Title
Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића
Creator
Јефтимијевић-Михајловић, С.Марија
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Костић, Драгомир
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Stylistic and Thematic Features of a Novel by Petar Sarić
Publisher
[М.С. Јефтимијевић-Mихајловић]
Format
PDF/A (298 listova)
Abstract (sr)
Петар Сарић се сматра најбољим приповедачем у послератној књижевности Косова и Метохије, стожером савремене српске прозе на овом подручју, чија је улога у утемељењу романа као форме изузетно значајна. Али, он није само најпознатији косовскометохијски, већ и значајан српски писац, чија су остварења награђивана престижним књижевним наградама. Корпусом нашег проучавања обухваћено је његових седам романа неједнаког обима, али и неједнаке уметничке вредности: Велики ахавски трг (1972), Сутра стиже Господар I и II (1979), Дечак из Ластве (1986), Петруша и Милуша (1990), Страх од светлости (2005), Сара (2008) и Митрова Америка (2012). Међутим, треба рећи да Сарић није само романсијер, иако је познат по романима, већ и песник,драмски писац, публициста и приповедач.Романи Петра Сарића се првенствено могу тумачити као попришта људских драма појединаца, које добијају карактер општег, универзалног сукоба човека са собом и са светом око себе, са његовим ограничењима и немогућностима да човек осети пуну меру своје космичности. Драме Сарићевих јунака нису увек везане за конкретно време и конкретан простор, али су универзалне и вечне. Спајајући реалистичко и мистично, традиционално и
модерно, прошло и садашње, лично и колективно, Сарић се остварује као
романописац традиционалистичке провенијенције модернистичког сензибилитета.Кључан хронотоп на којем је засновао наративну структуру већине својих романа јесте митопоетски простор Бањана – место пишчевог рођења (предео између Никшића, Билеће и Требиња, на граници Црне Горе и Херцеговине).
Патријархална култура и епска традиција Сарићевих Бањана, које одређују судбину колектива али и појединца у њему, постају темељ тематско-садржинске основе готово свих његових романа. Они као матрица бивају очувани чак и када се тај митски бањански простор, временски и просторно „измести“ у друге крајеве 7 – простор Косова и Метохије, на пример, одакле потичу поједини ликови или је пак реч о другачијој култури. Овај простор захваћен је у свој својој епској ширини и значењу, у архетипским и хијерархизованим односима међу књижевним јунацима, у садржини која обухвата историјске и параисторијске ситуације, легенде, обичаје, колективно племенско.Класичан реалистички поступак својих романа Сарић је знатно обогатио елементима магијског реализма, чудесног и фантастичног, уздижући тако
поједине ликове и појаве изнад уобичајеног и просечног (естетска епифанија или
озарење коју поједини ликови доживљавају кроз светлост као божански принцип,
митско и легендарно). Он је на тај начин створио два приповедна света: један
актуелни (апсолутни) који конституише сферу „стварности“ за индувидуе у приповести и дуги могући (релативни), који происходи из чинова креирања света
и/или чинова представљања света од стране истих тих индивидуа, у смислу веровања, жеља, сањарења или замишљања.
Честа употреба курзива, најчешће да означи монолошку форму приповедања (како из позиције приповедача, тако и из позиције протагониста романа), али и да у први план истакне оно што сам писац сматра као најбитније (одређена запажања, констатације о догађајима или ликовима), у функцији је уживљавања читаоца у свет романа, реалистичан и фантазмагоричан истовремено, али и бољег успостављања континуитета тока свести појединих ликова романа. Такав поступак остао је карактеристика Сарићевог приповедања све до данас, до најновијег романа Митрова Америка.
Authors Key words
Петар Сарић,романи,поетика, хронотоп,Бањани,стил, традиционално, модерно, реализам.
Type
Текст
Abstract (sr)
Петар Сарић се сматра најбољим приповедачем у послератној књижевности Косова и Метохије, стожером савремене српске прозе на овом подручју, чија је улога у утемељењу романа као форме изузетно значајна. Али, он није само најпознатији косовскометохијски, већ и значајан српски писац, чија су остварења награђивана престижним књижевним наградама. Корпусом нашег проучавања обухваћено је његових седам романа неједнаког обима, али и неједнаке уметничке вредности: Велики ахавски трг (1972), Сутра стиже Господар I и II (1979), Дечак из Ластве (1986), Петруша и Милуша (1990), Страх од светлости (2005), Сара (2008) и Митрова Америка (2012). Међутим, треба рећи да Сарић није само романсијер, иако је познат по романима, већ и песник,драмски писац, публициста и приповедач.Романи Петра Сарића се првенствено могу тумачити као попришта људских драма појединаца, које добијају карактер општег, универзалног сукоба човека са собом и са светом око себе, са његовим ограничењима и немогућностима да човек осети пуну меру своје космичности. Драме Сарићевих јунака нису увек везане за конкретно време и конкретан простор, али су универзалне и вечне. Спајајући реалистичко и мистично, традиционално и
модерно, прошло и садашње, лично и колективно, Сарић се остварује као
романописац традиционалистичке провенијенције модернистичког сензибилитета.Кључан хронотоп на којем је засновао наративну структуру већине својих романа јесте митопоетски простор Бањана – место пишчевог рођења (предео између Никшића, Билеће и Требиња, на граници Црне Горе и Херцеговине).
Патријархална култура и епска традиција Сарићевих Бањана, које одређују судбину колектива али и појединца у њему, постају темељ тематско-садржинске основе готово свих његових романа. Они као матрица бивају очувани чак и када се тај митски бањански простор, временски и просторно „измести“ у друге крајеве 7 – простор Косова и Метохије, на пример, одакле потичу поједини ликови или је пак реч о другачијој култури. Овај простор захваћен је у свој својој епској ширини и значењу, у архетипским и хијерархизованим односима међу књижевним јунацима, у садржини која обухвата историјске и параисторијске ситуације, легенде, обичаје, колективно племенско.Класичан реалистички поступак својих романа Сарић је знатно обогатио елементима магијског реализма, чудесног и фантастичног, уздижући тако
поједине ликове и појаве изнад уобичајеног и просечног (естетска епифанија или
озарење коју поједини ликови доживљавају кроз светлост као божански принцип,
митско и легендарно). Он је на тај начин створио два приповедна света: један
актуелни (апсолутни) који конституише сферу „стварности“ за индувидуе у приповести и дуги могући (релативни), који происходи из чинова креирања света
и/или чинова представљања света од стране истих тих индивидуа, у смислу веровања, жеља, сањарења или замишљања.
Честа употреба курзива, најчешће да означи монолошку форму приповедања (како из позиције приповедача, тако и из позиције протагониста романа), али и да у први план истакне оно што сам писац сматра као најбитније (одређена запажања, констатације о догађајима или ликовима), у функцији је уживљавања читаоца у свет романа, реалистичан и фантазмагоричан истовремено, али и бољег успостављања континуитета тока свести појединих ликова романа. Такав поступак остао је карактеристика Сарићевог приповедања све до данас, до најновијег романа Митрова Америка.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.