Title
Ванбрачни фертилитет у Србији од половине ХХ века
Creator
Stanković, Biljana B. 1956-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.03.2016.
Other responsibilities
mentor
Radivojević, Biljana, 1953-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Ekonomski fakultet
Alternative title
Nonmarital fertility in Serbia from the mid-20th century
Publisher
[Б. Станковић]
Format
259 листова
description
Демографија - Demography
Abstract (sr)
Пораст рађања ван брака, присутан у свим европским земљама у последњих
неколико деценија, забележен је и у Србији. Почетком 2010‐их свако четврто дете
рођено у Србији рођено је ван брака, што у поређењу са осталим европским
земљама представља умерено високи удео ванбрачних рађања. Предмет
истраживања докторске дисертације су рађања ван брака у Србији, од 1950. до
2014. године. Рад има два основна циља, теоријски и практични. Теоријски циљ је
сагледавање ванбрачног фертилитета и његових карактеристика, коме у
досадашњим истраживањима фертилитета у Србији није посвећена довољна
пажња. У том смислу, феномен рађања ван брака се сагледава на општем и
индивидуалном нивоу. Други циљ дисертације је да пружи резултате који могу
имати практичну примену приликом припремања и спровођења релевантних
стратегија и програма на државном и локалном нивоу.
У раду се примењују квантитативни и квалитативни метод. Користе се методи
демографске и статистичке анализе, како би се сагледала распрострањеност и
карактеристике рађања ван брака. Kвалитативни метод, у форми анкетног
истраживања путем интервјуа спроведеног у Београду, примењен је са циљем да
би се стекао увид у феномен ванбрачног рађања на индивидуалном нивоу.
На основу резултата квантитативне и квалитативне анализe у раду потврђене су
дефинисане полазне претпоставке. Преко низа показатеља сагледано је да се
ванбрачни фертилитет у Србији по многим обележјима разликује од брачног
фертилитета. Утврђене су просторне разлике у нивоу ванбрачног фертилитета у
Србији, како између великих подручја (Централнa Србијa и Војводинa), тако и на
нижем, општинском, нивоу. Такође, уочене су и две просторне зоне, зона високог
удела ванбрачних рађања на истоку Србије и зона ниског и умерено ниског удела
у западном делу Централне Србије. У раду је показано како су се у последњих
шездесет пет година одлике рађања ван брака у Србији мењале. Такође, утврђене
III
су сличности између ванбрачног фертилитета у Србији и другим европским
земљама, како у уделу ванбрачних рађања, тако и у постојању регионалних
разлика у нивоу ванбрачног фертилитета и преовлађујућој образовној структури
мајки које рађају ван брака.
Анализом статистичких података се дошло до закључка да извесне
карактеристике мајки које рађају ван брака у Србији указују на њихов неповољан
социоекономски статус. Због тога је и положај деце рођене ван брака неповољнији
чешће него деце рођене у браку. Томе додатно доприноси и знатно већа
непостојаност ванбрачних него брачних заједница. Тако настале једнородитељске
породице, које најчешће чине самохране мајке и њихова деца, носе са собом ризик
од мањка финансијских средстава и социјалних ресурса. Учешће очева у одгајању
и финансирању деце са којом не живе је значајно мање него у породицама са оба
родитеља. На то упућују и резултати квалитативног истраживања представљеног
у раду. У решавању егзистенцијалних проблема и у свакодневном одгајању деце
значајну подршку мајкама пружају њихове примарне породице. Бабе и деде,
такође, деци надомешћују недостајућу или мало присутну очеву подршку и
учествовање у одгајању. У раду је понуђено доста аргумената у прилог закључку
да рађања ван брака у Србији почетком двадесет првог века у мањој мери
представљају појаву повезану са прихватањем нових вредности и норми, а више
наставак дугорочних тенденција у средини са доминантним традиционалним
моралним нормама.
