Serbia and Old Serbia:(1804-1839)

[У. С. Шешум]

533 листа

Историја - Историја српског народа у новом веку / History - Modern history of the Serbian people

У оквиру рада детаљно су анализирани односи Србије и Старе Србије од почетка Српске револуције 1804. године до краја прве владавине кнеза Милоша Обреновића и доношења Хатишерифа од Гилхане у Османском царству 1839. године. Обрађени период представља заокружену целину, са неопходним освртом на друштвено- политичке и етничке промене у Османском царству уопште и његовом европском делу од 16. до краја 18. века, претходни развој српске национално-ослободилачке и државотворне идеје, промене у терминисању сопственог етничког простора код Срба до краја прве половине 19. века и изградњу нововековне српске државе између 1804. и 1839. године. Детаљно је анализиран однос устаничке и Србије кнеза Милоша према Србима и представницима турских власти у Старој Србији и одговор Срба и муслимана у Старој Србији на стварање и развијање српске државе. Пажња је обраћена на унутрашње и спољнополитичке заплете који су у првој половини 19. века карактерисали историју Османског царства и њихов утицај на етничке и конфесионалне промене у Старој Србији и полажај тамошњих Срба. Истраживање је у основи ослоњено на изворну грађу из Архива Србије, до сада необјављену или слабо коришћену. Употребом необјављене грађе српске провијенције, објављених страних и домаћих извора и литературе, штампе, картографије, те дела књижевне, позоришне и ликовне уметности настојало се на давању одговора на бројна слабо расветљена питања у историографији: место Старе Србије у национално- ослободилачким и државотворним плановима Карађорђа и кнеза Милоша, облик и начин испољавања етничке, националне и историјске свести православног становништва Старе Србије, ефекти политике кнеза Милоша према пашама у јужном суседству на положај тамошњих Срба, обим миграција становништва Старе Србије у Србију и њихов утицај на на пораст становништва Србије и промену етничке и конфесионалне слике Старе Србије, помоћ Србије српским црквама и манастирима у Старој Србији и утицај привредних и економских односа Србије и Старе Србије на економско јачање православне чаршије северно и јужно од српско-турске границе.

The paper gives a detailed analysis of the relations between Serbia and Old Serbia since the beginning of the Serbian Revolution of 1804 until the end of the first reign of Prince Milos Obrenovic and issuing The Gilhane Edict in the Ottoman Empire in 1839. The analyzed period is a complete structure, with the necessary emphasis on social-political and ethnic changes in the Ottoman Empire in general and its European part from the 16th to the end of the 18th century, the previous development of Serbian national liberation and statehood ideas, changes in determining their own ethnic area in the Serbs until the end of the first half of the 19th century and building a modern Serbian state between 1804 and 1839. The paper offers a thorough description of the relationship between the rebellious Serbia of Prince Milos towards the Serbs and representatives of Turkish authorities in the Old Serbia and the response of the Serbs and Muslims in the Old Serbia to the creation and development of the Serbian state. Attention was focused on internal and foreign policy tangles which characterized the history of the Ottoman Empire in the first half of the 19th century as well as on their impact on ethnic and confessional changes in the Old Serbia and the position of the local Serbs. The research basically relies on original material from the Archive of Serbia, so far undisclosed or poorly utilized. The aim of using unpublished sources of Serbian provenances, published foreign and domestic sources and literature, press, cartography, and works of literary, theatrical and visual arts was to provide answers to a number of poorly elucidated questions in historiography: the position of the Old Serbia in national, liberation and state-building plans of Karađorđe and Prince Milos, the form and manner of the manifestation of ethnic, national and historical consciousness of the Orthodox population of the Old Serbia, the effects of the Prince Milos's policy to pashas in the southern neighborhood to the position of the local Serbs, the extent of migrations of the Old Serbia population into Serbia and their impact on the Serbia population growth and change in ethnic and confessional images of the Old Serbia, the help that Serbia gave to Serbian churches and monasteries in the Old Serbia and the impact of commercial and economic relations between Serbia and Old Serbia to the economic empowerment of Orthodox towns north and south of the Serbian-Turkish border.

Србија, Стара Србија, Ђорђе Петровић Карађорђе, кнез Милош Обреновић, Српска револуција, Османско царство, Албанци, исламизација, дипломатија

Serbia, Old Serbia, George Petrovic Kara George, Princ Milos Obrenovic, Serbian Revolution, Ottoman Empire, Albanians, Islamization, diplomacy

94(497.11)"1804/1839"(043.3)

Tekst