Title
Идеолошке димензије глобализације
Creator
Đurić, Milorad L.
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.07.2015.
Other responsibilities
mentor
Orlović, Slaviša, 1966-
član komisije
Čupić, Čedomir, 1947-
član komisije
Trkulja, Jovica, 1952-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Group
Novinarsko-komunikološko odeljenje
Alternative title
The ideological dimensions of globalization : doctoral dissertation
Publisher
[М. Л. Ђурић]
Format
224 лист.
description
Политичке науке - Политиколошко-социолошке студије / Political Science - Political-Sociological Studies
Abstract (sr)
У овој дисертацији анализирали смо идеолошке димензијe глобализације,
односно, анализирали смо идеолошке идентитете у глобализованом свету. Конституисање
и функционисање идеологија, од краја осамнаестог до друге половине двадесетог века,
базирано је на претпоставци отворене конкуренције различитих политичких група у оквиру
националне државе, као „релевантне заједнице“ у оквиру које се доносе релевантне
политичке одлуке. Имајући у виду да су глобализацијски процеси несумњиво
релативизовали оквире националне заједнице, као и да су се појавиле утицајне теорије о
„крају идеологије“, било је неопходно, по нашем мишљењу, истражити везу између
глобализације и идеологије. Истраживачко питање у овом раду односи се, дакле, на
идеолошке димензије глобализацијских процеса, односно, да ли су процеси глобализације
идеолошки неутрални? У одговору на то питање, пошли смо од основне претпоставке да
глобализацијски процеси нису неутрални, да доба идеологија није окончано, али да језик
старих идеологија више није одговарајући тe да је нужно идеолошке димензије
глобализације сагледати у другачијем светлу. У процесу доказивања ове претпоставке,
примењујући метод научне дескрипције, као и феноменолошке и функционалне анализе,
утврдили смо следеће: да је настанак идеологија нужно везан за феномен просветитељства;
да је кроз двовековну конкуренцију различитих идеологија у потпуности тријумфовала
либерална демократија, што је утицало на појаву теорија о крају идеологија; да није дошло
до краја идеологија, већ су процеси глобализације проузроковали појаву нових, глобалних
изазова на које „старе“ идеологије нису имале одговоре; што је утицало на формирање
специфичне идеолошке димензије глобализације оличене, пре свега, у глобализму, као
највишем политичком изразу просветитељства, анти-глобализму, као скупу мање или више
повезаних оспоравања глобализације и исламском фундаментализму, као најекстремнијем
аспекту религијског ревивализма, односно, као потпуно анти-просветитељском пројекту.
Самим тим, проблем односа индивидуума и заједнице, као основа супарничких идеологија,
остао је актуелан и на почетку двадесет и првог века.
Abstract (en)
n this dissertation we have analysed the ideological dimensions of
globalization in this thesis, i.e. we have analysed the ideological identities in the globalized world.
Constitution and functioning of ideologies, from the late eighteenth to the second half of the
twentieth century, was based on the assumption of open competition between different political
groups within a nation state as the 'relevant community' within which relevant political decisions
are made. Bearing in mind that globalization processes have undoubtedly relativized the
framework of the national community, as well as that influential theories about the 'the end of
ideology' have appeared, in our opinion, it was necessary to explore the relationship between
globalization and ideology. The research question in this paper refers, therefore, to the ideological
dimensions of globalization processes, i.e., whether the processes of globalization are
ideologically neutral. In answering this question, our starting point was the basic assumption that
globalization processes are not neutral, that the age of ideologies has not ended, but that the
language of old ideologies is no longer appropriate, therefore it is necessary to observe the
ideological dimensions of globalization in a different light. We have identified the following, in
the process of proving this assumption and by applying the method of scientific description as
well as phenomenological and functional analysis: that the emergence of ideologies is necessarily
linked to the phenomenon of enlightenment; that liberal democracy triumphed completely
throughout two-centuries long competition between different ideologies which influenced the
emergence of the theories about the end of ideologies; that ideologies have not ended, but that the
globalization processes caused the emergence of new, global challenges which the 'old' ideologies
had no answers to. That influenced the formation of the specific ideological dimension of
globalization embodied primarily in globalism, as the highest political expression of
enlightenment, anti-globalism, as the set of more or less related challenges to globalization and
Islamic fundamentalism, as the most extreme aspect of religious revivalism, i.e. as completely
anti-enlightenment project. Therefore, the problem of the relationship between the individual and
the community, as the basis of rival ideologies remained relevant also at the beginning of the
twenty-first century.
Authors Key words
глобализација, идеологија, либерализам, анти-глобализам, исламски
фундаментализам, религијски ревивализам
Authors Key words
globalization, ideology, liberalism, anti-globalism, Islamic fundamentalism, religious
revivalism
Classification
316.32:316.75(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У овој дисертацији анализирали смо идеолошке димензијe глобализације,
односно, анализирали смо идеолошке идентитете у глобализованом свету. Конституисање
и функционисање идеологија, од краја осамнаестог до друге половине двадесетог века,
базирано је на претпоставци отворене конкуренције различитих политичких група у оквиру
националне државе, као „релевантне заједнице“ у оквиру које се доносе релевантне
политичке одлуке. Имајући у виду да су глобализацијски процеси несумњиво
релативизовали оквире националне заједнице, као и да су се појавиле утицајне теорије о
„крају идеологије“, било је неопходно, по нашем мишљењу, истражити везу између
глобализације и идеологије. Истраживачко питање у овом раду односи се, дакле, на
идеолошке димензије глобализацијских процеса, односно, да ли су процеси глобализације
идеолошки неутрални? У одговору на то питање, пошли смо од основне претпоставке да
глобализацијски процеси нису неутрални, да доба идеологија није окончано, али да језик
старих идеологија више није одговарајући тe да је нужно идеолошке димензије
глобализације сагледати у другачијем светлу. У процесу доказивања ове претпоставке,
примењујући метод научне дескрипције, као и феноменолошке и функционалне анализе,
утврдили смо следеће: да је настанак идеологија нужно везан за феномен просветитељства;
да је кроз двовековну конкуренцију различитих идеологија у потпуности тријумфовала
либерална демократија, што је утицало на појаву теорија о крају идеологија; да није дошло
до краја идеологија, већ су процеси глобализације проузроковали појаву нових, глобалних
изазова на које „старе“ идеологије нису имале одговоре; што је утицало на формирање
специфичне идеолошке димензије глобализације оличене, пре свега, у глобализму, као
највишем политичком изразу просветитељства, анти-глобализму, као скупу мање или више
повезаних оспоравања глобализације и исламском фундаментализму, као најекстремнијем
аспекту религијског ревивализма, односно, као потпуно анти-просветитељском пројекту.
Самим тим, проблем односа индивидуума и заједнице, као основа супарничких идеологија,
остао је актуелан и на почетку двадесет и првог века.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.