Title
Развој модерне архитектуре у Војводини
Creator
Брдар, Валентина И.
Copyright date
2014
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 17.04.2015.
Other responsibilities
mentor
Кадијевић, Александар.
član komisije
Čupić, Simona, 1974-
član komisije
Ignjatović, Aleksandar, 1969-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju umetnosti
Alternative title
The development of modern architecture in Vojvodina.
Publisher
[В.И. Брдар]
Format
листова 871
description
Историја уметности-Историја модерне архитектуре / History of Art-History of Modern Architecture
Abstract (sr)
Истраживање развоја модерне архитектуре у Војводини спроведено је са циљем да се уз тумачење како се идеја модерности испољавала у градитељству од друге половине деветнаестог века до седамдесетих година двадесетог века, пружи синтеза развоја модерне архитектуре у Војводини кроз анализу бројних дела, као и са различитих аспеката. Развој модерне архитектуре у Војводини праћен је од прве употребе челичних и бетонских конструкција у индустријској архитектури и усложњавања традиционалне панонске куће, па до седамдесетих година и појаве постмодерне архитектуре у Војводини.
За развој модерне архитектуре од посебне важности била је сецесија која је кроз спој нове технологије и уметности, архитектуру ослободила историјског патоса и досегла елегантан, понекад раскошан и функционалан стил који се временом поједностављивао. У стилу сецесије почетком двадесетог века дизали су се најзначајнији објекти широм Војводине – градске куће, храмови, болнице, школе и други, по узору на сличне грађевине широм Монархије. Градили су их између осталих и неки од најзначајнијих архитеката Угарскетако да се може сматрати да је војвођанска архитектура тога доба ишла у корак са најзначајнијим кретањима средњеевропске архитектуре.
Сецесија је највише заступљена у Суботици која је, заједно са Палићем у непосредној близини, због раскошене мађарске варијанте сецесије, постала симбол овог стила у Србији. Следе Сента, Кањижа, Сомбор, Нови Сад, Зрењанин, Бечеј, Врбас, Кикинда, Апатин где су заступљене различите варијанте овог стила. У јужне делове Војводине, сецесија је продрла са извесним закашњењем, а донела ју је углавном друга генерација мађарских архитеката који нису у значајнијој мери наглашавали народне елементе.
Крајем двадесетих година двадесетог века, на грађевинама у стилу позне сецесије односно, позног, огољеног историзма, могуће је препознати и прве знаке надолазећег Интернационалног стила у архитектури, као
ортодоксног модерног стила. На појаву Модерне и запостављање историзма утицало је школовање домаћих архитеката у Бечу, Прагу, Берлину, Будимпешти, Паризу и Лондону, где су се упознавали о употреби нових материјала и технологијама градње. Укупној промени свести допринели суи јавни и међународни конкурси, као и посете светским изложбама...
Abstract (en)
Study of the development of modern architecture in Vojvodina was conducted with the purpose to demonstrate the synthesisof such development through the analysis of numerous works and observed from various aspects, by interpreting how the concept of 'modern' manifested itself in construction practices from 19th century until 1970s. The development of modern architecture in Vojvodina had been under close research from the beginning of utilization of steel and concrete constructions in industrial architecture and growing complexity of a traditional pannonian house, until 1970s and the rise of postmodern architecture in Vojvodina.
Secession was essential to the development of modern architecture as it liberated architecture from the historical burden by connecting new technology and art. As a result, architecture adopted an elegant, sometimes lavish and functional style, which was simplified over time. The most important objects across Vojvodina were built in the style of secessionist architecture at the beginning of 20th century – city halls, monasteries, hospitals, schools and so forth, modeled on similar examples in the Austro-Hungarian Monarchy. They were constructed by some of the most significant Hungarian architects, so the architecture of Vojvodina reflected the major trends in Central European architecture.
Examples of secessionist architecture are most common in Subotica and its surrounding area Palic, which became a symbol of this style in Serbia due to the sumptuous Hungarian Secessionist architectural style.Other examples with different variants of this style were soon to be found in Senta, Kanjiza, Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Becej, Vrbas, Kikinda, and Apatin.Secession reached southern parts of Vojvodina with some delay, and was mainly brought there by the second generation of Hungarian architects who did not particularly emphasize the elements of folk culture.
By the end of 1920s, the first signs of the forthcoming International style or the modern style in architecture were noticeable on the buildings constructed in the style of late secession, or late 'naked' historicism. Education of local architects in
Vienna, Prague, Berlin, Budapest, Paris and London, where they got acquainted with the use of new materials and construction technologies, influenced the emergence of Style Moderne and abandonment of historicism. This shift in consciousness also occurred due to open public and international competitions and visits to the world exhibitions...
Authors Key words
модерна архитектура, Интернационални стил, међуратна модерна, сецесија, индустријска архитектура, послератна модерна, урбанизам, градитељско наслеђе.
Authors Key words
modern architecture, International style, interwar Moderne, secession, industrial architecture, postwar Moderne, urbanism,architectural heritage.
Classification
72
Coverage
Војводина,
Type
Tekst
Abstract (sr)
Истраживање развоја модерне архитектуре у Војводини спроведено је са циљем да се уз тумачење како се идеја модерности испољавала у градитељству од друге половине деветнаестог века до седамдесетих година двадесетог века, пружи синтеза развоја модерне архитектуре у Војводини кроз анализу бројних дела, као и са различитих аспеката. Развој модерне архитектуре у Војводини праћен је од прве употребе челичних и бетонских конструкција у индустријској архитектури и усложњавања традиционалне панонске куће, па до седамдесетих година и појаве постмодерне архитектуре у Војводини.
За развој модерне архитектуре од посебне важности била је сецесија која је кроз спој нове технологије и уметности, архитектуру ослободила историјског патоса и досегла елегантан, понекад раскошан и функционалан стил који се временом поједностављивао. У стилу сецесије почетком двадесетог века дизали су се најзначајнији објекти широм Војводине – градске куће, храмови, болнице, школе и други, по узору на сличне грађевине широм Монархије. Градили су их између осталих и неки од најзначајнијих архитеката Угарскетако да се може сматрати да је војвођанска архитектура тога доба ишла у корак са најзначајнијим кретањима средњеевропске архитектуре.
Сецесија је највише заступљена у Суботици која је, заједно са Палићем у непосредној близини, због раскошене мађарске варијанте сецесије, постала симбол овог стила у Србији. Следе Сента, Кањижа, Сомбор, Нови Сад, Зрењанин, Бечеј, Врбас, Кикинда, Апатин где су заступљене различите варијанте овог стила. У јужне делове Војводине, сецесија је продрла са извесним закашњењем, а донела ју је углавном друга генерација мађарских архитеката који нису у значајнијој мери наглашавали народне елементе.
Крајем двадесетих година двадесетог века, на грађевинама у стилу позне сецесије односно, позног, огољеног историзма, могуће је препознати и прве знаке надолазећег Интернационалног стила у архитектури, као
ортодоксног модерног стила. На појаву Модерне и запостављање историзма утицало је школовање домаћих архитеката у Бечу, Прагу, Берлину, Будимпешти, Паризу и Лондону, где су се упознавали о употреби нових материјала и технологијама градње. Укупној промени свести допринели суи јавни и међународни конкурси, као и посете светским изложбама...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.