Title
Ратни злочини на Косову и Метохији: 1941-1945. године
Creator
Antonijević, Nenad M., 1969-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 19.05.2016.
Other responsibilities
mentor
Dimić, Ljubodrag, 1956-
član komisije
Radojević, Mira, 1959-
član komisije
Terzić, Milan
član komisije
Životić, Aleksandar Ž., 1981-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
War crimes in Kosovo and Metohija 1941-1945. year
Publisher
[Н. М. Антонијевић]
Format
655 листова
description
Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia
Abstract (sr)
Нашу тему смо у највећој мери обрадили коришћењем објављене и
необјављене архивске грађе. Посебан значај за наше истраживање, поред других
коришћених архива и њихових фондова и збирки, имала су истраживања у
Архиву Музеја жртава геноцида (лични фонд “Бранислав Божовић”,
дигитализована грађа) и Архиву Југославије у Београду (нарочито Фонд Државне
комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача). У нашим
истраживањима користили смо у великој мери лични фонд Бранислава Божовића,
који се у дигиталном облику чува у Музеју жртава геноцида у Београду. Лични
фонд садржи скенирана архивска документа из више архивских фондова, али у
највећој мери из Војног архива у Београду (раније Архива Војноисторијског
института), архива југословенског и српског министарства унутрашњих послова,
као и скениране копије архивске грађе која је пореклом са Косова и Метохије
(посебно из Приштине и Косовске Митровице).
Необјављени и објављени историјски извори о ратним злочинима албанских
квислинга, као и о злочинима немачких нациста, италијанских и бугарских
фашиста, који су извршени у највећем обиму над Србима и Јеврејима, као и над
припадницима партизанског покрета на Косову и Метохији, омогућавају у
извесној мери анализу ратних злочина на простору Косова и Метохије током
окупације 1941-1944.
Наш основни циљ био је да се из визуре историографије сагледају ратни
злочини и друга страдања становништва које је живело на Косову и Метохији за
време Другог светског рата. Посебно је било важно утврдити улогу албанских
квислинга (жандармерија, полиција, 21. СС дивизија „Скендербег“) који су поред
православног словенског становништва (већином Срба) учествовали и у
прикупљању Јевреја са Косова, потом њиховом злостављању и чувању до
упућивања у немачке концентрационе логоре. Неки Јевреји су били и њихове
директне жртве, а албански квислинзи су активно учествовали и у пљачкама
јеврејске имовине. Злочинци међу албанским квислинзима били су и припадници
13. СС дивизије „Ханџар“, Косовског пука, вулнетари, жандарми, полицајци,
припадници немачке шуц-полиције и немачких обавештајних служби. На крају
рата највише злочина починили су балисти, оружане формације организације
„Бали Комбтар“ (Национални фронт). Албански квислинзи нису убијали цивилну
популацију (у највећем броју Србе) само на Косову и Метохији, већ и у западној и
јужној Србији, на Чакору и у Полимљу, у Рожају и Тутину, који су били део пећке
префектуре, као и у дежевском срезу који је био део косовско-митровачког
округа.
У току Другог светског рата са Косова и Метохије интернирано је или
протерано у избеглиштво укупно између 70.000 и 95.000 до 100.000 Срба. Према
нашим истраживањима процењујемо да је интернирано или протерано у
избеглиштво између 90.000 и 100.000 Срба. Српски народ је на Косову и
Метохији, већином страдао у директном терору од стране албанских квислинга
(око 7.000), који су деловали самостално или били под командом окупатора. Међу
страдалима има и жртава окупаторских војника. Процене броја убијених Срба у
српској историографији, крећу се од 10.000 до 12.000. Према нашим
истраживањима, процењујемо да је страдало између 9.000 и 10.000 Срба.
Abstract (en)
Our topic, we mostly dealt with using published and unpublished archival materials. Special
importance for our research, in addition to other used archives and their holdings and collections,
had research in the Archives of the Museum of Genocide Victims (personal fund "Branislav
Bozović," digitized material) and the Archives of Yugoslavia in Belgrade (especially fund of the
State Commission for the Investigation of the Crimes occupiers and their supporters). In our
research we used largely personal fund Branislav Bozović, who are kept in digital form at the
Museum of Genocide Victims in Belgrade. Personal Fund contains scanned archival records
from multiple archive funds, but mostly from the military archives in Belgrade (formerly
Institute of Military History Archives) Archives of the Yugoslav and Serbian Ministry of Internal
Affairs, as well as scanned copies of archival material that was originally from Kosovo and
Metohija (especially in Pristina and Kosovska Mitrovica).
Unpublished and published sources about the war crimes of Albanian quislings, as well as the
crimes of German Nazis, Italian and Bulgarian fascists, who are committed to the fullest extent
against Serbs and Jews, and members of the partisan movement in Kosovo and Metohija, allow
for some measure of analysis of war crimes in Kosovo and Metohija during the occupation of
1941-1944.
