Title
Категорије вида и времена глагола у руском језику у поређењу са српским (са лингвистичког и преводилачког аспекта)
Creator
Vukićević, Vesna. 1974-
Copyright date
2014
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.10.2014.
Other responsibilities
mentor
Marojević, Radmilo. 1949-
član komisije
Ćorić, Božo, 1945-
član komisije
Pejanović, Ana.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
The categories of verbal tense and aspect in Russian vs. the Serbian language (a linguistic and translation aspect)
Publisher
[В. Вукићевић]
Format
213 листа
description
Лингвистика - Конфронтациона (конфронтативна) лингвистика / Linguistics - Confrontational linguistics
Abstract (sr)
У раду је извршена анализа глагола у ужем смислу (verbum finitum) и облика који имају конјугацију с циљем уочавања разлика у односу категорија вида и времена у руском и српском језику, њихове семантизације и превођења. Различит однос категорија вида и времена у руском и српском језику развијен је из почетне хипотезе рада да у руском језику, за разлику од српског, категорија глаголског вида „потире“ категорију времена.
Од руских глаголских облика анализирани су глаголи несвршеног вида у облицима за садашње вријеме и глаголи свршеног вида у значењу будуће радње чија су основна и модална значења упоређена са имперфективним и перфективним презентом у српском језику. Однос ових облика анализиран је у различитим типовима реченица.
Облици сложеног будућег времена са инфинитивом глагола несвршеног вида, њихова значења и употреба, упоређени су са преводним еквивалентима у српском језику. Од свих глаголских облика за вријеме, сложеном будућем времену се приписује најмањи број модалних значења, а конфронтативна анализа двају језика открива различите могућности превођења управо модалних значења сложеног будућег времена.
Категорија вида разматрана је у облику императива глагола, у потврдним и одричним реченицама, у основним и пренесеним значењима. Конфронтативна анализа употребе и значења императива свршеног или несвршеног вида у руском и српском језику у највећој мјери открива императив као прагматичку јединицу језика јер је условљена категоријама прагматичког карактера. Одабир категорије вида зависи од категоричности, учтивости исказа, степена дистанцираности говорника и адресата. Анализом пренесене употребе императива у руском и српском језику уочавамо специфичности фразеолошког и синтаксичког оквира његове употребе у анализираним језицима.
Специфичан је однос вида и времена у квантитативно ограниченој групи глагола, као што су двовидски глаголи. Први дио анализе показује како морфолошка неиздиференцираност презента и простог будућег времена двовидских глагола у руском
језику условљава њихову апсолутну зависност од контекста. У другом дијелу евидентирани су двовидски глаголи словенског поријекла у руском и српском језику, који, без обзира на заједничко поријекло, показују различиту заступљеност у појединим лексичко-семантичким групама и различите путеве асимилације са језицима-примаоцима.
Посебан циљ овог рада тиче се, остварене и могуће, примјене резултата анализе (линг-вистички и преводилачки аспект) односа категорија глаголског вида и времена у оквиру по-стојећих принципа теорије превођења на одабраној грађи.
Грађу чине књижевна дјела руских аутора настала у периоду након Другог свјетског рата и њихови преводи на српски језик и српских аутора из истог периода и њихови преводи на руски језик. Током анализе наведених глаголских облика, богатства њихових значења и употребе, створена је додатна могућност њиховог разматрања као индивидуалног стила одабраних аутора.
Abstract (en)
This work analyses finite verbs (verbum finitum) and conjugated forms in Russian and Serbian with an aim of spotting differences between the categories of verbal aspect and tense in the two languages, their semantization and translation. A different arrangement of the mood and tense categories in Russian and Serbian has been developed from the work’s initial hypothesis which states that in the Russian language, as opposed to Serbian, the category of verbal aspect “deletes” the tense category.
When it comes to the Russian verbal forms, we have analysed present tense forms of the imperfective verbs, as well as the perfective verbs denoting future actions whose basic and modal meanings have then been compared to the imperfective and perfective present in the Serbian language. The relationship between these forms has been analysed in different types of sentences.
The complex future tense forms containing infinitives of imperfective verbs, their meanings and use, have been compared to their translation equivalents in Serbian. Of all the tensed verb forms, the complex future is considered to have the smallest range of modal meanings and the confrontational analysis of the two languages has uncovered different translation options for such meanings of the complex future tense.
