Title
Варијабилност фенотипских и морфолошких карактеристика млеча у природним и урбаним популацијама
Creator
Simović, Isidora M., 1987-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 22.04.2016.
Other responsibilities
mentor
Ocokoljić, Mirjana, 1965-
član komisije
Obratov-Petković, Dragica, 1956-
član komisije
Vilotić, Dragica, 1955-
član komisije
Ninić-Todorović, Jelena, 1950-
član komisije
Bojović, Srđan.
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Šumarski fakultet
Alternative title
Variability of phenotypic and morphological characteristics of maple in natural and urban habitats
Publisher
[И. М. Симовић]
Format
160 листова
description
Биотехничке науке - Пејзажна архитектура и хортикултура / Biotechnical sciences
- Landscape architecture and horticulture
Abstract (sr)
У селекционом периоду од 2011. до 2015. године истраживане су морфолошке и фенотипске карактеристике 400 стабала млеча у урбаној и природним популацијама у Србији.
Стабла урбаних популација су остварила просечно најмању висину и прсни пречник дебла, али се истичу добром виталношћу и декоративношћу, као и стабла популације Рудник 1. Истраживањем анализираних морфолошких карактеристика утврђено је да: листови, цветови и цвасти урбаних популација нису значајније модификовани од оних у природним популацијама; листови и цвасти популације Рудник 3 су најмањих димензија, док су у популацији Рудник 1 они највећи; плодове највећих димензија имају стабла у Београду, а најмањих у популацији Рудник 1; сва стабла испољавају велику генетску еластичност кроз различите димензије леве и десне стране плода. Из анализираних популација издвојено је укупно 76 стабала која се могу користити као полазни материјал за синтетисање култивара типа robusta, macroflora, grandiflora, microflora, macrophylla, grandifolia, microphylla, macrofructus, macrocarpa и microfructus.
У годинама истраживања вегетациони период просечно је трајао 224 дана у природним, а 240 у урбаним популацијама. Фанофазе су најраније почињале, најдуже трајале и најкасније се завршавале у урбаним популацијама. Фенофаза цветања трајала је просечно 2 дана дуже, фенофаза листања 12 дана, а фенофаза плодоношења 10 дана дуже у урбаним популацијама. Код свих фенофаза уочена је повезаност климатских фактора, посебно температуре ваздуха, са почетком, дужином трајања и крајем фенофаза.
У складу са добијеним резултатима и претходним истраживањима, млеч је врста са великом варијабилношћу морфолошких и фенотипских особина што је чини перспективном за примену у градовима и еволутивно фаворизованом за опстанак у условима климатских промена.
Abstract (en)
In the selected period from 2011 to 2015, the morphological and phenotypic characteristics of 400 maple individuals in urban environment and natural habitat were evaluated.
Trees of the urban population have the lowest average height and trunk diameter, but are characterized by good vitality and decorativity as well as individuals from Rudnik 1. Research of analyzed morphological characteristics show that: leaves, flowers and blossoms of urban populations are not significantly more modified than those in natural habitat; leaves and blossoms of Rudnik 3 population are the smallest, whilst those in Rudnik 1 are the biggest; the biggest fruits are in Belgrade population and the smallest are in Rudnik 1; all trees show great genetic elasticity through different dimensions of left and right side of fruits. In analized populations, 76 individuals are selected that might be used as base for synthesizing of cultivars type robusta, macroflora, grandiflora, microflora, macrophylla, grandifolia, microphylla, macrofructus, macrocarpa and microfructus.
During the research, vegetative period lasted 224 days in natural habitats and 240 days in urban population. Phenophases started the earliest, lasted the longest and ended the latest in urban population. Flowering lasted on average 2 days longer, leafing was 12 days longer and fruiting was 10 days longer in urban population. Relation of beginning, duration and end of phenophases to climatic factors, especially air temperature, was determined.
According to the results of this study as well as results obtained from previous researches, maple is the species with the large morphological and phenotypic variations which makes it convenient for use in urban environments and evolutionary favored for survival in conditions of climate change.
Authors Key words
Acer platanoides L., адаптивност, селекција, модификације, интраспецијска варијабилност, фенолошке промене, климатске промене
Authors Key words
Acer platanoides L., adaptability, selection, modification, interspecies variability, phenotypic changes, climate changes
Classification
630*1:582.746.51(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У селекционом периоду од 2011. до 2015. године истраживане су морфолошке и фенотипске карактеристике 400 стабала млеча у урбаној и природним популацијама у Србији.
Стабла урбаних популација су остварила просечно најмању висину и прсни пречник дебла, али се истичу добром виталношћу и декоративношћу, као и стабла популације Рудник 1. Истраживањем анализираних морфолошких карактеристика утврђено је да: листови, цветови и цвасти урбаних популација нису значајније модификовани од оних у природним популацијама; листови и цвасти популације Рудник 3 су најмањих димензија, док су у популацији Рудник 1 они највећи; плодове највећих димензија имају стабла у Београду, а најмањих у популацији Рудник 1; сва стабла испољавају велику генетску еластичност кроз различите димензије леве и десне стране плода. Из анализираних популација издвојено је укупно 76 стабала која се могу користити као полазни материјал за синтетисање култивара типа robusta, macroflora, grandiflora, microflora, macrophylla, grandifolia, microphylla, macrofructus, macrocarpa и microfructus.
У годинама истраживања вегетациони период просечно је трајао 224 дана у природним, а 240 у урбаним популацијама. Фанофазе су најраније почињале, најдуже трајале и најкасније се завршавале у урбаним популацијама. Фенофаза цветања трајала је просечно 2 дана дуже, фенофаза листања 12 дана, а фенофаза плодоношења 10 дана дуже у урбаним популацијама. Код свих фенофаза уочена је повезаност климатских фактора, посебно температуре ваздуха, са почетком, дужином трајања и крајем фенофаза.
У складу са добијеним резултатима и претходним истраживањима, млеч је врста са великом варијабилношћу морфолошких и фенотипских особина што је чини перспективном за примену у градовима и еволутивно фаворизованом за опстанак у условима климатских промена.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.