Title
Библиографија Тодора Манојловића
Creator
Sabovljev, Dragana. 1971-
Copyright date
2014
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
PhD thesis
description
Датум одбране: 16.07.2014.
Other responsibilities
mentor
Vraneš, Aleksandra. 1960-
član komisije
Ivanić, Dušan, 1946-
član komisije
Matović, Vesna.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Publisher
[Д. Сабовљев]
Format
PDF/A (listova)
description
Филолошке науке - Библиотекарство и информатика / Philology science - Library science and IT
Abstract (sr)
Тодор Манојловић, песник, драмски писац, есејиста, књижевни и
ликовни критичар и преводилац, оставио је за собом значајну, али
недовољно истражену заоставштину.
Учествовао је у рађању модерне књижевости у Мађарској својим
деловањем у књижевном покрету Ендре Адија, проучавао је ренесансу на
изворима, у Италији, а у исто време присуствовао почецима италијанског
футуризма и, на основу ових искустава, израстао у естету и ерудиту
ренесансног типа. Писањем, књижевном, ликовном и позоришном критиком
бавио се преко педесет година. Својом зрелошћу и ширином познавања
класичне и модерне књижевности и уметности утицао је на обнову наше, још
непосредно пре и за време Првог светског рата. Песмама, драмама и
критичким текстовима учествовао је у замаху који је модернистички покрет
у свим областима уметничког стваралаштва добио у новоствореној држави –
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а након ње Југославији. После
изгнанства у Зрењанин, које је уследило након Другог светског рата као
последица његовог учешћа у културном и јавном животу у окупираном
Београду, Тодор Манојловић се није сасвим повукао из јавности. Његова
настојања да му се објављују текстови и књиге у великој мери су остала без
одговора, нарочито у првој деценији након Другог светског рата. Његово
стваралаштво било је предмет истраживања и тумачења мањег броја
ентузијаста, поштовалаца његовог дела и пријатеља, али и опонената, а
после његове смрти рукописна грађа и остала заоставштина једним делом је
поклоњена, продата или изгубљена. Први покушај институционализованог
бављења наслеђем Тодора Манојловића учињен је седамдесетих година 20.
века у Историјском архиву у Зрењанину, у који је доспео део рукописне
заоставштине. Оснивањем часописа Улазница, 1967. године, учињена је
почаст знаменитом грађанину Зрењанина објављивањем његових песама и
библиографије. Деведесетих година обновљено је интересовање за дела
Тодора Манојловића, у чему је Градска народна библиотека „Жарко
Зрењанин“ у Зрењанину, оснивач Фонда „Тодор Манојловић“, имала највећег
удела...
Abstract (en)
Todor Manojlovic, poet, playwright, essayist, literary and art critic and
translator, left behind an important but under-explored legacy.
He participated in the birth of modern literature in Hungary through the
actions of the literary movement of Adi Endre. Manojlović also studied the
Renaissance in Italy and, at the same time, attended the begginig of Italian
Futurism and, based on these experiences, grew in erudite and esthete of wide
knowledge. Over fifty years he dealt with writing, literary, artistic and theatrical
criticism. His maturity and breadth of knowledge of classical and modern literature
and art influenced the renewal of our art before and during World War II. With his
poems, dramas and critical writings Manojlović participated in the modernist
movement in all areas of artistic creativity in the new state - the Kingdom of Serbs,
Croats and Slovenes, later Yugoslavia. After exile in Zrenjanin, which followed the
Second World War as a result of his participation im, cultural and public life in
occupied Belgrade, Todor Manojlovic is not completely withdrawn from the public.
His efforts to publisharticles and books were largely unanswered, especially in the
first decade after the Second World War. His art has been the subject of research
and interpretation of a small number of enthusiasts, admirers of his work and
friends and opponents, and after his death, manuscripts, and other legacy were
partly donated, sold or lost. The first institutional attempts to deal with the legacy
of Todor Manojlovic were made in the seventies, in Historical Archive in Zrenjanin,
which has got his manuscript legacy. Journal Ulaznica, found in 1967, made an
homage to the famous citizen of Zrenjanin publishing his poems and bibliographie.
In nineties, interest of works of Todor Manojlovic was renewed, and Public Library
"Zarko Zrenjanin", founder of "Todor Manojlovic" Foundation had the largest
share...
Authors Key words
персонална библиографија, Тодор Манојловић, монографске
публикације, серијске публикације, рукописна заоставштина, поезија, драма,
ликовна критика, позоришна критика, есеј
Authors Key words
personal bibliography, Todor Manojlović, monographic publication,
serial publication, manuscript legacy, poetry, drama, art criticism, theater review,
essay
Classification
821.163.41.09:012 Manojlović T.(043.3)
Subject
Manojlović, Todor, 1883-1968
Type
Текст
Abstract (sr)
Тодор Манојловић, песник, драмски писац, есејиста, књижевни и
ликовни критичар и преводилац, оставио је за собом значајну, али
недовољно истражену заоставштину.
Учествовао је у рађању модерне књижевости у Мађарској својим
деловањем у књижевном покрету Ендре Адија, проучавао је ренесансу на
изворима, у Италији, а у исто време присуствовао почецима италијанског
футуризма и, на основу ових искустава, израстао у естету и ерудиту
ренесансног типа. Писањем, књижевном, ликовном и позоришном критиком
бавио се преко педесет година. Својом зрелошћу и ширином познавања
класичне и модерне књижевности и уметности утицао је на обнову наше, још
непосредно пре и за време Првог светског рата. Песмама, драмама и
критичким текстовима учествовао је у замаху који је модернистички покрет
у свим областима уметничког стваралаштва добио у новоствореној држави –
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а након ње Југославији. После
изгнанства у Зрењанин, које је уследило након Другог светског рата као
последица његовог учешћа у културном и јавном животу у окупираном
Београду, Тодор Манојловић се није сасвим повукао из јавности. Његова
настојања да му се објављују текстови и књиге у великој мери су остала без
одговора, нарочито у првој деценији након Другог светског рата. Његово
стваралаштво било је предмет истраживања и тумачења мањег броја
ентузијаста, поштовалаца његовог дела и пријатеља, али и опонената, а
после његове смрти рукописна грађа и остала заоставштина једним делом је
поклоњена, продата или изгубљена. Први покушај институционализованог
бављења наслеђем Тодора Манојловића учињен је седамдесетих година 20.
века у Историјском архиву у Зрењанину, у који је доспео део рукописне
заоставштине. Оснивањем часописа Улазница, 1967. године, учињена је
почаст знаменитом грађанину Зрењанина објављивањем његових песама и
библиографије. Деведесетих година обновљено је интересовање за дела
Тодора Манојловића, у чему је Градска народна библиотека „Жарко
Зрењанин“ у Зрењанину, оснивач Фонда „Тодор Манојловић“, имала највећег
удела...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.