Title
Социолингвистичка анализа језичке политике у постдејтонској Босни и Херцеговини
Creator
Stojkanović, Aleksandar. 1977-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20.11.2015.
Other responsibilities
mentor
Vučo, Julijana. 1953-
član komisije
Filipović, Jelena, 1966-
član komisije
Paunović, Tatjana.
član komisije
Sikimić, Biljana.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Sociolinguistic analysis of the language policy in postdayton Bosnia and Herzegovina.
Publisher
[А. Стојкановић]
Format
243 листа
description
Социолингвистика - Образовна лингвистика / Sociolinguistics - Educational linguistics
Abstract (sr)
Теза анализира основне елементе, правце развоја, резултате и документе
језичких политика трију конститутивних народа у БиХ, Бошњака, Срба и Хрвата
и ефекте процеса рестандардизације заједничког језичког стандарда у три
национална језика. Обрађени су основни политички и друштвени разлози
постојеће етничке триглосије, њене последице у образовном систему и
политичком дискурсу уз представљање показатеља који имплицирају даљу
језичку конвергенцију. Циљ рада је био представити језичке и нејезичке факторе
који су утицали на распад заједничког језика на тлу БиХ и директно утицали на
статус и положај језика у образовном систему уз преглед могућих решења за
садашњу подељену језичку образовну политику у БиХ.
Дисертација објашњава разлоге употребе језика као средства етничке
(само)идентификације кроз јачање симболичке улоге у односу на комуникативну
улогу језика. Истовремено обрађене су и упоређене језичке политике у БиХ у
периоду постојања СРБиХ као дела СФРЈ у односу на данашњу консоцијативну
унију двају ентитета и трију народа, анализирани су политички и лингвистички
разлози промене у језичкој политици од „језичке толеранције“ ка језичкој
сегрегацији и језичком инжењерингу непосредно пред, током и након оружаног
конфликта у БиХ. Посебна пажња је дата утицају екстерних и интерних
политичких и екстралингвистичке фактора у одређивању статуса трију језика и
дефинисању улоге језика у образовним политикама. Као један од узрока
постојећег стања наводи се и некритичка примена концепта језичких људских
права у транзиционом босанскохерцеговачком друштву које је пролази тројну
транзицију: постконфликтну транзицију ка одрживом миру, транзицију ка
вишепартијском, плуралистичком политичком систему и тржишној економији и
транзицију од социјалистичке републике ка земљи која тежи чланству у
супранационалној организацији каква је Европска унија...
Abstract (en)
The dissertation analyses the essential elements, tendencies, results and
documents of language policies of three constituent peoples in Bosnia and Herzegovina,
Bosniaks, Serbs and Croats as well as the effects of the restandardization process of the
joint language standards into three separate national languages. The main political and
social causes of the current ethnic triglosia are represented, its effects in education
system and political discourse with the overview of indicators of furthering language
convergence. The aim of the dissertation is to present the linguistic and nonlinguistic
factors which affected the dissolution of the common language in Bosnia and
Herzegovina and which directly influenced the status and position of the languages in
educational system and to give an overview of the possible solutions to the current
divisive language educational policies in Bosnia and Herzegovina.
The dissertation explains the reasons for the use of language as the means of
ethnic (self) identification through strengthening of the symbolic role of the language
over communicative role of the language. Both the language policy in the period of the
existence of Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina as the part of the Socialist
Federal Republic Yugoslavia and the language policy in the contemporary consociation
union of two entities of BaH have been analyzed as well as the political and linguistic
reasons for a change in language policy from the notion of „linguistic tolerance“
towards linguistic segregation and linguistic engineering in the period before, during
and after the armed conflict in Bosnia and Herzegovina.
Particular attention was given to the external and internal political and
extralinguistic factors which set the official status of the three languages and defined the
role of language in educational policies. One of the causes of the current situation stated
is the uncritical application of the linguistic human rights concept in the transition
society of Bosnia and Herzegovina which is undergoing triple transition: the
postconflict transition towards the sustainable peace, transition towards the multiparty,
pluralistic political system and market economy and the transition from a socialist
republic to a state striving to gain the membership in a supranational organizations such
as European Union...
Authors Key words
Језичка политика, БХС језик, језичка толеранција, етноглосија, Босна и
Херцеговина, рецептивни мултилингвизам, језик у образовном систему
Authors Key words
Language policy, BHS language, linguistic tolerance, ethnoglosia, Bosnia and
Herzegovina, receptive multilingualism, language in education policy
Classification
81'272(497.6)"1995/2016"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Теза анализира основне елементе, правце развоја, резултате и документе
језичких политика трију конститутивних народа у БиХ, Бошњака, Срба и Хрвата
и ефекте процеса рестандардизације заједничког језичког стандарда у три
национална језика. Обрађени су основни политички и друштвени разлози
постојеће етничке триглосије, њене последице у образовном систему и
политичком дискурсу уз представљање показатеља који имплицирају даљу
језичку конвергенцију. Циљ рада је био представити језичке и нејезичке факторе
који су утицали на распад заједничког језика на тлу БиХ и директно утицали на
статус и положај језика у образовном систему уз преглед могућих решења за
садашњу подељену језичку образовну политику у БиХ.
Дисертација објашњава разлоге употребе језика као средства етничке
(само)идентификације кроз јачање симболичке улоге у односу на комуникативну
улогу језика. Истовремено обрађене су и упоређене језичке политике у БиХ у
периоду постојања СРБиХ као дела СФРЈ у односу на данашњу консоцијативну
унију двају ентитета и трију народа, анализирани су политички и лингвистички
разлози промене у језичкој политици од „језичке толеранције“ ка језичкој
сегрегацији и језичком инжењерингу непосредно пред, током и након оружаног
конфликта у БиХ. Посебна пажња је дата утицају екстерних и интерних
политичких и екстралингвистичке фактора у одређивању статуса трију језика и
дефинисању улоге језика у образовним политикама. Као један од узрока
постојећег стања наводи се и некритичка примена концепта језичких људских
права у транзиционом босанскохерцеговачком друштву које је пролази тројну
транзицију: постконфликтну транзицију ка одрживом миру, транзицију ка
вишепартијском, плуралистичком политичком систему и тржишној економији и
транзицију од социјалистичке републике ка земљи која тежи чланству у
супранационалној организацији каква је Европска унија...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.