Title
Заштита и ревитализација Београдске тврђаве као историјског језгра града
Creator
Nešković, Marina J.
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.05.2015.
Other responsibilities
mentor
Roter-Blagojević, Mirjana, 1957-
član komisije
Đokić, Vladan.
član komisije
Vujović, Sreten, 1946-
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Protection and revitalisation of the belgrade fortress as a historical city core
Publisher
[М. Нешковић]
Format
листова
description
Архитектура и урбанизам - Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа / Architecture and Urbanism - History, theory and aesthetics of architecture and visual arts and the architectural
heritage restoration
Abstract (sr)
Београдска тврђава представља сложену и слојевиту споменичку
просторну целину, са мање или више очуваним материјалним остацима из свих
историјских епоха њеног вековног развоја. Развијајући се на рушевинама римског
каструма, преко византијског кастела, средњовековног утврђеног града, све до
најсавременије бастионе фортификације - Тврђава је прилагођавана потребама
времена, али је у свим епохама доказивала свој изузетно важан геостратешки
положај. На бројне преобржаје Тврђаве утицале су – поред геостратешког
положаја - историјске, друштвене и политичке околности. Историјске околности
су се мењале, као и властодршци, али је Тврђава задржавала свој значај и
одбрамбену намену - било да се у оквиру утврђења развијала градска структура
или су се формирали искључиво војни фортификациони системи.
Ослобађањем од турске власти 1867. године започео је процес
трансформисања Тврђаве у јавни градски простор, који се одвијао кроз два
различита периода: парцијалног уређења делова тврђавског простора које војска
постепено напушта, предајући их граду на коришћење и периода
институционализоване, системски спровођене заштите и ревитализације.
Овај простор који представља историјско градско језгро - нуклеус развоја
урбаног Београда - упркос систематским радовима на заштити и ревитализацији,
данас се не користи у складу са својим значајем и могућностима. Простор Тврђаве
не представља део градског простора какав би по свом значају, положају и
вредностима требао бити – ни по намени, ни по функционалној повезаности.
Утврђивање разлога оваквог стања вршено је кроз вредновање историјских
структура, али и свих промена из новије историје кроз које се одвијао процес
трансформације тврђавског у јавни градски простор. Томе је допринела и анализа
степена реализације идеја, концепата и планова из периода трансформисања
тврђаве у јавни простор, као и конзерваторских принципа и метода примењених у
периоду институционализоване делатности заштите градитељског наслеђа..
III
Редефинисање значења и ревалоризација Београдске тврђаве били су предуслов за
утврђивање конзерваторског приступа, који омогућује бољу интеграцију
тврђавског и градског простора. У том смислу, посебна пажња је посвећена
анализи потенцијала и ограничавајућих фактора са становишта постојећих веза
али и блокираних комуникација на релацији Тврђава – град...
Abstract (en)
The Belgrade Fortress is complex and stratified spatial heritage unit with more
or less preserved material remains dating from all the historical periods, testifying to ita
centuries long development. Growing on the ruins of an old Roman military camp, then
a Byzantine castle and a mediaeval fortified town, all the way to a modern fortified
bastion – the Fortress was being adapted to the particular needs of each period, but it
was also a proof of an important geostrategic position. Besides the geostrategic position,
the numerous Fortress transformations were also influenced by historical, social and
political circumstances. Historical circumstances were changing, as well as the rulers,
but the Fortress retained its significance and defending purpose – whether an urban
structure was growing inside or the military fortification systems.
The liberation from the Turkish rule in 1867 was a starting point for the
transformation process from the fortress to a city public space, occurring in two
different periods: a partial rearrangement of the Fortress areas which the army was
gradually abandoning, ceding them to the city, and a period of formal and systematic
protection and revitalisation.
This area – being a historical city core, a nucleus of the urban Belgrade
development – despite the systematic protection and revitalisation works, today is not
put to use in accordance with its significance and possibilities. The Fortress area is not
integral to the city space – either in its purpose or functional connection, which by its
importance, position and values should be.
In order to find the reasons for such a situation, historical structures valorisation
was conducted and the valorisation of all the changes occurring in the recent history
when the process of transformation from the fortress to the city space was taking place.
Also, analyses were conducted of how far ideas, concepts and plans were realised in the
period when the Fortress was being transformed to a public space, as well as the
conservation principles and methods implemented in the period of formal architectural
heritage protection activities. Redefining the significance and revalorisation of the
V
Belgrade Fortress constituted a prerequisite for establishing a conservation approach
which would enable a better integration of the Fortress and city areas. To that end, a
special focus has been put on an analysis of the potentials and limitation factors, from
the aspect of the already existing connections but also of the obstructing roads along the
Fortress – city direction...
Authors Key words
Београдска тврђава, вредновање, заштита, градитељско наслеђе, ревитализација,
трансформисање, интегрисање, јавни градски простор
Authors Key words
The Belgrade Fortress, valorisation, protection, architectural heritage, revitalisation,
transformation, integration, public city space
Classification
728.8.025.4(043.3)
Coverage
1 књ. разл. паг.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Београдска тврђава представља сложену и слојевиту споменичку
просторну целину, са мање или више очуваним материјалним остацима из свих
историјских епоха њеног вековног развоја. Развијајући се на рушевинама римског
каструма, преко византијског кастела, средњовековног утврђеног града, све до
најсавременије бастионе фортификације - Тврђава је прилагођавана потребама
времена, али је у свим епохама доказивала свој изузетно важан геостратешки
положај. На бројне преобржаје Тврђаве утицале су – поред геостратешког
положаја - историјске, друштвене и политичке околности. Историјске околности
су се мењале, као и властодршци, али је Тврђава задржавала свој значај и
одбрамбену намену - било да се у оквиру утврђења развијала градска структура
или су се формирали искључиво војни фортификациони системи.
Ослобађањем од турске власти 1867. године започео је процес
трансформисања Тврђаве у јавни градски простор, који се одвијао кроз два
различита периода: парцијалног уређења делова тврђавског простора које војска
постепено напушта, предајући их граду на коришћење и периода
институционализоване, системски спровођене заштите и ревитализације.
Овај простор који представља историјско градско језгро - нуклеус развоја
урбаног Београда - упркос систематским радовима на заштити и ревитализацији,
данас се не користи у складу са својим значајем и могућностима. Простор Тврђаве
не представља део градског простора какав би по свом значају, положају и
вредностима требао бити – ни по намени, ни по функционалној повезаности.
Утврђивање разлога оваквог стања вршено је кроз вредновање историјских
структура, али и свих промена из новије историје кроз које се одвијао процес
трансформације тврђавског у јавни градски простор. Томе је допринела и анализа
степена реализације идеја, концепата и планова из периода трансформисања
тврђаве у јавни простор, као и конзерваторских принципа и метода примењених у
периоду институционализоване делатности заштите градитељског наслеђа..
III
Редефинисање значења и ревалоризација Београдске тврђаве били су предуслов за
утврђивање конзерваторског приступа, који омогућује бољу интеграцију
тврђавског и градског простора. У том смислу, посебна пажња је посвећена
анализи потенцијала и ограничавајућих фактора са становишта постојећих веза
али и блокираних комуникација на релацији Тврђава – град...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.