Title
Математика у Платоновој филозофији
Creator
Bratina, Višnja, 1980-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Slična je softverskim licencama, odnosno licencama otvorenog koda. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 19.06.2015.
Other responsibilities
mentor
Deretić, Irina, 1969-
član komisije
Marković, Zoran
član komisije
Lučić, Zoran, 1952-
član komisije
Trajkovski, Miroslava
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za filozofiju
Alternative title
Mathematics in Plato's philosophy
Publisher
[В. Д. Братина]
Format
355 листова
description
Општа филозофија - Античка филозофија / Philosophy - Ancient philosophy
Abstract (sr)
Овај рад представља истраживање утицаја античке грчке
математике на Платонову филозофију; анализује се питање да ли је и ако
јесте, на који начин је математика Платоновог времена произвела неке од
Платонових филозофских позиција, превасходно када се ради о тзв.
неписаном учењу и космологији дијалога Тимај. Такође, истражује се утицај
математике на Платонову артикулацију метода истраживања из хипотеза у
дијалозима средњег периода Менон и Федон. У истраживању се комбинују
херменеутички метод са методом компаративне анализе, уз унакрсно
истраживање Платонове филозофије и значајнијих ставова античке грчке
математике. Главни приступ је проблемски. Испитују се Платонови списи,
уз неопходно консултовање Аристотелових сведочанстава и сведочанстава
античких доксографа, посебно Проколових Коментара на прву књигу
Еуклидових Елемената. Референтни математички спис су сами Еуклидови
Елементи.
Неки од главних резултата до којих је ово истраживање дошло су: 1)
Платонов метод истраживања из хипотеза настао је као резултат потребе
установљавања филозофије као „строге науке”, по узору на математику; 2)
идеје-бројеви и идеалне димензије имају онтолошки статус идеја а не
математичких ентитета, иако су ови појмови настали под утицајем античке
математичке теорије о броју и димензијама; 3) упркос томе што Платонова
позна космологија инкорпорише релевантна математичка учења његовог
времена, посебно астрономска, она није математичка; математика није
овом мислиоцу послужила као модел за космологију него Платонов
космолошки дискурс, уз присуство научних елемената, остаје телеолошко-
митолошки; 4) с обзиром да идеје-бројеви и идеје димензија нису
математички ентитети, не може се казати ни да је математика Платону
била модел за онтологију. Платонова онтологија до краја је остала
филозофска – упркос снажном утицају математике на неписано учење и
космологију Тимаја, она никада није постала математичка
Abstract (en)
This research focuses on the influence of ancient Greek mathematics on Plato's philosophy...
Authors Key words
Платон, питагорејци, неписано учење, античка
математика, метод, идеја-број, тачка, линија, космологија, онтологија
Authors Key words
Plato, Pythagoreans, unwritten doctrines, ancient mathematics, method, ideas-number, point, line, cosmology, ontology
Classification
51:1(38)(043.3)
Subject
1 Plato(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Овај рад представља истраживање утицаја античке грчке
математике на Платонову филозофију; анализује се питање да ли је и ако
јесте, на који начин је математика Платоновог времена произвела неке од
Платонових филозофских позиција, превасходно када се ради о тзв.
неписаном учењу и космологији дијалога Тимај. Такође, истражује се утицај
математике на Платонову артикулацију метода истраживања из хипотеза у
дијалозима средњег периода Менон и Федон. У истраживању се комбинују
херменеутички метод са методом компаративне анализе, уз унакрсно
истраживање Платонове филозофије и значајнијих ставова античке грчке
математике. Главни приступ је проблемски. Испитују се Платонови списи,
уз неопходно консултовање Аристотелових сведочанстава и сведочанстава
античких доксографа, посебно Проколових Коментара на прву књигу
Еуклидових Елемената. Референтни математички спис су сами Еуклидови
Елементи.
Неки од главних резултата до којих је ово истраживање дошло су: 1)
Платонов метод истраживања из хипотеза настао је као резултат потребе
установљавања филозофије као „строге науке”, по узору на математику; 2)
идеје-бројеви и идеалне димензије имају онтолошки статус идеја а не
математичких ентитета, иако су ови појмови настали под утицајем античке
математичке теорије о броју и димензијама; 3) упркос томе што Платонова
позна космологија инкорпорише релевантна математичка учења његовог
времена, посебно астрономска, она није математичка; математика није
овом мислиоцу послужила као модел за космологију него Платонов
космолошки дискурс, уз присуство научних елемената, остаје телеолошко-
митолошки; 4) с обзиром да идеје-бројеви и идеје димензија нису
математички ентитети, не може се казати ни да је математика Платону
била модел за онтологију. Платонова онтологија до краја је остала
филозофска – упркос снажном утицају математике на неписано учење и
космологију Тимаја, она никада није постала математичка
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.