Title
Геонаслеђе српског Подунавља у функцији орживог развоја туризма
Creator
Lukić, Dobrila
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.06.2015.
Other responsibilities
mentor
Stanković, Stevan
član komisije
Milinčić, Miroljub
član komisije
Milovanović, Dragan
Academic Expertise
Interdisciplinarne i ostale studije
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Geografski fakultet
Group
Katedra za turizmologiju
Alternative title
Geoheritage Serbian Danube region in terms of sustainable tourism development
Publisher
[ Д. Лукић]
Format
226 листова
description
Geografija / Turistička geografija
description
Geography / Tourist geography
Abstract (sr)
Геонаслеђе чине све геолошке, геоморфолошке, хидролошке, педолошке и посебне археолошке вредности које су настале у току формирања литосфере и њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура. Из тог разлога их треба штити као природна добра. Од свих објекта геонаслеђа издвојеног на територији Србије, 13,2% се налази у српском Подунављу.
Основни циљеви истраживања овог докторског рада су: утврђивање објеката геонаслеђа српског Подунавља и процењивање како они утичу на успостављање, развој и одржање туризма; утврђивање просторно-временског развоја туризма у српском Подунављу; диференцирање утицаја појединих фактора у фази формирања туристичког кретања и могућност квантифицирања њиховог дејства у наредном периоду (прогнозе и пројекције).
Да би се реализовали постављени циљеви приликом овог истраживања биће коришћени различити методолошки приступи: аналитички и синтетички метод, метод корелације, компаративни метод, картографске методе, статистичке методе, емпиријске, теренске методе у комбинацији са фото-методом, анкетом и интервјуом, теледетекционе методе, израда и примена ГИС-а.
Анализирајући елементе туристичке валоризације геонаслеђа српског Подунавља, закључујемо да се општа туристичка вредност креће око оцене 2, што значи да већина објеката геонаслеђа српског Подунавља има задовољавајући квалитет и локални туристички значај. Највећу туристичку вредност има Ђердапска клисура која има оцену 4, значи врло добар квалитет и национални туристички значај. Оцену 3, осносно, добар квалитет и регионални туристички значај имају: бигар код манастира Тумане, кањон Бољетинске реке, Царска бара, Мачков спруд, пећина Градашница и Рудна глава. Из тог разлога у српском Подунављу постоје велике могућности обједињавања објеката геонаслеђа у јединствену туристичку туру - Геонаслеђе српског Подунавља која би вероватно имала великог успеха на туристичком тржишту. Облици геонаслеђа би се као комплементарне туристичке вредности могли уклопити у већ постојећу туристичку понуду овог дела Србије.
Приликом израде овог рада направљена је база података са просторним подацима и свим додатним информацијама које их ближе означавају. Она представља отворену структуру која ће бити у могућности да се мења и проширује. Уколико би била повезана са интернет апликацијама на савременим мобилним телефонима и сл. и обогаћена аудио-визуелним садржајима везаним за сваки објекат геонсалеђа појединачно, може да послужи у промоцији и реализацији туристичке руте Геонаслеђе српског Подунавља. Конкретна улога ГИС-а овог простора треба да буде презентација и афирмација његових природних и туристичких вредности. На основу анализе индикатора одрживости туризма у Ђердапу, а који су прописани од стране експерата ЕУ, закључујемо да су критеријуми углавном задовољени. Једино одступање се јавља у случају економских индикатора и то сезонског карактера туристичког промета. Продужавањем туристичке сезоне на пролећне и јесење месеце, организовањем различитих манифестација, односно предузимањем различитих мера и активности у смислу туристичке понуде и пропаганде, овај се проблем може отклонити. Да би се развој туризма у објектима геонаслеђа ускладио са његовим капацитетом и могућностима, неопходно је да сви туристи и остали учесници у туризму чувају природну средину, као и да се међу њима развијају норме понашања и свест о потребама будућих генерација за природним, односно туристичким ресурсима. Планови за уређење туристичке делатности у објектима геонаслеђа требало би да буду компромис између развоја туризма и заштите природе. То би обухватало: анализу ресурса, усклађеност ресурса и туристичких активности, усклађеност туристичких активности са активностима заштите средине и предвиђање негативних активности по животну средину.
Abstract (en)
Geoheritage is made of all the geological, geomorphological, hydrological, pedological and special arhaeological values that occurred during the formation of the lithosphere and its morphological shaping and interdependence of nature and human cultures. Out of all objects of geoheritage isolated on the territory of Serbia, 13,2% are located in the Serbian Danube region.
The main objectives of the dissertation are: determining what are the objects of geological heritage of the Serbian Danube region and assessing how they affect the establishment, development and maintenance of tourism; determining the spatio-temporal development of tourism in the Serbian Danube region; differentiating the impact of certain factors in the formation phase of the tourist movement and the possibility of quantifying their effect in the next period (forecasts and projections).
In order to achieve the set targets within this study will be used different methodological approaches: analytical and synthetic methods, the correlation method, comparative method, cartographic methods, statistical methods, empirical, field methods in combination with photo-method, surveys and interviews, teledetection methods, design and implementation of GIS.