Our main goal was to review the historiography from the perspective of war crimes and other
suffering of the population living in Kosovo and Metohija during World War II. It was especially
important to determine the role of the Albanian quislings (gendarmerie, police, 21st SS Division
"Skanderbeg"), which are next to the Orthodox Slavic population (mainly Serbs) participated in
the gathering of Jews from Kosovo, then their abuse and safeguarding referral to the German
concentration camps. Some Jews were and their direct victims, and the Albanian quislings have
actively participated in the looting of Jewish property. The criminals among the Albanian
quislings were members of the 13th SS Division "Handžar," the Kosovo people, Vullnetari,
gendarmes, police officers, members of the German Federal Customs Administration Police and
German intelligence services. At the end of the war, most crimes were committed by ballistic
formations of the organization "Bali Kombtar" (National Front). Albanian quislings did not kill
the civilian population (mostly Serbs) only in Kosovo, but also in western and southern Serbia,
on Čakor in Polimlje, in Rozaje and Tutin, who were part of the prefecture of Pec, as well as
Deževska's district, which was part Kosovska Mitrovica District.
During the Second World War from Kosovo and Metohija is interned, or driven into exile a total
of between 70,000 and 95,000 to 100,000 Serbs. According to our research, we estimate that the
interned, or driven into exile between 90,000 and 100,000 Serbs. Serbian people in Kosovo and
Metohija, mostly killed in direct terror by Albanian quislings (approximately 7,000), who acted
alone or were under the command of the occupying forces. Among the victims there are also
victims of the invading troops. Estimates of the number of Serbs killed in the Serbian
historiography, ranging from 10,000 to 12,000. According to our research, we estimate it killed
between 9,000 and 10,000 Serbs.
Authors Key words
Косово и Метохија, Краљевина Југославија, Велика Албанија, Србија
Силе Осовине, Априлски рат, окупација, ратни злочини, жртве рата
терор, избеглиштво
Authors Key words
Kosovo and Metohija, Yugoslavia, Great Albania, Serbia
Axis, April war, occupation, war crimes, war victims
terror, exileHistory of Yugoslavia
Classification
341.322.5(497.115)"1941/1945"
Type
Tekst
Abstract (sr)
Нашу тему смо у највећој мери обрадили коришћењем објављене и
необјављене архивске грађе. Посебан значај за наше истраживање, поред других
коришћених архива и њихових фондова и збирки, имала су истраживања у
Архиву Музеја жртава геноцида (лични фонд “Бранислав Божовић”,
дигитализована грађа) и Архиву Југославије у Београду (нарочито Фонд Државне
комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача). У нашим
истраживањима користили смо у великој мери лични фонд Бранислава Божовића,
који се у дигиталном облику чува у Музеју жртава геноцида у Београду. Лични
фонд садржи скенирана архивска документа из више архивских фондова, али у
највећој мери из Војног архива у Београду (раније Архива Војноисторијског
института), архива југословенског и српског министарства унутрашњих послова,
као и скениране копије архивске грађе која је пореклом са Косова и Метохије
(посебно из Приштине и Косовске Митровице).
Необјављени и објављени историјски извори о ратним злочинима албанских
квислинга, као и о злочинима немачких нациста, италијанских и бугарских
фашиста, који су извршени у највећем обиму над Србима и Јеврејима, као и над
припадницима партизанског покрета на Косову и Метохији, омогућавају у
извесној мери анализу ратних злочина на простору Косова и Метохије током
окупације 1941-1944.
Наш основни циљ био је да се из визуре историографије сагледају ратни
злочини и друга страдања становништва које је живело на Косову и Метохији за
време Другог светског рата. Посебно је било важно утврдити улогу албанских
квислинга (жандармерија, полиција, 21. СС дивизија „Скендербег“) који су поред
православног словенског становништва (већином Срба) учествовали и у
прикупљању Јевреја са Косова, потом њиховом злостављању и чувању до
упућивања у немачке концентрационе логоре. Неки Јевреји су били и њихове
директне жртве, а албански квислинзи су активно учествовали и у пљачкама
јеврејске имовине. Злочинци међу албанским квислинзима били су и припадници
13. СС дивизије „Ханџар“, Косовског пука, вулнетари, жандарми, полицајци,
припадници немачке шуц-полиције и немачких обавештајних служби. На крају
рата највише злочина починили су балисти, оружане формације организације
„Бали Комбтар“ (Национални фронт). Албански квислинзи нису убијали цивилну
популацију (у највећем броју Србе) само на Косову и Метохији, већ и у западној и
јужној Србији, на Чакору и у Полимљу, у Рожају и Тутину, који су били део пећке
префектуре, као и у дежевском срезу који је био део косовско-митровачког
округа.
У току Другог светског рата са Косова и Метохије интернирано је или
протерано у избеглиштво укупно између 70.000 и 95.000 до 100.000 Срба. Према
нашим истраживањима процењујемо да је интернирано или протерано у
избеглиштво између 90.000 и 100.000 Срба. Српски народ је на Косову и
Метохији, већином страдао у директном терору од стране албанских квислинга
(око 7.000), који су деловали самостално или били под командом окупатора. Међу
страдалима има и жртава окупаторских војника. Процене броја убијених Срба у
српској историографији, крећу се од 10.000 до 12.000. Према нашим
истраживањима, процењујемо да је страдало између 9.000 и 10.000 Срба.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.