Title
Народне библиотеке и целоживотно учење
Creator
Đoković, Gordana. 1976-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
PhD thesis
Other responsibilities
mentor
Vraneš, Aleksandra. 1960-
član komisije
Marković, Ljiljana, 1953-
član komisije
Kostadinović-Krasić, Danijela, 1973-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Public libraries and lifelong learning
Publisher
[Г. Ђоковић]
Format
PDF/A (255 listova)
description
Библиотекарство - Народне библиотеке / Librarianship - Public libraries
Abstract (sr)
У времену брзих промена и пораста количине знања, најважнија особина је флексибилност и прилагодљивост новонасталим променама. Целоживотно образовање је савремени концепт према коме се образовање не завршава са завршетком формалног образовања и стицањем дипломе, него се истиче важност перманентног осавремењавања теоријског знања и практичних вештина одраслих особа. Људска потреба за сталним усавршавањем и целоживотним образовањем стара је колико и сама цивилизација. Од Конфуција, преко Сократа, Платона, Аристотела, Сенеке, Френсиса Бекона до претварање идеје о перманентном образовању у научну концепцију. Појавом индустријализације и бројних друштвених, технолошких, социјалних и културних промена долази и до потребе за перманентним образовањем. Концепт целоживотног учења је данас свуда у Свету прихваћен као нова парадигма образовања, за шта су најзаслужније међународне организације UNESCO, OECD, Светска банка и Европска комисија, у чијим програмима рада се овај концепт налази већ дуги низ година уназад. Прекретница у целоживотном образовању у Свету је заседање Европског већа које је одржано у Лисабону јуна 2000. године. Тада је закључено да је унапређивање целоживотног образовања неопходно за успешну транзицију према друштву и економији утемељеним на знању јер је Европа ушла у „време знања“, што ће све утицати на културни, економски и друштвени живот грађана...
Abstract (en)
In a time of rapid change and increasing amount of knowledge, the most important feature is flexibility and adaptability to new changes. Lifelong education is a modern concept according to which education does not end with the completion of formal education and gaining a diploma, but also emphasizes the importance of continuing modernization of theoretical knowledge and practical skills of adults. The human need for continuous improvement and lifelong learning is as old as civilization itself. From Confucius, through Socrates, Plato, Aristotle, Seneca, Francis Bacon to transform the idea of lifelong learning in science concepts. With the advent of industrialization and many social, technological, social and cultural change comes the need for continuing education. The concept of lifelong learning is now accepted throughout the world as a new paradigm of education, thanks to the international organization UNESCO, OECD. the World Bank and the European Commission, in whose agenda this approach exists for a number of years...
Authors Key words
народне библиотеке, целоживотно учење, информациона и медијска писменост, демократизација знања, мултикултуралност
Authors Key words
public library, lifelong learning, information and media literacy, democratization of knowledge, multiculturalism
Classification
027.022:004(043.3)
Subject
Narodne biblioteke
Subject
Multikulturalnost
Type
Tekst
Abstract (sr)
У времену брзих промена и пораста количине знања, најважнија особина је флексибилност и прилагодљивост новонасталим променама. Целоживотно образовање је савремени концепт према коме се образовање не завршава са завршетком формалног образовања и стицањем дипломе, него се истиче важност перманентног осавремењавања теоријског знања и практичних вештина одраслих особа. Људска потреба за сталним усавршавањем и целоживотним образовањем стара је колико и сама цивилизација. Од Конфуција, преко Сократа, Платона, Аристотела, Сенеке, Френсиса Бекона до претварање идеје о перманентном образовању у научну концепцију. Појавом индустријализације и бројних друштвених, технолошких, социјалних и културних промена долази и до потребе за перманентним образовањем. Концепт целоживотног учења је данас свуда у Свету прихваћен као нова парадигма образовања, за шта су најзаслужније међународне организације UNESCO, OECD, Светска банка и Европска комисија, у чијим програмима рада се овај концепт налази већ дуги низ година уназад. Прекретница у целоживотном образовању у Свету је заседање Европског већа које је одржано у Лисабону јуна 2000. године. Тада је закључено да је унапређивање целоживотног образовања неопходно за успешну транзицију према друштву и економији утемељеним на знању јер је Европа ушла у „време знања“, што ће све утицати на културни, економски и друштвени живот грађана...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
