Title
Идеолошки аспекти визуелних симбола сељаштва на примеру карикатуре у листу "Јеж"(1935-1990)
Creator
Mikulić, Tatjana J., 1977-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 01.06.2016.
Other responsibilities
mentor
Vučinić-Nešković, Vesna, 1962-
član komisije
Naumović, Slobodan, 1962-
član komisije
Velimirović, Danijela, 1971-
član komisije
Marković, Predrag J.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Alternative title
The ideological aspects of the visual symbols of peasantry as exemplified in the cartoons of the magazine Jež (1935-1990)
Publisher
[Т. Микулић]
Format
500 листова
description
Етнологија и антропологија - Историјска антропологија /
Abstract (sr)
Предмет докторске дисертације је антрополошко сагледавање визуелних
симбола сељаштва, оличених у шумадијској народној ношњи (пре свега, у капи -
шубари и шајкачи) и настојање да се она истражи са ширег културолошког
становишта. На првом месту је указано на проблематизовање феномена
шумадијске одеће кроз савремене теорије културног и етничког идентитета.
Посматрали смо ове елементе одеће као комуникаторе етницитета и дефинисали
их као ознаку идентитета и маркер различитости између осталих, суседних група.
Народно одело као целина, али пре свега као појединачни елемент,
представља нацију и тиме постаје национални субјект. Истовремено је указано на
теоријско-методолошки потенцијал карикатуре као легитимни истраживачки
извор у друштвеним наукама, до сада недовољно искоришћен. Нарочито је
истакнут потенцијал карикатуре, као специфичне форме визуелне комуникације, и
њена употреба у културолошким проучавањима феномена одевања, чиме се
проширује интердисциплинарно поље истраживања. Друштвеном феномену
карикатуре приступа се из мултидисциплинарне и мулти-методолошке
перспективе, применом савремених теоријских праваца, пре свега, Cognitive
Metaphor Theorу (CMT) и Critical Discourse Analysis (CDA).
У складу са претходно реченим, у тези је итраживачки фокус стављен на
одабране карикатуре тематски усмерене на представника руралног друштва,
српског сељака, које су излазиле у листу (Ошишани) Јеж у периоду од 1935. до
1990. године. Напослетку, такву карикатуралну представу сеоске одеће, односно
сељака у карикатури, дефинисали смо у оквирима њеног односа према држави, тј.
владајућој идеологији, у смислу утврђивања односа и повезаности карикатуре са
владајућим дискурсима. Ово објашњење односи се на утврђивање да ли је и у
коликој мери она кореспондирала са владајућим дискурсима или је, са друге
стране, представљала њихову критику.
Abstract (en)
The doctoral thesis deals with an anthropological interpretation of the visual
symbols of peasantry, exemplified in the Šumadija folk dress (primarily in caps –
šubara and šajkača) and seeks to explore them in a broader cultural perspective.
Principally, attention is drawn to the problematization of the phenomenon of the
Šumadija folk dress through modern theories of cultural and ethnic identity. These
elements of clothing are analyzed as communicators of ethnicity and defined as
distinguishing features of identity and marks of difference in respect to other,
neighbouring groups. Folk dress as a whole, but above all as an individual element,
represents the nation, thereby becoming a national designator.
At the same time, the thesis draws attention to the theoretical and
methodological potential of cartoons as a legitimate source for research in social
sciences that has so far been underutilized. It particularly highlights the potential of
caricature, as a specific form of visual communication, and its use in cultural studies of
the phenomenon of clothing, thereby expanding the interdisciplinary field of research.
The social phenomenon of cartoons is approached from a multidisciplinary and multimethodological
perspective, relying on modern theoretical approaches, principally the
Cognitive Metaphor Theory (CMT) and Critical Discourse Analysis (CDA).
Accordingly, the research focus of the thesis is directed at selected cartoons
dealing with representatives of rural society, Serbian peasants, published in the
magazine (Ošišani) Jež – (Trimmed) Hedgehog – between 1935 and 1990. Finally, the
caricatured depiction of peasant clothes, i.e. peasants in the cartoons, is defined in terms
of its relationship to the state, i.e. to the ruling ideology, in the sense of establishing
relationships and connections between the cartoons and the ruling discourses. This
explanation seeks to determine whether, and to what extent, it corresponded with the
prevailing discourses or it was rather intended as their criticism.
Authors Key words
сељак, шумадијска народна одећа, „Јеж“, карикатура, идеологија,
Cognitive Metaphor Theorу (CMT), Critical Discourse Analysis (CDA)
Authors Key words
peasants, Šumadija folk dress, Jež (Hedgehog), cartoons, ideology,
Cognitive Metaphor Theory (CMT), Critical Discourse Analysis (CDA)
Classification
391.1(497.11-191.2-22):741.5.045"1935/1990"]:316.75(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет докторске дисертације је антрополошко сагледавање визуелних
симбола сељаштва, оличених у шумадијској народној ношњи (пре свега, у капи -
шубари и шајкачи) и настојање да се она истражи са ширег културолошког
становишта. На првом месту је указано на проблематизовање феномена
шумадијске одеће кроз савремене теорије културног и етничког идентитета.
Посматрали смо ове елементе одеће као комуникаторе етницитета и дефинисали
их као ознаку идентитета и маркер различитости између осталих, суседних група.
Народно одело као целина, али пре свега као појединачни елемент,
представља нацију и тиме постаје национални субјект. Истовремено је указано на
теоријско-методолошки потенцијал карикатуре као легитимни истраживачки
извор у друштвеним наукама, до сада недовољно искоришћен. Нарочито је
истакнут потенцијал карикатуре, као специфичне форме визуелне комуникације, и
њена употреба у културолошким проучавањима феномена одевања, чиме се
проширује интердисциплинарно поље истраживања. Друштвеном феномену
карикатуре приступа се из мултидисциплинарне и мулти-методолошке
перспективе, применом савремених теоријских праваца, пре свега, Cognitive
Metaphor Theorу (CMT) и Critical Discourse Analysis (CDA).
У складу са претходно реченим, у тези је итраживачки фокус стављен на
одабране карикатуре тематски усмерене на представника руралног друштва,
српског сељака, које су излазиле у листу (Ошишани) Јеж у периоду од 1935. до
1990. године. Напослетку, такву карикатуралну представу сеоске одеће, односно
сељака у карикатури, дефинисали смо у оквирима њеног односа према држави, тј.
владајућој идеологији, у смислу утврђивања односа и повезаности карикатуре са
владајућим дискурсима. Ово објашњење односи се на утврђивање да ли је и у
коликој мери она кореспондирала са владајућим дискурсима или је, са друге
стране, представљала њихову критику.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.