By analyzing the elements of their tourist valorization we can conclude that the general tourist value is about grade 2, what means that most of the geoheritage objects of the Serbian Danube region have satisfactory quality and local tourist importance. The highest tourist value has Djerdap gorge, which has grade 4, what means very good quality and national tourist importance. Grade 3, i.e. good quality and regional tourist importance have Bigar near the monastery Tumane, canyon of the Boljetin River, Carska bara, Mačkov sprud, cave Gradašnica and Rudna glava. For that reason in the Serbian sub-Danube region there are great possibilities for consolidating objects of geological heritage into a unique tourist tour - Geoheritage of the Serbian sub-Danube region, which would probably have great success in the tourist market. The forms of geological heritage as complementary tourist values could fit into already existing tourist offer in this part of Serbia.
During the execution of this work the database was created with spatial data and all additional information that indicate them closer. It is an open structure that will be able to be changed and expanded. If it were connected with internet applications on modern mobile phones and alike, and enhanced with audio-visual contents related to each geoheritage object individually it could serve for promotion and realization of tourist route Geoheritage of the Serbian Danube region. The specific role of GIS of this area should be the presentation and promotion of its natural and tourist values. Based on the analysis of indicators of sustainability of tourism, prescribed by EU experts, we conclude that in Djerdap the criteria are generally met. The only exception occurs in the case of economic indicators and seasonal character of tourism turnover. By extending the tourist season in spring and autumn months, organizing different events, i.e. by taking various measures and activities in terms of tourist offer and propaganda, this problem can be eliminated. In order to bring in accordance the development of tourism in geoheritage objects with its capacity and capabilities, it is necessary that all the tourists and other participants in tourism safeguard the natural environment as well as to mutually develop standards of behavior and awareness about the needs of future generations for natural and tourist resources. The plans for the regulation of tourist activity in the geological heritage objects should be a compromise between tourism development and environmental protection. This would include: the analysis of the resources, compliance of resources and tourist activities, compliance of tourist activities with the protection of the environment and prediction of negative actions for the environment.
Authors Key words
геонаслеђе, Подунавље, Србија, одрживи развој, туризам
Authors Key words
geoheritage, Sub-Danube, Serbia, sustainable development, tourism
Classification
UDK=338.48:502.131.1(043.3)
Coverage
237 str.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Геонаслеђе чине све геолошке, геоморфолошке, хидролошке, педолошке и посебне археолошке вредности које су настале у току формирања литосфере и њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура. Из тог разлога их треба штити као природна добра. Од свих објекта геонаслеђа издвојеног на територији Србије, 13,2% се налази у српском Подунављу.
Основни циљеви истраживања овог докторског рада су: утврђивање објеката геонаслеђа српског Подунавља и процењивање како они утичу на успостављање, развој и одржање туризма; утврђивање просторно-временског развоја туризма у српском Подунављу; диференцирање утицаја појединих фактора у фази формирања туристичког кретања и могућност квантифицирања њиховог дејства у наредном периоду (прогнозе и пројекције).
Да би се реализовали постављени циљеви приликом овог истраживања биће коришћени различити методолошки приступи: аналитички и синтетички метод, метод корелације, компаративни метод, картографске методе, статистичке методе, емпиријске, теренске методе у комбинацији са фото-методом, анкетом и интервјуом, теледетекционе методе, израда и примена ГИС-а.
Анализирајући елементе туристичке валоризације геонаслеђа српског Подунавља, закључујемо да се општа туристичка вредност креће око оцене 2, што значи да већина објеката геонаслеђа српског Подунавља има задовољавајући квалитет и локални туристички значај. Највећу туристичку вредност има Ђердапска клисура која има оцену 4, значи врло добар квалитет и национални туристички значај. Оцену 3, осносно, добар квалитет и регионални туристички значај имају: бигар код манастира Тумане, кањон Бољетинске реке, Царска бара, Мачков спруд, пећина Градашница и Рудна глава. Из тог разлога у српском Подунављу постоје велике могућности обједињавања објеката геонаслеђа у јединствену туристичку туру - Геонаслеђе српског Подунавља која би вероватно имала великог успеха на туристичком тржишту. Облици геонаслеђа би се као комплементарне туристичке вредности могли уклопити у већ постојећу туристичку понуду овог дела Србије.
Приликом израде овог рада направљена је база података са просторним подацима и свим додатним информацијама које их ближе означавају. Она представља отворену структуру која ће бити у могућности да се мења и проширује. Уколико би била повезана са интернет апликацијама на савременим мобилним телефонима и сл. и обогаћена аудио-визуелним садржајима везаним за сваки објекат геонсалеђа појединачно, може да послужи у промоцији и реализацији туристичке руте Геонаслеђе српског Подунавља. Конкретна улога ГИС-а овог простора треба да буде презентација и афирмација његових природних и туристичких вредности. На основу анализе индикатора одрживости туризма у Ђердапу, а који су прописани од стране експерата ЕУ, закључујемо да су критеријуми углавном задовољени. Једино одступање се јавља у случају економских индикатора и то сезонског карактера туристичког промета. Продужавањем туристичке сезоне на пролећне и јесење месеце, организовањем различитих манифестација, односно предузимањем различитих мера и активности у смислу туристичке понуде и пропаганде, овај се проблем може отклонити. Да би се развој туризма у објектима геонаслеђа ускладио са његовим капацитетом и могућностима, неопходно је да сви туристи и остали учесници у туризму чувају природну средину, као и да се међу њима развијају норме понашања и свест о потребама будућих генерација за природним, односно туристичким ресурсима. Планови за уређење туристичке делатности у објектима геонаслеђа требало би да буду компромис између развоја туризма и заштите природе. То би обухватало: анализу ресурса, усклађеност ресурса и туристичких активности, усклађеност туристичких активности са активностима заштите средине и предвиђање негативних активности по животну средину.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.