Title
Рецепција Светих Отаца у дјелу Томаса Ф. Торенса
Creator
Jeftić, Andrej Z., 1984-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.02.2016.
Other responsibilities
mentor
Perišić, Vladan, 1956-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravoslavni bogoslovski fakultet
Alternative title
Рeception of the Holy Fathers in the writings of Thomas F. Torrance
Publisher
[А. З. Јефтић]
Format
318 листова
description
Теологија / Theology
Abstract (sr)
Рад се бави рецепцијом патристичке мисли у дјелу Томаса Ф. Торенса.
Примарни фокус рада је на начину на који је ова рецепција извршена у
контексту односа који Торенс успоставља између теологије и науке.
Споменути однос биће анализиран из три угла: (1) епистемолошког
подударања теологије и науке, (2) њиховог историјског преплитања, и (3)
њиховог материјалног подударања. Најприје ће, у трећем поглављу, бити
анализиран модел научног сазнања који према Торенсовом увјерењу
теологија дијели са науком, а који је заснован на неколико принципа, од
којих је најважнији принцип објективности. Потом ће, у четвртом поглављу,
бити представљено историјско преплитање науке и теологије које, услијед
значаја који у њему има патристичка теологија има, представља централну
тему овог рада. Ово преплитање биће представљено кроз анализу три
концепта за која Торенс сматра да су утицали на настанак и каснији развој
савремене науке. Први од њих је концепт једносушности. Изложен ће бити
приказ Торенсове интерпретације његовог значења и историјског развоја, да
би се указало на значај који му, поред теолошког, припада у развоју научног
знања. Концепт контингенције, настао на темељу отачког учења о стварању
свијета ни из чега, представља другу важну идеју која је осигурала базичне
претпоставке емпиријског истраживања природе. У овакве спадају увјерења:
да је природа добра, да континтентни феномени нису онтолошки
дефицитарни, и да је рационални поредак којем природа подлијеже такође
створен, и тек један од могућих. Представљен ће бити значај који овај
концепт, према Торенсовом разумијевању, има у савременој науци. Као трећи
фактор утицаја отачке теологије на формирање науке, представљен ће бити
катафизички метод истраживања који Торенс препознаје код Климента
Александријског, Атанасија Великог и Јована Филопона. Показаћано ће бити
Торенсово разумијевање овог метода као темеља ондашње и савремене науке
којим се установљује епистемички примат објекта истраживања над
субјектом који истражује. На крају овог поглавља, биће анализирана три
случаја у којима је теологија довела до настанка знања које се материјално
подудара са увидима савремене науке. На крају, уз резиме увида и закључака
до којих се током истраживања дошло, представљен ће бити и општи суд о
добрим и лошим странама Торенсовог приступа отачкој традицији, као и
разлози због којих се даље бављење креативним читањем отачког наслијеђа,
какво је Торенсово, може сматрати важним.
Abstract (en)
The thesis is concerned with the reception of patristic thought in the writings of
Thomas Torrance. The primary focus is on the manner the reception occurred
within the context of the relations Torrance establishes between theology and
science. The relation is analyzed from three perspectives: 1) epistemological
concurrence between theology and science; 2) their historical intertwining; 3)
their material concurrence. Firstly, in Chapter 3, analysis covers the model of
scientiic knowledge which Torrance holds theology shares with science and which
is based on several principles with the principle of objectivity being the main one.
Secondly, Chapter 4 contains the account of historical intertwining between
theology and science which represents the essential topic of the paper given the
signiicance of patristic theology in that regards context. The analysis of the
intertwining is included in the analysis of three concepts that Torrance holds to
have had inluence on the origin and consequential development of contemporary
science. The irst concept is that of homoousios. Torrance's interpretation of its
meaning and development is presented in order to point out its signiicance not
only in development of theology but of scientiic knowledge as well. The concept of
contingency, developed on the grounds of patristic teaching of the creation of the
world out of nothing represents another major idea that provided for basic
principles of experimental research of the nature. The principles include the
following beliefs: that nature is good, that contingent phenomena are not
ontologically deicient, and that the rational order the nature is subject to is also
created being just one of the possibilities. Torrance's understanding of the
signiicance of this concept in contemporary science is presented. As the third
inluential factor of the patristic theology for science, the kataphysical inquiry of
research is presented, the method which Torrance inds in the works of Clement of
Alexandria, Athanasius the Great and John Philoponus. Torrance's understanding of
this method is presented as the foundation of the then as well as the contemporary
science by which epistemological primacy of the object over the subject of research
is established. The end of this Chapter includes analysis of three cases in which
theology enabled the knowledge that concurs materially with the insights of
contemporary science. Finally, along with the resumes and summaries of the
conclusions a review is presented of the positive and negative sides of Torrance's
approach to patristic tradition, as well as the need for continuation of further
creative reading, such as Torrance's, of patristic heritage is deemed relevant.
Authors Key words
Свети Оци, Томас Ф. Торенс, Атанасије Александријски,
теологија, наука, епистемологија, једносушност, контингенција, катафизички
метод
Authors Key words
Holy Fathers, Thomas, F. Torrance, Athanasius of Alexandria, theology,
science, epistemology, homoousios, contingency, kataphysical inquiry
Classification
27-9"01/07":001.5"654"
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад се бави рецепцијом патристичке мисли у дјелу Томаса Ф. Торенса.
Примарни фокус рада је на начину на који је ова рецепција извршена у
контексту односа који Торенс успоставља између теологије и науке.
Споменути однос биће анализиран из три угла: (1) епистемолошког
подударања теологије и науке, (2) њиховог историјског преплитања, и (3)
њиховог материјалног подударања. Најприје ће, у трећем поглављу, бити
анализиран модел научног сазнања који према Торенсовом увјерењу
теологија дијели са науком, а који је заснован на неколико принципа, од
којих је најважнији принцип објективности. Потом ће, у четвртом поглављу,
бити представљено историјско преплитање науке и теологије које, услијед
значаја који у њему има патристичка теологија има, представља централну
тему овог рада. Ово преплитање биће представљено кроз анализу три
концепта за која Торенс сматра да су утицали на настанак и каснији развој
савремене науке. Први од њих је концепт једносушности. Изложен ће бити
приказ Торенсове интерпретације његовог значења и историјског развоја, да
би се указало на значај који му, поред теолошког, припада у развоју научног
знања. Концепт контингенције, настао на темељу отачког учења о стварању
свијета ни из чега, представља другу важну идеју која је осигурала базичне
претпоставке емпиријског истраживања природе. У овакве спадају увјерења:
да је природа добра, да континтентни феномени нису онтолошки
дефицитарни, и да је рационални поредак којем природа подлијеже такође
створен, и тек један од могућих. Представљен ће бити значај који овај
концепт, према Торенсовом разумијевању, има у савременој науци. Као трећи
фактор утицаја отачке теологије на формирање науке, представљен ће бити
катафизички метод истраживања који Торенс препознаје код Климента
Александријског, Атанасија Великог и Јована Филопона. Показаћано ће бити
Торенсово разумијевање овог метода као темеља ондашње и савремене науке
којим се установљује епистемички примат објекта истраживања над
субјектом који истражује. На крају овог поглавља, биће анализирана три
случаја у којима је теологија довела до настанка знања које се материјално
подудара са увидима савремене науке. На крају, уз резиме увида и закључака
до којих се током истраживања дошло, представљен ће бити и општи суд о
добрим и лошим странама Торенсовог приступа отачкој традицији, као и
разлози због којих се даље бављење креативним читањем отачког наслијеђа,
какво је Торенсово, може сматрати важним.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.