Title
Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука
Creator
Novaković, Nevena S., 1978-
Copyright date
2014
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.09.2014.
Other responsibilities
mentor
Đukić, Aleksandra.
član komisije
Vaništa-Lazarević, Eva.
član komisije
Stanković, Milenko.
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Research into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Luka
Publisher
[Н. С. Новаковић]
Format
335, [14] листова
description
АРХИТЕКТУРА - УРБАНИЗАМ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ /ARCHITECTURE - URBANISM AND SPATIAL PLANNING
Abstract (sr)
Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији
наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације.
Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених
целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота,
али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном
домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и
животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених
јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне
Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације.
Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема
урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском
домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел
просторне трансформације колективног суседства који може допринети
позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у
виталности и социјализацији?
Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној
трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо-
просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства.
Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације.
Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је
неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација
између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике
утичу на односе између људи, њихових активности и идеја.
Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и
специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре
и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод
помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а
примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне
анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory).
За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе
примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање
аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial
integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја
је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање
становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и
активности у јавним просторима...
Abstract (sr)
Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији
наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације.
Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених
целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота,
али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном
домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и
животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених
јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне
Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације.
Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема
урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском
домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел
просторне трансформације колективног суседства који може допринети
позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у
виталности и социјализацији?
Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној
трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо-
просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства.
Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације.
Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је
неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација
између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике
утичу на односе између људи, њихових активности и идеја.
Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и
специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре
и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод
помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а
примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне
анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory).
За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе
примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање
аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial
integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја
је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање
становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и
активности у јавним просторима...
Authors Key words
суседства колективног становања, отворени јавни простор,
обрасци употребе, просторна конфигурација, територија, просторни обрасци
Authors Key words
public housing neighbourhoods, public open space, patterns of use,
spatial configuration, territory, patterns of space
Classification
711.4:316.334.54(497.6 Banjaluka)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији
наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације.
Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених
целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота,
али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном
домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и
животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених
јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне
Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације.
Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема
урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском
домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел
просторне трансформације колективног суседства који може допринети
позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у
виталности и социјализацији?
Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној
трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо-
просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства.
Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације.
Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је
неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација
између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике
утичу на односе између људи, њихових активности и идеја.
Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и
специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре
и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод
помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а
примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне
анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory).
За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе
примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање
аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial
integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја
је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање
становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и
активности у јавним просторима...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.