Title
Civitates peregrinae у Илирику у доба Принципата према Плинијевој Naturalis historia и епиграфским изворима
Creator
Grbić, Dragana, 1983-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 29.06.2012.
Other responsibilities
mentor
Dušanić, Slobodan, 1939-
član komisije
Loma, Svetlana, 1954-
član komisije
Nedeljković, Vojin, 1965-
član komisije
Petković, Žarko, 1968-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
Civitates peregrinae in Illyricum in the times of the pincipate based on the
evidence of Piny the Elder's Naturalis historia and epigraphic sources : doctoral dissertation
evidence of Piny the Elder's Naturalis historia and epigraphic sources
Publisher
[Д. Грбић]
Format
PDF/A (380 listova)
description
Istorija - Istorija Rima / History - Roman history
Abstract (sr)
Дисертација је посвећена проучавању перегриних заједница (civitates peregrinae) на
тлу Илирика, односно римских провинција Далмације и Паноније које су настале
његовом поделом 9. године. Приликом успостављања римских провинција, домаће
становништво је организовано у заједнице формиране на племенском принципу. Те
племенске заједнице су углавном припадале категорији civitates stipendiariae,
односно tributariae, а назив peregrinae односи се на правни статус њихове
популације, која је већински била у статусу перегрина (у правном погледу, странци у
Римској држави). На простору провинција које су обухваћене радом забележено је
постојање око педесет перегриних заједница у периоду Принципата. Главни извори
за њихово познавање су епиграфски споменици и више поглавља ΙΙΙ књиге дела
Naturalis historia Плинија Старијег. Поред тога, употребљени су и подаци o
племенима, сачувани код других античких писаца (Апијан, Касије Дион, Страбон,
Птолемеј, Велеј Патеркул и др.). У делу Naturalis historia сачувани су спискови
перегриних заједница који потичу из званичних докумената (formulae provinciarum) с
почетка Ι века, због чега се сматрају поузданим. Натписи сведоче о томе да је већина
перегриних заједница које Плиније бележи у својим списковима постојала још касно
у ΙΙ, а у неким случајевима и у III веку. Рад би требало да пружи заокружену слику о
административним решењима у провинцији, римској политици према домаћем
становништву, његовој интеграцији у Римску државу и о процесу романизације. Циљ
је да се просторно и временски одреде све перегрине административне јединице на
простору провинција Далмације и Паноније (Горње и Доње), о чијем постојању у
периоду Ι‒ΙΙΙ века имамо сведочанства. Посебна пажња посвећена је питањима
континуитета, трансформације и урбанизације племенских заједница. Анализом
епиграфског материјала утврђено је да настанак градова на племенским територијама
врло често није морао резултирати укидањем перегриних заједница, већ да су
civitates паралелно наставиле да постоје, вероватно умањених размера. Нови
епиграфски материјал, нарочито онај који се тиче провинције Паноније, отвара
простор за нова истраживања, и захтева да се тема преиспита.
Abstract (en)
The dissertation is dedicated to studying peregrine communities (civitates peregrinae) in
Illyricum, that is the Roman provinces of Dalmatia and Pannonia which were created by the
division of Illyricum in 9 A.D. In the establishment of the Roman provinces the local
population was organized into communities based on tribal affiliation. These tribal
communities predominantly belonged to the category of civitates stipendiariae, that is
tributariae, while the designation peregrinae refers to the legal status of their populations,
chiefly holding the status of peregrini (from a legal stance, foreigners within the Roman
state). Within the provinces explored in this dissertation, about fifty peregrine communities
are known to have existed during the Principate. The main sources for these communities
are epigraphic monuments and several chapters from the third book of Pliny the Elder’s
Naturalis Historia. This text preserved the lists of peregrine communities and, since the
lists originate from official documents (formulae provinciarum) from the early first century,
they are deemed reliable. The inscriptions attest that the majority of peregrine communities
Pliny cited in his lists existed late into the second, and in some cases even in the third
century. Apart from these, information about the tribes preserved in other Classical authors
was used (Appian, Cassius Dio, Strabo, Ptolemy, Velleius Paterculus etc.). This study aims
to offer a comprehensive overview of the administrative solutions in the province, Roman
policies towards the indigenous population, its integration into the Roman state, and the
process of Romanization. The goal is to temporally and spatially establish all the peregrine
administrative units in the provinces of Dalmatia and Pannonia (Upper and Lower), the
existence of which in the first and second century A.D. is well attested. Special attention is
dedicated to questions of continuity, transformation, and urbanization of these tribal
communities. By an analysis of the epigraphic material it was determined that the birth of
towns within tribal territories frequently did not result in an inevitable abolition of
peregrine communities but that the civitates continued to exist separately, most likely
diminished. New epigraphic material, particularly the material in reference to the province
of Pannonia, opens new avenues for research and requires a re-examination of the subject.
Authors Key words
римска епиграфика; civitates peregrinae; Плиније Старији; Илирик;
Далмација; Панонија; романизација; римска управа
Authors Key words
roman epigraphy; civitates peregrinae; Pliny the Elder,Illyricum, Dalmatia;
Pannonia; Romanization; Roman administration
Classification
94(37)"01/03"(497)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Дисертација је посвећена проучавању перегриних заједница (civitates peregrinae) на
тлу Илирика, односно римских провинција Далмације и Паноније које су настале
његовом поделом 9. године. Приликом успостављања римских провинција, домаће
становништво је организовано у заједнице формиране на племенском принципу. Те
племенске заједнице су углавном припадале категорији civitates stipendiariae,
односно tributariae, а назив peregrinae односи се на правни статус њихове
популације, која је већински била у статусу перегрина (у правном погледу, странци у
Римској држави). На простору провинција које су обухваћене радом забележено је
постојање око педесет перегриних заједница у периоду Принципата. Главни извори
за њихово познавање су епиграфски споменици и више поглавља ΙΙΙ књиге дела
Naturalis historia Плинија Старијег. Поред тога, употребљени су и подаци o
племенима, сачувани код других античких писаца (Апијан, Касије Дион, Страбон,
Птолемеј, Велеј Патеркул и др.). У делу Naturalis historia сачувани су спискови
перегриних заједница који потичу из званичних докумената (formulae provinciarum) с
почетка Ι века, због чега се сматрају поузданим. Натписи сведоче о томе да је већина
перегриних заједница које Плиније бележи у својим списковима постојала још касно
у ΙΙ, а у неким случајевима и у III веку. Рад би требало да пружи заокружену слику о
административним решењима у провинцији, римској политици према домаћем
становништву, његовој интеграцији у Римску државу и о процесу романизације. Циљ
је да се просторно и временски одреде све перегрине административне јединице на
простору провинција Далмације и Паноније (Горње и Доње), о чијем постојању у
периоду Ι‒ΙΙΙ века имамо сведочанства. Посебна пажња посвећена је питањима
континуитета, трансформације и урбанизације племенских заједница. Анализом
епиграфског материјала утврђено је да настанак градова на племенским територијама
врло често није морао резултирати укидањем перегриних заједница, већ да су
civitates паралелно наставиле да постоје, вероватно умањених размера. Нови
епиграфски материјал, нарочито онај који се тиче провинције Паноније, отвара
простор за нова истраживања, и захтева да се тема преиспита.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.