Резултати истраживања упућују на потребу спровођења одговарајућих мера
социјалне и популационе политике у Србији, усмерених ка оним породицама са
децом рођеном ван брака које се налазе у неповољном положају. У том смислу
посебно се издвајају једнородитељске породице мајки са децом. Могуће мере
државе и локалне самоуправе се могу дефинисати у оквиру система социјалне и
здравствене заштите, образовног система, као и у законским решењима. Сазнања
добијена овим истраживањем могу бити продубљена спровођењем новог
истраживања заснованог на репрезентативном узорку на националном нивоу,
што би омогућило потпуније сагледавање феномена ванбрачног рађања у Србији.
Abstract (en)
The increase in nonmarital fertility, observed in all European countries over the past
several decades, was also registered in Serbia. At the beginning of 2010s, one in four
children born in Serbia is born outside of marriage, which is a moderately high share in
comparison with other European countries. The subject of the doctoral dissertation is
nonmarital fertility in Serbia in the period from 1950 to 2014. This paper has two main
objectives, a theoretical and a practical one. The theoretical objective is to consider the
extramarital fertility and its characteristics, a subject which has still not received
sufficient attention in the study of fertility. In this regard, the phenomenon of nonmarital
births is observed at the overall and the individual level. The second aim of the
dissertation is to provide results that can be of practical use in preparing and
implementing relevant strategies and programs at the national and local level.
Quantitative and qualitative methods are used in the paper. Methods of demographic
and statistical analysis are used with the aim to examine the prevalence and
characteristics of nonmarital births. The qualitative method, in the form of an interview
survey conducted in Belgrade, is applied with the aim of gaining insight into the
V
phenomenon of extramarital childbearing at the individual level.
The results of quantitative and qualitative analysis in the paper confirm the defined
hypotheses. Based on a set of indicators it was confirmed that the nonmarital fertility in
Serbia differs in numerous characteristics from marital fertility. Spatial differences in
the level of extramarital fertility in Serbia were determined between two main regions
(Central Serbia and Vojvodina), as well as at the municipality level. Also, two clearly
distinguished zones were observed, a zone with a high share of extramarital births in the
eastern part of Serbia and a zone with low or moderate extramarital births in the
western part of the Central Serbia. The paper showed changes in the characteristics of
nonmarital fertility in Serbia that have taken place in the last sixty five years. Also,
similarities between nonmarital fertility in Serbia and other European countries were
determined, both in the proportion of extramarital births and in the existence of
VI
regional differences in the level of extramarital births and in the prevailing educational
structure of mothers of extramarital children.
The analysis of statistical data led to the conclusion that certain characteristics of
mothers who give birth out of marriage in Serbia indicate their unfavorable
socioeconomic status. Consequently, the socioeconomic status of extramarital children
is unfavorable more often than that of children born in marriage. The considerably
lower stability of consensual unions in comparison with marital unions additionally
contributes to this disadvantage. The resulting single parent families, most usually single
mothers and their children, have an increased risk of a shortage of financial and social
resources. The participation of nonresidential fathers in raising and financing children is
significantly lower than in families with both parents. This was also indicated by the
results of qualitative research presented in this paper. Mothers receive a significant
amount of support in solving existential problems and in everyday childrearing from
their parents and siblings. Grandparents also compensate the children for the lack or
low level of the father's support and participation in childrearing. This paper offers
numerour arguments in support of the conclusion that nonmarital fertility in Serbia at
the beginning of 21st century is to a lesser extent a phenomenon related to adopting
new values and norms but instead related to a greater extent to a continuation of longterm
tendencies in an environment with dominant traditional moral norms.
The research results indicate the need for the implementation of adequate measures of
social and population policy in Serbia, directed towards disadvantaged families with
children born outside marriage. In this regard, families comprising of a single mother
and her children stand out. Possible measures at the national and local level can be
defined within the systems of social and health care, within the education system, as
well as in legislative solutions. The findings obtained through this research can be
expanded by conducting new research on a representative sample at the national level,
which would enable a more comprehensive understanding of the phenomenon of
nonmarital fertility in Serbia.
