Title
Трговина људима у светлу међународног права и прописа Републике Србије
Creator
Cmiljanić, Bajo M.
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 18.11.2015.
Other responsibilities
mentor
Milisavljević, Bojan, 1975-
član komisije
Kreća, Milenko, 1947-
član komisije
Palević, Milan, 1970-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za međunarodno pravo i međunarodne odnose
Alternative title
Human trafficking in the light of international law and the regulations of the Republic of Serbia
Publisher
[Б. Цмиљанић]
Format
296 листова
description
Social sciences / Međunarodnopravna oblast
description
Društvene nauke / international legislation
Abstract (sr)
Рад утврђује да ли је норма која забрањује трговину људима норма уговорног или
обичајног права и да ли је иста општеобавезујућа норма, односно да ли је та норма из
корпуса ius cogens норми.
Структура рада је садражана у шест поглавља, која су резултирала одређеним
закључцима.
У првом делу рада дат је осврт на развој норме о забрани трговине људима. Развој те
норме кретао се од доктринарних ставова познатих правних писаца и филозофа, до
обичајноправних норми, које су касније кодификоване у мултилатералним
међународним уговорима-конвенцијама. Иако је ропство као друштвени положај
појединца одавно правно забрањен како обичајноправним тако и уговорноправним
нормама међународног права, многи облици ропског односа у коме се и данас може
наћи појединац нису фактички елиминисани.Ти перфидни односи данашњице у коме
се нарушавају слобода и живот појединца представљају „савремено ропство“. То
модерно ропство назива се трговина људима.
У другом делу рада дата је одредница појма трговине љидима, њене карактеристике
и облици, кроз призму релевантних међународних уговора. Трговина људима је
прешла границе националних држава и региона, чиме је постала међународни
проблем. Отуда је уследила реакција међународне заједнице у циљу елиминисања
односно сузбијања те појаве. У тој борби први корак је био нормативно уређење
односно дефинисање појма трговине људима. Након дефинисања појма трговине
људима, нужно је било утврдити узроке те појаве, како би се иста сузбила. Из тих
разлога, забрана трговине људима постала је норма међународног права.
У трећем делу рада дат је осврт на везу трговине људима и транснационалног
организованог криминала.
Abstract (en)
This study determines whether thenorm that forbids human trafficking is a contactual norm
or a common law norm and whether it is the same universally binding standard or whether
this norm is ius cogens norm.
The study consists of six chepters that have resulted in certain conclusions.
The first part of the study deals with the origin of the norm on placing a ban on human
trafficking. The development of the norm ranged form doctrinal views of well-known lawauthors
as well as philosophers to common law norms that were later codified in
multilateral international agreements-conventions. Though slavery as a social position of a
person had legally been banned long ago by means of both common law and contractual
acts of the international law, many forms of conditions akin to slavery in which a person
can find themselves even today, were actually not eliminated. Those perfidions
relationships of the present,where freedom and life of a person are endangered, represent
“modern slavery“. This “modern slavery“ is called human trafficking.
The second part of the study defines the concept of trafficking in human beings, its
characteristics and froms, seen in relation to relevant international agreements. As there are
no borders and frontiers for human trafficking, the issue has become international problem.
That explains the international community reaction with the aim to eliminate, that is, to
suppress this phenomenon. The first step of the battle has been the normative work, in other
words, definition of human trafficking concept. After defining the concept, it is necessary
to find out the root causes for human trafficking in order to suppress it. For these reasons,
the prohibition of human trafficking has become a norm of international law.
In the third part, a survey is given with regards to the connection between human
trafficking and transnational organized crime. Human trafficking is one of the froms of
transnational organized crime by its root causes and its inner structure its characteristics
and the way it manifests itself as a social phenomenon. Hence human trafficking has
permanent ties with organized crime.
The fourth part is a survey of the international community fight against human trafficking
at both general and regional levels. Normative framework that includes relevant universal
legal documents serves the objective of obtaining real protection by means of undertaking
various activities in persons. By these international legal instruments States are required to
cooperate in prosecution and punishment of perpetrators. The international community
protection of human trafficking victims which is especially visibe through non-punishment
of victims. Prevention in the fight againts human trafficking has a special place in
suppressing this phenomenon.
Authors Key words
трговина људима, организовани криминал, људска права, ius cogens
Authors Key words
human trafficking, organized crime, human rights, ius cogens
Classification
UDK=343(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад утврђује да ли је норма која забрањује трговину људима норма уговорног или
обичајног права и да ли је иста општеобавезујућа норма, односно да ли је та норма из
корпуса ius cogens норми.
Структура рада је садражана у шест поглавља, која су резултирала одређеним
закључцима.
У првом делу рада дат је осврт на развој норме о забрани трговине људима. Развој те
норме кретао се од доктринарних ставова познатих правних писаца и филозофа, до
обичајноправних норми, које су касније кодификоване у мултилатералним
међународним уговорима-конвенцијама. Иако је ропство као друштвени положај
појединца одавно правно забрањен како обичајноправним тако и уговорноправним
нормама међународног права, многи облици ропског односа у коме се и данас може
наћи појединац нису фактички елиминисани.Ти перфидни односи данашњице у коме
се нарушавају слобода и живот појединца представљају „савремено ропство“. То
модерно ропство назива се трговина људима.
У другом делу рада дата је одредница појма трговине љидима, њене карактеристике
и облици, кроз призму релевантних међународних уговора. Трговина људима је
прешла границе националних држава и региона, чиме је постала међународни
проблем. Отуда је уследила реакција међународне заједнице у циљу елиминисања
односно сузбијања те појаве. У тој борби први корак је био нормативно уређење
односно дефинисање појма трговине људима. Након дефинисања појма трговине
људима, нужно је било утврдити узроке те појаве, како би се иста сузбила. Из тих
разлога, забрана трговине људима постала је норма међународног права.
У трећем делу рада дат је осврт на везу трговине људима и транснационалног
организованог криминала.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.