Title
Утврђена хеленизована насеља на југоисточном Јадрану од 4. века старе ере до римских освајања - аспекти друштвених и економских промена у палеобалканским заједницама
Creator
Dimitrijević, Milijan M., 1977-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.07.2016.
Other responsibilities
mentor
Babić, Staša, 1962-
član komisije
Kuzmanović, Zorica, 1982-
član komisije
Vuković, Jasna, 1970-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za arheologiju
Alternative title
Fortified hellenised settlements on the Southeastern Adriatic from 4th century BC to the Roman conquest - aspects of social and economic changes in paleo-Balkan communities
Publisher
[М. Д. Димитријевић]
Format
839 листова
description
Археологија / Archaeology
Abstract (sr)
Предмет истраживања у представљеној дисертацији су социо – економски
односи у друштвеним заједницама млађег гвозденог доба југоисточног јадранског
приморја и блиског залеђа, односно аспекти друштвених и економских промена у
односу на време старијег гвозденог доба које се могу идентификовати на основу
археолошких налаза узетих у разматрање са археолошких локалитета на простору
од реке Неретве до Валонског залива, а чији упечатљив знак представља појава
такозваних „хеленизованих“ утврђених насеља углавном током последња четири
века старе ере непосредно пред римска освајања Балканског полуострва.
Истраживање полази од хипотезе да присуство знатно веће количине
„хеленизоване“ материјалне културе од 4. века старе ере у утврђеним насељима
југоисточног Јадрана (такозвана „хеленистичка“ архитектура, импорти из
различитих медитеранских производних центара, и предмети домаћег порекла и
мешаних стилских карактеристика – новац, керамичке посуде, накит и сл.),
представља знак социо – економских промена у односу на старије гвоздено доба.
Истраживачки циљ је идентификација тих промена и различитих аспеката
њиховог тумачења за шта је као кључни корак одређено дефинисање теоријско –
методолошких оквира истраживања.
Уврежено је мишење да су друштвене заједнице у датом просторно –
временском контексту, у историографији и археологији препознате као илирска
племена, од 4. века старе ере под интензивнијим „утицајем“ античке грчке
културе, да су еволуирала у политичко друштво и државу – такозвану „Илирску
краљевину“, те да је настанак утврђених насеља индикација урбанизације и
значајног развоја привреде. Након критичке анализе постојећег културно –
историјског тумачења дате проблематике, у чијој су основи концепт
„хеленизације“, еволуционистичко, модернистичко и формалистичко схватање
културе, друштва, економије и прошлости уопште; приступајући истраживању са
позиције постпроцесне археологије, аутор одбацује доминантну интерпретацију
као хеленоцентричну и превазиђену...
Abstract (en)
The subject of the presented thesis is the socio – economic relations in the
communities of the Late Iron Age South – eastern Adriatic and its close hinterland, and
aspects of social and economic changes in regard to the Early Iron Age, that can be
identified on the basis of archaeological finds taken into consideration from
archaeological sites located in the area between Neretva river and the Bay of Vlorë.
Distinct sign of these changes is appearance of so-called "hellenized" fortified
settlements, mainly during the last four centuries BC, just before the Roman conquest of
the Balkan Peninsula.
The study opens with the hypothesis that the presence of a large amount of "hellenized"
material culture within fortified settlements in the South – eastern Adriatic from the 4th
century BC onward (the so-called "hellenistic" architecture, imports from various
Mediterranean production centres, and artefacts of domestic origin with hybrid
characteristics in style – coins, ceramic pots, jewellery, etc.), is the sign of socio –
economic changes in regard to the Early Iron Age. The research goal is to identify these
changes and different aspects of their interpretation. The key step toward that goal is to
define theoretical – methodological framework of the study.
It is widely accepted opinion that the communities in a given space – time
context, identified as Illyrian tribes in historiography and archaeology, were under the
intense "influence" of the ancient Greek culture from the 4th century BC onward, and
that they have evolved into political society and have formed the state – the so-called
'Illyrian kingdom", plus that the emergence of fortifications is indication of urbanization
and rapid development of economy. Following elaborated criticism of the prevailing
culture – historical interpretation of the given problematics, witch is based on the
concept of "hellenization" and evolutionary, modernist and formalist understanding of
culture, society, economics and history in general; with accedence to the problem from
the theoretical position of post – processual archaeology, the author rejects that widely
accepted and dominant interpretation as hellenocentric and obsolete...
Authors Key words
гвоздено доба; дистрибутивна интеграција; Илири; Илирска
краљевина; југоисточни Јадран; палеобалканске заједнице; утврђења;
хеленизација; хеленизована материјална култура; социо – економски односи
Authors Key words
Distributive Integration; fortifications; hellenisation; Hellenised
material culture; Illyrian Kingdom; Illyrians; Iron Age; paleo – Balkan communities;
socioeconomic relations; South – eastern Adriatic
Classification
903:[37.06+316.343(497)"03/00"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања у представљеној дисертацији су социо – економски
односи у друштвеним заједницама млађег гвозденог доба југоисточног јадранског
приморја и блиског залеђа, односно аспекти друштвених и економских промена у
односу на време старијег гвозденог доба које се могу идентификовати на основу
археолошких налаза узетих у разматрање са археолошких локалитета на простору
од реке Неретве до Валонског залива, а чији упечатљив знак представља појава
такозваних „хеленизованих“ утврђених насеља углавном током последња четири
века старе ере непосредно пред римска освајања Балканског полуострва.
Истраживање полази од хипотезе да присуство знатно веће количине
„хеленизоване“ материјалне културе од 4. века старе ере у утврђеним насељима
југоисточног Јадрана (такозвана „хеленистичка“ архитектура, импорти из
различитих медитеранских производних центара, и предмети домаћег порекла и
мешаних стилских карактеристика – новац, керамичке посуде, накит и сл.),
представља знак социо – економских промена у односу на старије гвоздено доба.
Истраживачки циљ је идентификација тих промена и различитих аспеката
њиховог тумачења за шта је као кључни корак одређено дефинисање теоријско –
методолошких оквира истраживања.
Уврежено је мишење да су друштвене заједнице у датом просторно –
временском контексту, у историографији и археологији препознате као илирска
племена, од 4. века старе ере под интензивнијим „утицајем“ античке грчке
културе, да су еволуирала у политичко друштво и државу – такозвану „Илирску
краљевину“, те да је настанак утврђених насеља индикација урбанизације и
значајног развоја привреде. Након критичке анализе постојећег културно –
историјског тумачења дате проблематике, у чијој су основи концепт
„хеленизације“, еволуционистичко, модернистичко и формалистичко схватање
културе, друштва, економије и прошлости уопште; приступајући истраживању са
позиције постпроцесне археологије, аутор одбацује доминантну интерпретацију
као хеленоцентричну и превазиђену...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.