The category of aspect has been considered in relation to imperative, in affirmative and negative sentences, in literal and non-literal meanings. Confrontational analysis of use and meaning of perfective and imperfective infinitives in Russian and Serbian greatly indicates that the imperative is a pragmatic linguistic unit determined by the pragmatic categories. The selection of the category of aspect depends on the speaker’s declarativeness, politeness of an utterance and the extent to which he/she distances himself/herself from the addressee. Analysing the figurative use of Russian and Serbian imperatives we have noted certain phrasal and syntactic particularities of their use in the given languages.
A special tense and aspect relationship pertains to the quantitatively limited group of verbs – verbs of dual aspect. The first part of our analysis indicates that a lack of morphological differentiation
between the present and the simple future tense of dual verbs in the Russian language determines their absolute dependence on the context. In the second part, we list the dual verbs of the Slavic origin in Russian and Serbian. These verbs, in spite of their common roots, show different distribution within certain lexico-semantic groups and different routs of assimilation into the host languages.
A special objective of this work is connected to the achieved and prospective application of the study’s results (a linguistic and translation aspect) within the existing framework of translation theory and to the selected corpus.
Our corpus consists of the Russian literary works written after the World War II and their translations into Serbian as well as the works of Serbian authors from the same period and their translations into Russian. Analysing the above stated verbal forms, the variety of their meaning and use, an additional possibility has emerged of considering them as a part of personal style of selected authors.
Authors Key words
свршени вид, несвршени вид, двовидски глаголи, категорија времена, перфективни презент, имперфективни презент, будуће вријеме, императив
Authors Key words
perfective aspect, imperfective aspect, verbs of dual aspect, tense category, perfective present, imperfective present, future tense, imperative
Classification
811.161.1'367.625:811.163.41'367.625(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду је извршена анализа глагола у ужем смислу (verbum finitum) и облика који имају конјугацију с циљем уочавања разлика у односу категорија вида и времена у руском и српском језику, њихове семантизације и превођења. Различит однос категорија вида и времена у руском и српском језику развијен је из почетне хипотезе рада да у руском језику, за разлику од српског, категорија глаголског вида „потире“ категорију времена.
Од руских глаголских облика анализирани су глаголи несвршеног вида у облицима за садашње вријеме и глаголи свршеног вида у значењу будуће радње чија су основна и модална значења упоређена са имперфективним и перфективним презентом у српском језику. Однос ових облика анализиран је у различитим типовима реченица.
Облици сложеног будућег времена са инфинитивом глагола несвршеног вида, њихова значења и употреба, упоређени су са преводним еквивалентима у српском језику. Од свих глаголских облика за вријеме, сложеном будућем времену се приписује најмањи број модалних значења, а конфронтативна анализа двају језика открива различите могућности превођења управо модалних значења сложеног будућег времена.
Категорија вида разматрана је у облику императива глагола, у потврдним и одричним реченицама, у основним и пренесеним значењима. Конфронтативна анализа употребе и значења императива свршеног или несвршеног вида у руском и српском језику у највећој мјери открива императив као прагматичку јединицу језика јер је условљена категоријама прагматичког карактера. Одабир категорије вида зависи од категоричности, учтивости исказа, степена дистанцираности говорника и адресата. Анализом пренесене употребе императива у руском и српском језику уочавамо специфичности фразеолошког и синтаксичког оквира његове употребе у анализираним језицима.
Специфичан је однос вида и времена у квантитативно ограниченој групи глагола, као што су двовидски глаголи. Први дио анализе показује како морфолошка неиздиференцираност презента и простог будућег времена двовидских глагола у руском
језику условљава њихову апсолутну зависност од контекста. У другом дијелу евидентирани су двовидски глаголи словенског поријекла у руском и српском језику, који, без обзира на заједничко поријекло, показују различиту заступљеност у појединим лексичко-семантичким групама и различите путеве асимилације са језицима-примаоцима.
Посебан циљ овог рада тиче се, остварене и могуће, примјене резултата анализе (линг-вистички и преводилачки аспект) односа категорија глаголског вида и времена у оквиру по-стојећих принципа теорије превођења на одабраној грађи.
Грађу чине књижевна дјела руских аутора настала у периоду након Другог свјетског рата и њихови преводи на српски језик и српских аутора из истог периода и њихови преводи на руски језик. Током анализе наведених глаголских облика, богатства њихових значења и употребе, створена је додатна могућност њиховог разматрања као индивидуалног стила одабраних аутора.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.