr)
Тема докторске дисертације Музеализација историје медицине у Србији
изабрана је с циљем да се у раду утврде, анализирају и научно објасне процеси
музеализације медицине и њене историје у Србији у 19. и 20. веку. Ради
свеобухватног сагледавања феномена колекционирања у области медицине и
могућности проверавања и утврђивања утицаја који су у том погледу имали
културни и научни обрасци преношени из западноевропских земаља у Србију, у
раду су проучене праксе колекционирања предмета повезаних са лечењем и
очувањем здравља које су претходиле настанку прото-музеја као изворишта
модерних музејских институција, затим сами прото-музеји, као и развој, послање
и делатност медицинских музеја као специјализованих музејских институција.
Класификација медицинских музеја према времену настанка и послању извршена
је према моделу Кена Арнолда, једног од водећих стручњака у области
медицинске музеологије (1999).
Детаљно су истражени мотиви, историјске околности, а затим и културни,
друштвени, научни и политички утицаји који су уоквирили постанак и развој
медицинских збирки и музеја у Србији почев од првог музеја – Музеума редкости
у Београду (1844), преко збирки и музеја који су потом настајали као израз
различитих потреба као што су медицинско образовање, здравствено
просвећивање народа и чување и представљање националне културне и научне
баштине из области медицине. Утврђен је допринос личности чијом иницијативом
и залагањем су оснивани и потом, током низа година и деценија, остваривали
своје послање медицински музеји и збирке у Србији. Потврђена је полазна
хипотеза да у погледу времена и мотива оснивања, као и намене, постоји значајан
степен корелације између медицинских збирки и музеја у западном свету и оних
који су настајали у Србији од средине 19. века.
Посебна пажња је посвећена проучавању историографије историје
медицине у Србији, као и утврђивању утицаја који је приступ изучавању историје
медицине, у смислу дефинисања истраживачких тема, имао на процесе
музеализације историје медицине. Ови проблеми, који до сада нису привлачили
пажњу истраживача, испитивани су на примеру Музеја српске медицине Српског
V
лекарског друштва који је током друге половине 20. века био једини медицинско-
историјски музеј са мисијом приказивања развојног пута медицине у Србији у
широком временском оквиру од средњег века до савременог доба...
Abstract (en)
The topic of the doctoral dissertation Musealisation of the History of Medicine in
Serbia was chosen with the intention to determine, analyze and scientifically explain
processes of musealisation of medicine as well as the history of medicine in Serbia in
the 19th and 20th century. In order to achieve a comprehensive insight into the
phenomenon of collecting in the field of medicine and the possibility of evaluation and
determining the impact of the cultural and scientific patterns transmitted from Western
Europe to Serbia, this paper at the beginning explores the practice of collecting items,
related to the treatment and preservation of health, which preceded the emergence of
proto – museums as a source of modern museum institutions. The paper further explores
proto – museums, and finally, the development, mission and activities of the museums
of medicine as specialized museum institutions. The classification of museums of
medicine regarding the time of origin and the mission was carried out according to the
model of Ken Arnold, one of the leading experts in the field of medical museology
(1999).
Motives, historical circumstances as well as the cultural, social, scientific and
political influences which framed the genesis and development of medical collections
and museums in Serbia were thoroughly researched - from the first museum –
Musaeum of Rarities in Belgrade (1844), through collections and museums that later
emerged as an expression of different needs, such as medical education, health
edification of the nation and the preservation and presentation of national cultural and
scientific heritage in the field of medicine. The paper also determines the contribution of
personalities who committed their initiative and efforts to the founding of museums and
collections in Serbia and to their functioning over the years and decades.
The initial hypothesis was confirmed – that there is a significant correlation
between medical collections and museums in the western world and those emerged in
Serbia from the middle of 19th century, in terms of time and motives of the
establishment as well as the purpose.
Special attention is devoted to the study of historiography of history of medicine
in Serbia. The aim was to determine the impact of the approach to the study of history
of medicine (considering defining the research topics) to the processes of musealisation
VII
of the history of medicine. These problems, which did not attract the attention of
researchers so far, were examined on the example of the Museum of Serbian Medicine
of the Serbian Medical Society...
Authors Key words
музеји, медицински музеји, музеализација, музеологија, историја
медицине, медицина, здравствена култура, лекари
Authors Key words
museums, museums of medicine, musealisation, museology, history of
medicine, medicine, health culture, doctors
Classification
069.51:61(091)(497.11)(043.3)
Type
monograph
manuscript text - theses
Tekst
Abstract (sr)
Тема докторске дисертације Музеализација историје медицине у Србији
изабрана је с циљем да се у раду утврде, анализирају и научно објасне процеси
музеализације медицине и њене историје у Србији у 19. и 20. веку. Ради
свеобухватног сагледавања феномена колекционирања у области медицине и
могућности проверавања и утврђивања утицаја који су у том погледу имали
културни и научни обрасци преношени из западноевропских земаља у Србију, у
раду су проучене праксе колекционирања предмета повезаних са лечењем и
очувањем здравља које су претходиле настанку прото-музеја као изворишта
модерних музејских институција, затим сами прото-музеји, као и развој, послање
и делатност медицинских музеја као специјализованих музејских институција.
Класификација медицинских музеја према времену настанка и послању извршена
је према моделу Кена Арнолда, једног од водећих стручњака у области
медицинске музеологије (1999).
Детаљно су истражени мотиви, историјске околности, а затим и културни,
друштвени, научни и политички утицаји који су уоквирили постанак и развој
медицинских збирки и музеја у Србији почев од првог музеја – Музеума редкости
у Београду (1844), преко збирки и музеја који су потом настајали као израз
различитих потреба као што су медицинско образовање, здравствено
просвећивање народа и чување и представљање националне културне и научне
баштине из области медицине. Утврђен је допринос личности чијом иницијативом
и залагањем су оснивани и потом, током низа година и деценија, остваривали
своје послање медицински музеји и збирке у Србији. Потврђена је полазна
хипотеза да у погледу времена и мотива оснивања, као и намене, постоји значајан
степен корелације између медицинских збирки и музеја у западном свету и оних
који су настајали у Србији од средине 19. века.
Посебна пажња је посвећена проучавању историографије историје
медицине у Србији, као и утврђивању утицаја који је приступ изучавању историје
медицине, у смислу дефинисања истраживачких тема, имао на процесе
музеализације историје медицине. Ови проблеми, који до сада нису привлачили
пажњу истраживача, испитивани су на примеру Музеја српске медицине Српског
V
лекарског друштва који је током друге половине 20. века био једини медицинско-
историјски музеј са мисијом приказивања развојног пута медицине у Србији у
широком временском оквиру од средњег века до савременог доба...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.