Title
Представљање вољног и невољног сећања и заборављања у драмском опусу Самјуела Бекета
Creator
Kalinić, Snežana.
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
PhD thesis
description
Датум одбране: 30.03.2015.
Other responsibilities
mentor
Bečanović-Nikolić, Zorica. 1963-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Representations of voluntary and involuntary memory and forgetting in Samuel Beckett's plays
Publisher
[С. Калинић]
Format
PDF/A (334 lista)
description
Друштвено-хуманистичке науке - Општа кљижевност / Social sciences and humanities - Comparative literature
Abstract (sr)
Ова дисертација анализира разнолике начине представљања вољног и
невољног сећања и заборављања у драмском опусу Самјуела Бекета. Теоријско
упориште превасходно проналази у низу релевантних и узајамно повезаних
феноменолошко-херменеутичких студија Пола Рикера: Вољно и невољно, Време и
прича, Сопство као други, Сећање, историја, заборављање и, у знатно мањој
мери, Жива метафора. Ослања се, осим тога, и на Вајнрихову утицајну
тематолошку студију Лета: уметност и критика заборава, на Женетове и
Ричардсонове наратолошке теорије, као и на различите студије о модерној драми.
Наупрот претходним изучавањима мнемоничких феномена у Бекетовим
драмама, која су његова драмска остварења тумачила само као појавне видове
позоришта сећања, ова дисертација подједнаку пажњу посвећује како тумачењу
мотива сећања тако и анализи мотива заборављања у његовом драмском опусу, те
показује да чак и неки од његових најпознатијих комада, као што су Чекајући
Годоа и Крапова последња трака, представљају парадигматичне примере
позоришта заборављања. На основу упоредног читања Рикерових студија и
Бекетових драма, његов драмски опус у овој дисертацији је подељен на четири
велика сегмента: на комаде о невољном сећању, комаде о вољном сећању, комаде
о невољном заборављању и комаде о вољном заборављању...
Abstract (en)
This dissertation analyzes various modes of representing voluntary and
involuntary memory and forgetting in Samuel Beckett’s plays. Its primary theoretical
framework is provided by a number of relevant and interconnected phenomenological
and hermeneutic studies of Paul Ricoeur: Le volontaire et l’involontaire, Temps et récit,
Soi-même comme un autre, La mémoire, l’histoire, l’oubli, and, to a lesser extent, La
métaphore vive. Other theoretical starting points are found in Harald Weinrich’s
influential study Lethe: Kunst und Kritik des Vergessens, as well as in Génette's and
Richardson's narratology, and in different investigations of modern drama.
In opposition to previous studies of mnemonic phenomena in Beckett’s plays,
which interpreted them only as manifestations of memory-theater, this dissertation is
equally devoted to interpreting both memory and oblivion motives in his theater.
Moreover, it reveals that even some of his best known plays, such as Waiting for Godot
and Krapp’s Last Tape, are paradigmatic examples of oblivion-theater. Based on the
comparative reading of Ricoeur’s studies Le volontaire et l’involontaire and La
mémoire, l’histoire, l’oubli, on the one hand, and Beckett’s plays, on the other, this
dissertation divides his theatrical opus into four large parts: involuntary memory plays,
voluntary memory plays, involuntary forgetting plays, and voluntary forgetting plays...
Authors Key words
Бекетове драме, сећање, заборављање, вољно, невољно,
наративни идентитет, приповест, синегдоха, Рикер, Пруст
Authors Key words
Beckett’s plays, memory, forgetting, voluntary, involuntary, narrative
identity, story, synecdoche, Ricoeur, Proust
Classification
821.111(415).09 Backett S.(043.3)
Subject
Beckett, Samuel, 1906-1989
Type
Текст
Abstract (sr)
Ова дисертација анализира разнолике начине представљања вољног и
невољног сећања и заборављања у драмском опусу Самјуела Бекета. Теоријско
упориште превасходно проналази у низу релевантних и узајамно повезаних
феноменолошко-херменеутичких студија Пола Рикера: Вољно и невољно, Време и
прича, Сопство као други, Сећање, историја, заборављање и, у знатно мањој
мери, Жива метафора. Ослања се, осим тога, и на Вајнрихову утицајну
тематолошку студију Лета: уметност и критика заборава, на Женетове и
Ричардсонове наратолошке теорије, као и на различите студије о модерној драми.
Наупрот претходним изучавањима мнемоничких феномена у Бекетовим
драмама, која су његова драмска остварења тумачила само као појавне видове
позоришта сећања, ова дисертација подједнаку пажњу посвећује како тумачењу
мотива сећања тако и анализи мотива заборављања у његовом драмском опусу, те
показује да чак и неки од његових најпознатијих комада, као што су Чекајући
Годоа и Крапова последња трака, представљају парадигматичне примере
позоришта заборављања. На основу упоредног читања Рикерових студија и
Бекетових драма, његов драмски опус у овој дисертацији је подељен на четири
велика сегмента: на комаде о невољном сећању, комаде о вољном сећању, комаде
о невољном заборављању и комаде о вољном заборављању...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.