Title
Уговорно наслеђивање између супружника
Creator
Stanković, Miloš P. 1984-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 28.10.2015.
Other responsibilities
mentor
Antić, Oliver, 1950-
član komisije
Avramović, Sima, 1950-
član komisije
Panov, Slobodan, 1964-
član komisije
Đurđević, Dejan, 1974-
član komisije
Stojanović, Nataša, 1968-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za građansko pravo
Alternative title
Contractual inheritance between spouses
Publisher
Београд : [М. Станковић]
Format
PDF/A (567 listova)
description
Društvene nauke / Građansko pravo
description
Social sciences / Civil law
Abstract (sr)
Предмет истраживања у докторској дисертацији представља позитивно
уговорно наслеђивање између супружника, чији појам аутор гради насупрот појма
уговора о наслеђивању. Он истиче да уговор о наслеђивању, као јединствени
правни институт и најјачи основ позивања на наслеђе, постоји само у германским
правним системима, али да представља само један могући облик уговорног
наслеђивања. Уговорно наслеђивање као шири и обухватнији појам у односу на
институт уговора о наслеђивању, обухвата све двостране правне послове за случај
смрти, којима се у упоредном праву непосредно или посредно уређује распоред
заоставштине једне или обе уговорне стране. Циљ докторске дисертације је да се
понуди одговор на дилему о потреби враћања уговора о наслеђивању у српско
право, а да се онда, полазећи од општих правила уговорног наслеђивања у
упоредном праву и предложених решења у Преднацрту Грађанског законика
Републике Србије, формулише предлог модела уговора о наслеђивању који би
најбоље одговарао историјском наслеђу српске цивилистике и постојећем систему
грађанског права у Србији.
Докторска дисертација аутора се састоји из дванаест поглавља, од којих
прво представља увод, а последње закључак истраживања.
Након уводног дела дисертације, аутор уз помоћ историјско-правног
метода анализира генезу уговорног наслеђивања. Констатујући да је савремени
појам уговора о наслеђивању формулисан углавном у великим грађанскоправним
кодификацијама 19. и 20. века и да представља резултат сублимираног искуства
његове претходне примене у обичајном и у писаном праву, аутор аргументује да
институт уговора о наслеђивању представља само једну историјску фазу у
процесу развитка уговорног наслеђивања, које је наставило са развојем и након
достигнутог нивоа на коме се испољило као уговор о наслеђивању. У том циљу,
презентује се уговорно наслеђивање у старом веку кроз неке од сачуваних уговора
из сумерско-вавилонског и египатског права, институте нудунуа, поклона за
случај смрти у праву појединих грчких полиса, римских установа попут
тестамената mancipacio familiae и per aes et libram с једне стране, те установе
donatio mortis causa и donatio ante nuptias, с друге стране.
Abstract (en)
The research subject of our doctoral dissertation is a positive contractual
inheritance between spouses – a concept, created by the author of the dissertation, as
opposed to the concept of the contract of inheritance. The author points out that the
contract of inheritance, being a unique legal institute and the strongest ground for
claiming inheritance, exists only in Germanic legal systems, and represents only one
possible form of contractual inheritance. Contractual inheritance, as a broader and more
comprehensive concept in relation to the institute of the contract of inheritance,
encompasses all bilateral legal transactions in case of death, through which the schedule
of estate of one or both parties, either directly or indirectly, is arranged in comparative
law. The aim of the doctoral thesis is to offer an answer to the dilemma of the need to
restore the contract of inheritance in the Serbian law, and then, starting from the general
rules of contract inheritance in comparative law and proposed solutions in the
Prelimimnary Draft of the Civil Code of the Republic of Serbia, to formulate a draft
model of the contract of inheritance that would best fit the historical heritage of Serbian
civil law and the current system of civil law in Serbia.
Doctoral dissertation consists of twelve chapters, the first of which is the
introduction and the last of which is the conclusion of the research.
After the introductory part of the dissertation, the author analyzes the genesis of
the contractual inheritance by using the historical-legal method. Noting that the modern
concept of the contract of inheritance was formulated mainly in large civil codifications
of the 19th and 20th century, and that it represents a result of sublimated experience of
its previous application in customary and written law, the author argues that the
institution of the contract of inheritance is only one historical stage in the process of
development of the contractual inheritance, which continued to develop even after
achieving the level at which it was manifested as a contract of inheritance.
Authors Key words
уговор о наслеђивању; уговорно наслеђивање; брачни уговор;
афатомија; Преднацрт Грађанског законика Републике Србије
Authors Key words
contract of inheritance; contractual inheritance; nuptial agreement;
affatomia; Preliminary Draft of the Civil Code of the Republic of Serbia
Classification
UDK=347.65/.68(043.3)
Subject
Nasleđivanje
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања у докторској дисертацији представља позитивно
уговорно наслеђивање између супружника, чији појам аутор гради насупрот појма
уговора о наслеђивању. Он истиче да уговор о наслеђивању, као јединствени
правни институт и најјачи основ позивања на наслеђе, постоји само у германским
правним системима, али да представља само један могући облик уговорног
наслеђивања. Уговорно наслеђивање као шири и обухватнији појам у односу на
институт уговора о наслеђивању, обухвата све двостране правне послове за случај
смрти, којима се у упоредном праву непосредно или посредно уређује распоред
заоставштине једне или обе уговорне стране. Циљ докторске дисертације је да се
понуди одговор на дилему о потреби враћања уговора о наслеђивању у српско
право, а да се онда, полазећи од општих правила уговорног наслеђивања у
упоредном праву и предложених решења у Преднацрту Грађанског законика
Републике Србије, формулише предлог модела уговора о наслеђивању који би
најбоље одговарао историјском наслеђу српске цивилистике и постојећем систему
грађанског права у Србији.
Докторска дисертација аутора се састоји из дванаест поглавља, од којих
прво представља увод, а последње закључак истраживања.
Након уводног дела дисертације, аутор уз помоћ историјско-правног
метода анализира генезу уговорног наслеђивања. Констатујући да је савремени
појам уговора о наслеђивању формулисан углавном у великим грађанскоправним
кодификацијама 19. и 20. века и да представља резултат сублимираног искуства
његове претходне примене у обичајном и у писаном праву, аутор аргументује да
институт уговора о наслеђивању представља само једну историјску фазу у
процесу развитка уговорног наслеђивања, које је наставило са развојем и након
достигнутог нивоа на коме се испољило као уговор о наслеђивању. У том циљу,
презентује се уговорно наслеђивање у старом веку кроз неке од сачуваних уговора
из сумерско-вавилонског и египатског права, институте нудунуа, поклона за
случај смрти у праву појединих грчких полиса, римских установа попут
тестамената mancipacio familiae и per aes et libram с једне стране, те установе
donatio mortis causa и donatio ante nuptias, с друге стране.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.