Authors Key words
ванбрачни фертилитет, једнородитељске породице, самохране мајке,
очеви, популациона политика, социјална политика, Србија
Authors Key words
nonmarital fertility, single parent families, single mothers, fathers, population
policy, social policy, Serbia
Classification
314.3:312”19”(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Пораст рађања ван брака, присутан у свим европским земљама у последњих
неколико деценија, забележен је и у Србији. Почетком 2010‐их свако четврто дете
рођено у Србији рођено је ван брака, што у поређењу са осталим европским
земљама представља умерено високи удео ванбрачних рађања. Предмет
истраживања докторске дисертације су рађања ван брака у Србији, од 1950. до
2014. године. Рад има два основна циља, теоријски и практични. Теоријски циљ је
сагледавање ванбрачног фертилитета и његових карактеристика, коме у
досадашњим истраживањима фертилитета у Србији није посвећена довољна
пажња. У том смислу, феномен рађања ван брака се сагледава на општем и
индивидуалном нивоу. Други циљ дисертације је да пружи резултате који могу
имати практичну примену приликом припремања и спровођења релевантних
стратегија и програма на државном и локалном нивоу.
У раду се примењују квантитативни и квалитативни метод. Користе се методи
демографске и статистичке анализе, како би се сагледала распрострањеност и
карактеристике рађања ван брака. Kвалитативни метод, у форми анкетног
истраживања путем интервјуа спроведеног у Београду, примењен је са циљем да
би се стекао увид у феномен ванбрачног рађања на индивидуалном нивоу.
На основу резултата квантитативне и квалитативне анализe у раду потврђене су
дефинисане полазне претпоставке. Преко низа показатеља сагледано је да се
ванбрачни фертилитет у Србији по многим обележјима разликује од брачног
фертилитета. Утврђене су просторне разлике у нивоу ванбрачног фертилитета у
Србији, како између великих подручја (Централнa Србијa и Војводинa), тако и на
нижем, општинском, нивоу. Такође, уочене су и две просторне зоне, зона високог
удела ванбрачних рађања на истоку Србије и зона ниског и умерено ниског удела
у западном делу Централне Србије. У раду је показано како су се у последњих
шездесет пет година одлике рађања ван брака у Србији мењале. Такође, утврђене
III
су сличности између ванбрачног фертилитета у Србији и другим европским
земљама, како у уделу ванбрачних рађања, тако и у постојању регионалних
разлика у нивоу ванбрачног фертилитета и преовлађујућој образовној структури
мајки које рађају ван брака.
Анализом статистичких података се дошло до закључка да извесне
карактеристике мајки које рађају ван брака у Србији указују на њихов неповољан
социоекономски статус. Због тога је и положај деце рођене ван брака неповољнији
чешће него деце рођене у браку. Томе додатно доприноси и знатно већа
непостојаност ванбрачних него брачних заједница. Тако настале једнородитељске
породице, које најчешће чине самохране мајке и њихова деца, носе са собом ризик
од мањка финансијских средстава и социјалних ресурса. Учешће очева у одгајању
и финансирању деце са којом не живе је значајно мање него у породицама са оба
родитеља. На то упућују и резултати квалитативног истраживања представљеног
у раду. У решавању егзистенцијалних проблема и у свакодневном одгајању деце
значајну подршку мајкама пружају њихове примарне породице. Бабе и деде,
такође, деци надомешћују недостајућу или мало присутну очеву подршку и
учествовање у одгајању. У раду је понуђено доста аргумената у прилог закључку
да рађања ван брака у Србији почетком двадесет првог века у мањој мери
представљају појаву повезану са прихватањем нових вредности и норми, а више
наставак дугорочних тенденција у средини са доминантним традиционалним
моралним нормама.
Резултати истраживања упућују на потребу спровођења одговарајућих мера
социјалне и популационе политике у Србији, усмерених ка оним породицама са
децом рођеном ван брака које се налазе у неповољном положају. У том смислу
посебно се издвајају једнородитељске породице мајки са децом. Могуће мере
државе и локалне самоуправе се могу дефинисати у оквиру система социјалне и
здравствене заштите, образовног система, као и у законским решењима. Сазнања
добијена овим истраживањем могу бити продубљена спровођењем новог
истраживања заснованог на репрезентативном узорку на националном нивоу,
што би омогућило потпуније сагледавање феномена ванбрачног рађања у Србији.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.