Title
Књижевно дјело Борислава Михајловића Михиза
Creator
Bajčeta, Vladan, 1985-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 24.06.2016.
Other responsibilities
mentor
Pantić, Mihajlo, 1957-
član komisije
Radulović, Milan, 1948-
član komisije
Mikić, Radivoje, 1950-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Literary work of Borislav Mihajlović Mihaz; Литературное произведение Борислава Михајловича Михиза
Publisher
[В. Бајчета]
Format
251 лист
description
Историја књижевности - Српска књижевност двадесетог вијека / History of literature - 20th century Serbian literature
Abstract (sr)
Намјера овог истраживања је систематизација књижевног дјела Борислава
Михајловића Михиза, одређивање основних усмјерења његове цјелокупне литерарне
активности, а у коначници покушај проширивања сазнања о пишчевом мјесту и значају у
контексту послератне српске књижевности. Квалитативна усаглашеност Михајловићевог
разуђеног опуса, разгранатог у три магистралана тока (критика, драма, аутофикцијска
проза) и у два рубна правца (поезија и публицистика), чини га вредносно и типолошки
издвојеним у епоси свог настанка. Утолико непостојање његовог систематичнијег
проучавања представља видљив пропуст домаћих књижевнонаучних испитивања.
Аналитички фокус студије својим претежним дијелом усмјерен је ка
Михајловићевој књижевној критици, будући да је тај сегмент његовог укупног дјела поље
пишчеве најснажније радијације у оквиру националне књижевности. Како је ријеч о
критици наглашено личне интонираности, претходни књижевноисториографски и
метакритички увиди махом су је одређивали као импресионистичку. Међутим, примјена
нешто строже теоријске апаратуре отворила је приступ комплексности структуре
Михајловићевог књижевнокртичког мишљења, несводљивог олако на поменуту
релативистичку одредницу. Пажљивије читање испод стилске атрактивности открива
експресијом заклоњену интерпретацију, кондезовану анализу, замаскирани херменеутички
продор. Михајловићева критика у најбољим својим тренуцима измирује крајности
субјективистичког и објективистичког приступа, због чега је за потребе њеног
фундаменталног одређења посуђен термин „критика транспоноване субјективности“
елабориран у капиталном метакритичком трактату српске књижевнотеоријске мисли: О
критици Зорана Гавриловића. Ипак, и афективни слој критике истакнуте
индивидуалности захтјевао је одређену интерпретативну пажњу, па је осим анализе
Михајловићевог стила оцртана линија могућег континуитета у том рукавцу српске
књижевне критике (Бранко Лазаревић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Милан
Богдановић)...
Abstract (en)
The intention of this research is to systematise the literary work of Borislav Mihalović
Mihiz, to determine the main foci of his entire literary activity, and eventually to try to broaden
the knowledge on the writer’s position and significance in the context of post-war Serbian
literature. The qualitative compatibility of Mihajlović’s diverse oeuvre, which branches into
three main (criticism, drama, autofiction) and two peripheral directions (poetry and journalism),
renders it distinguished typologically and value-wise in the epoch of its formation. To that
extent, the lack of a more systematic study concerning the writer’s work represents a visible
oversight of domestic literary and scientific researchers.
The analytical focus of this dissertation is mainly centred on Mihajlović’s literary criticism,
since this segment of his entire work echoed most within the framework of Serbian literature. Since
we are talking about criticism characterised by a pronounced personal tone, previous literaryhistorical
and metacritical insights deemed it impressionistic. However, the application of a
somewhat stricter theoretical apparatus enabled us to access the complex structure of Mihajlović’s
literary critical thought, not easily reducible to the above relativistic determinant. A more careful
reading beyond the stylistic attractiveness reveals an interpretation covered by expression,
condensed analysis, clothed hermeneutic penetration. At its most brilliant, Mihajlović’s criticism
reconciles the extremes of the subjectivist and objectivist approaches, which is why, for the
purpose of determining it fundamentally, we borrowed the term „criticism of transposed
subjectivity“ elaborated in the capital metacritical treatise of Serbian literary theoretical thought:
O kritici (On Criticism) by Zoran Gavrilović...
Authors Key words
поезија, (импресионистичка) критика, транспонована
субјективност, драма, мотивација, психологија, аутобиографија / мемоари, аутофикција,
култура, политика.
Authors Key words
poetry, (impressionistic) criticism, transposed subjectivity, drama,
motivation, psychology, autobiography / memoirs, autofiction, culture, politics.
Classification
821.163.41.09 Mihajlović B.(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Намјера овог истраживања је систематизација књижевног дјела Борислава
Михајловића Михиза, одређивање основних усмјерења његове цјелокупне литерарне
активности, а у коначници покушај проширивања сазнања о пишчевом мјесту и значају у
контексту послератне српске књижевности. Квалитативна усаглашеност Михајловићевог
разуђеног опуса, разгранатог у три магистралана тока (критика, драма, аутофикцијска
проза) и у два рубна правца (поезија и публицистика), чини га вредносно и типолошки
издвојеним у епоси свог настанка. Утолико непостојање његовог систематичнијег
проучавања представља видљив пропуст домаћих књижевнонаучних испитивања.
Аналитички фокус студије својим претежним дијелом усмјерен је ка
Михајловићевој књижевној критици, будући да је тај сегмент његовог укупног дјела поље
пишчеве најснажније радијације у оквиру националне књижевности. Како је ријеч о
критици наглашено личне интонираности, претходни књижевноисториографски и
метакритички увиди махом су је одређивали као импресионистичку. Међутим, примјена
нешто строже теоријске апаратуре отворила је приступ комплексности структуре
Михајловићевог књижевнокртичког мишљења, несводљивог олако на поменуту
релативистичку одредницу. Пажљивије читање испод стилске атрактивности открива
експресијом заклоњену интерпретацију, кондезовану анализу, замаскирани херменеутички
продор. Михајловићева критика у најбољим својим тренуцима измирује крајности
субјективистичког и објективистичког приступа, због чега је за потребе њеног
фундаменталног одређења посуђен термин „критика транспоноване субјективности“
елабориран у капиталном метакритичком трактату српске књижевнотеоријске мисли: О
критици Зорана Гавриловића. Ипак, и афективни слој критике истакнуте
индивидуалности захтјевао је одређену интерпретативну пажњу, па је осим анализе
Михајловићевог стила оцртана линија могућег континуитета у том рукавцу српске
књижевне критике (Бранко Лазаревић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Милан
Богдановић)...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.