Title
Француски и српски интелектуалци : сарадња и утицаји : (1894-1914)
Creator
Kolaković, Aleksandra M. 1980-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Ković, Miloš, 1969-
član komisije
Radojević, Mira, 1959-
član komisije
Đurić, Živojin
član komisije
Sretenović, Stanislav
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
France and Serbian intellectuals
Publisher
[А. М. Колаковић]
Format
PDF/A (527 listova)
description
Датум одбране: 2.7.2015.
description
Историја - Модерна историја / History - Modern history
Abstract (sr)
Интересовања француских интелектуалаца за Србе, као и интересовања Срба за Француску од 1894. године, када је званично ступио на снагу Споразум о савезништву
Француске и Русије, пресудно су утицала на обликовање француско–српских односа
крајем 19. и почетком 20. века. Сарадња француских и српских интелектуалаца утицала
је и на степен интересовања француских интелектуалаца за Србе. Истовремено, за
интересе српске државе постало је важно опредељење француских интелектуалаца
према проблемима кроз које је Србија пролазила.
Истраживање живота, стваралаштва и утицаја генерација француских
интелектуалаца, који су писали о Србима, омогућава одгонетање мотива који су
покренули француске интелектуалаце да се заинтересују за Србе. Француски
интелектуалаци: Луј Леже (Luis Léger, 1843–1923), Ернест Дени (Ernest Denis, 1849–
1921), Емил Оман (Emile Haumant, 1858–1942), Шарл Лоазо (Charles Loiseu, 1861–
1945), Огист Говен (Auguste Gauvain,1861–1931), Албер Мале (Albert Malet, 1864–
1915), Виктор Берар (Victor Bérard, 1864–1931), Андре Шерадам (André Chéradame,
1871–1948) и други, својим публикацијама усмерили су пажњу француских политичких
и економских кругова на Србију и Србе. Својим сазнањима о Србима, као и угледом у
друштву, француски интелектуалаци су утицали и на правце деловања француске
дипломатије на Балкану.
Поред поменутог, Срби школовани у Француској, или на француским узорима,
посредно или непосредно, преносили су дух француске културе у Србију. Српски
интелектуалци: Јован Авакумовић (1841 – 1928), Стојан Новаковић (1842–1915),
Милутин Гарашанин (1843–1898), Михаило Вујић (1853–1913), Андра Николић (1853–
1918), Јован Жујовић (1856–1936), Милован Миловановић (1863–1914), Миленко
Веснић (1863–1921), Богдан Поповић (1864–1944), Михаило Гавриловић (1868–1924),
Гргур Јакшић (1871–1955), Милан Грол (1876–1952) и Јован Скерлић (1877–1914)
прихватали су начела француске културе и успоставили многоструке везе и сарадњу са
француским интелектуалцима, државницима и публицистима, што је имало значајан
утицај на политички, друштвени, економски и културни живот у Србији.
Кључне речи: француски интелектуалци, српски интелектуалци, Француска,
Србија, Срби, Балкан, крај 19. и почетак 20. века.
Authors Key words
француски интелектуалци, српски интелектуалци, Француска,
Србија, Срби, Балкан, крај 19. и почетак 20. века
Authors Key words
French intellectuals, Serbian intellectuals, France, Serbia, Serbs, Balkans,
the late 19th and early 20th century
Classification
930.85(=163.41)(44)"1894/1914"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Интересовања француских интелектуалаца за Србе, као и интересовања Срба за Француску од 1894. године, када је званично ступио на снагу Споразум о савезништву
Француске и Русије, пресудно су утицала на обликовање француско–српских односа
крајем 19. и почетком 20. века. Сарадња француских и српских интелектуалаца утицала
је и на степен интересовања француских интелектуалаца за Србе. Истовремено, за
интересе српске државе постало је важно опредељење француских интелектуалаца
према проблемима кроз које је Србија пролазила.
Истраживање живота, стваралаштва и утицаја генерација француских
интелектуалаца, који су писали о Србима, омогућава одгонетање мотива који су
покренули француске интелектуалаце да се заинтересују за Србе. Француски
интелектуалаци: Луј Леже (Luis Léger, 1843–1923), Ернест Дени (Ernest Denis, 1849–
1921), Емил Оман (Emile Haumant, 1858–1942), Шарл Лоазо (Charles Loiseu, 1861–
1945), Огист Говен (Auguste Gauvain,1861–1931), Албер Мале (Albert Malet, 1864–
1915), Виктор Берар (Victor Bérard, 1864–1931), Андре Шерадам (André Chéradame,
1871–1948) и други, својим публикацијама усмерили су пажњу француских политичких
и економских кругова на Србију и Србе. Својим сазнањима о Србима, као и угледом у
друштву, француски интелектуалаци су утицали и на правце деловања француске
дипломатије на Балкану.
Поред поменутог, Срби школовани у Француској, или на француским узорима,
посредно или непосредно, преносили су дух француске културе у Србију. Српски
интелектуалци: Јован Авакумовић (1841 – 1928), Стојан Новаковић (1842–1915),
Милутин Гарашанин (1843–1898), Михаило Вујић (1853–1913), Андра Николић (1853–
1918), Јован Жујовић (1856–1936), Милован Миловановић (1863–1914), Миленко
Веснић (1863–1921), Богдан Поповић (1864–1944), Михаило Гавриловић (1868–1924),
Гргур Јакшић (1871–1955), Милан Грол (1876–1952) и Јован Скерлић (1877–1914)
прихватали су начела француске културе и успоставили многоструке везе и сарадњу са
француским интелектуалцима, државницима и публицистима, што је имало значајан
утицај на политички, друштвени, економски и културни живот у Србији.
Кључне речи: француски интелектуалци, српски интелектуалци, Француска,
Србија, Срби, Балкан, крај 19. и почетак 20. века.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.