Title
Културна партиципација и музички укус музичке публике Коларчеве задужбине
Creator
Hadžibulić, Sabina M., 1978-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 19.06.2014.
Other responsibilities
mentor
Bogdanović, Marija, 1940-
član komisije
Pavlović, Siniša
član komisije
Bobić, Mirjana, 1960-
član komisije
Sekulić, Nada, 1962-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za sociologiju
Alternative title
The cultural participation and the musical taste of the Great hall of Kolarčeva zadužbina music audience
Publisher
[С. Хаџибулић]
Format
167 листова
description
Социологија - Социологија музике / Sociology - Sociology of music
Abstract (sr)
Настанак овог истраживања био је вођен идејом о поновном осветљавању проблема
односа културне и друштвене стратификације, а фокусирањем на културне праксе музичке
публике Велике дворане Коларчеве задужбине у Београду. Дуго постојање, континуитет у
раду и изузетно висока репутација ове културне институције, као и сазнање да се њеној
публици до сада није пришло на сличан начин били су јако оправдање интересовања за
овакву студију случаја.
Културне праксе поменуте публике сагледане превасходно преко односа са
породичном уметничком традицијом њених чланова, те осталим социо-демографским
корелатима (пол, старост, образовање, професија) јесу предмет ове студије случаја. Праћени
су аспекти културних потреба, културних навика, поседовања културних добара и музичког
укуса. Основни циљеви истраживања су идентификација и опис културних пракси музичке
публике, утврђивање природе и значаја везе између културних пракси и (не)постојања
породичне уметничке традиције испитаника и, индиректно, осталих чинилаца друштвене
неједнакости, те указивање на специфичности њихових културних пракси поређењем са
онима који важе за национални узорак.
Поред дефинисања кључних појмова, представљања доминантних становишта о
културној партиципацији и постављања методолошког оквира рада, студија у посебном
сегменту илустративно приказује и музичку делатност Коларчеве задужбине, док се анализа
добијених података одвија у два кључна сегмената. Праћењем културних потреба,
активности културне продукције, поседовања културних добара, културних навика у
приватној и јавној сфери са акцентом на медијске навике и навике у пољу читања извршена
је анализа потенцијалног и актуелног аспекта културне партиципације. Други сегмент
односи се искључиво на праксе испитаника унутар музичког поља, чиме су уочене
специфичности пракси овог поља, могући трендови и поделе међу учесницима, али и увид у
разлике, односно сличности у активностима различитих поља.
Abstract (en)
The emergence of this study was guided by the idea of shedding the light on the problem of
the relation between cultural and social stratification, by focusing on the cultural practices of the
music audience of the Great Hall of Kolarčeva zadužbina in Belgrade. The long existence,
continuity and high reputation of the aforementioned cultural institution as well as the fact that its
audience has not been approached in a similar way gave a strong justification for this kind of a case
study.
Тhe subject of this case study are cultural practices of this audience perceived primarily
through their relation to family artistic tradition and other socio-demographic correlators (gender,
age, education, occupation). We assessed the aspects of cultural needs, cultural practices,
possession of cultural goods, and musical taste. The main goals were to identify and describe the
cultural practices of the music audience to determine the nature and importance of the relation
between cultural practice and the (non) existence of a family artistic tradition and, indirectly, the
other factors of social inequality, as well as to point out the special features of their cultural
practices in comparison to those that apply to the national sample.
In addition to defining the key terms, representing the dominant theories of cultural
participation, and setting up a methodological framework, a separate segment of the study
illustratively presents the music activity of Kolarac, whereas the data analysis is carried out in two
key segments. The analysis of the potential and the current aspects of cultural participation was
done by monitoring the cultural needs, activities of cultural production, possession of cultural
goods, cultural practices in the private and the public sphere with an emphasis on the media
preferences and the reading habits. The second segment relates exclusively to the respondents’
practices within the music field, which brings us to the characteristic practices within the field,
possible trends and divides among participants, as well as to the insight into the differences and
similarities in activities of various fields.
Authors Key words
музичка публика Коларчеве задужбине, културна партиципација, културне
праксе, друштвене неједнакости, породична уметничка традиција, поље културних пракси,
музичко поље
Authors Key words
music audience of Kolarčeva zadužbina, cultural participation, cultural practices, social
inequalities, family artistic tradition, field of cultural practices, music field
Classification
316.74:78(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Настанак овог истраживања био је вођен идејом о поновном осветљавању проблема
односа културне и друштвене стратификације, а фокусирањем на културне праксе музичке
публике Велике дворане Коларчеве задужбине у Београду. Дуго постојање, континуитет у
раду и изузетно висока репутација ове културне институције, као и сазнање да се њеној
публици до сада није пришло на сличан начин били су јако оправдање интересовања за
овакву студију случаја.
Културне праксе поменуте публике сагледане превасходно преко односа са
породичном уметничком традицијом њених чланова, те осталим социо-демографским
корелатима (пол, старост, образовање, професија) јесу предмет ове студије случаја. Праћени
су аспекти културних потреба, културних навика, поседовања културних добара и музичког
укуса. Основни циљеви истраживања су идентификација и опис културних пракси музичке
публике, утврђивање природе и значаја везе између културних пракси и (не)постојања
породичне уметничке традиције испитаника и, индиректно, осталих чинилаца друштвене
неједнакости, те указивање на специфичности њихових културних пракси поређењем са
онима који важе за национални узорак.
Поред дефинисања кључних појмова, представљања доминантних становишта о
културној партиципацији и постављања методолошког оквира рада, студија у посебном
сегменту илустративно приказује и музичку делатност Коларчеве задужбине, док се анализа
добијених података одвија у два кључна сегмената. Праћењем културних потреба,
активности културне продукције, поседовања културних добара, културних навика у
приватној и јавној сфери са акцентом на медијске навике и навике у пољу читања извршена
је анализа потенцијалног и актуелног аспекта културне партиципације. Други сегмент
односи се искључиво на праксе испитаника унутар музичког поља, чиме су уочене
специфичности пракси овог поља, могући трендови и поделе међу учесницима, али и увид у
разлике, односно сличности у активностима различитих поља.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.