Title
Однос државе и Цркве у француском правном систему
Creator
Demonja, Nikola D. 1954-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 12.07.2016.
Other responsibilities
mentor
Avramović, Sima, 1950-
član komisije
Šijaković, Bogoljub, 1955-
član komisije
Đurić, Vladimir
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Institut za pravne i društvene nauke
Alternative title
The relationship between Church and State in the French legal system
Publisher
[Н. Демоња]
Format
253 листа
description
Društvene nauke / eklisijastičko pravo
Social sciences / ecclesiastical law
Abstract (sr)
У правном поретку Француске постоји више облика удруживања који су релевантни за правни положај цркава и верских заједница (верска удружења према Закону о раздвајању Цркава и државе из 1905. године; обична удружења према Закону из 1901. године који се односи на уговор о асоцијацијама, која верске обреде могу да врше према Закону из 1907. године; обична удружења која немају религиозне циљеве, али делују при Цркви у области образовања и културе; посебни режим дијецезалних удружења). Изузетак од принципа раздвајања државе и Цркве представљају два правна режима: “конкордатски режим” који се одржао у департманима Алзас и Мозел, и правни режим прекоморских територија.
Циљ ове докторске дисертације јесте истраживање и објашњење кључних момената у историјској еволуцији правних оквира „француског модела“ стриктне одвојености и Цркве. Основа овог модела је идеја лаицитета и њен особен француски израз-концепт laïcité à la française. Ова суштинска карактеристика „француског модела“ резултат је повезаности еволуције правних оквира односа државе и Цркве са процесом лаицизације. Тај процес резултат је крупних друштвених промена које започињу са Великом француском револуцијом. Процес лаицизације имао је пресудан утицај на доношење Закона о раздвајању Цркава и државе из 1905. године који је и данас на снази.
У тези се примењује сложени методолошки поступак. Нормативни и догматски метод откривају карактеристике правног поретка религијске структуре француског друштва. Правна историја осветљава историјске околности које су утицале на стварање тог правног поретка. Упоредна правна традиција утврђује и објашњава сличности и разлике између „француског модела“ стриктне одвојености државе и Цркве, са једне стране, и системa државне Цркве и система кооперативне одвојености државе и Цркве, са друге стране. Према становишту еклисијастичког права то су базични модели односа државе и Цркве у Европи. Применом социолошког метода истражују се најважнији друштвени чиниоци који су утицали на стварање специфичног појма laïcité и обликовали основне карактеристике процеса лаицизације.
Abstract (en)
In the French legal system there are several forms of the associations that are relevant for the legal status of churches and religious communities (religious associations under the Law on the Separation of the Churches and the State of 1905; ordinary associations under the Law which treats the agreement of associations of 1901 which may perform religious ceremonies under the Law of 1907, ordinary associations which have no religion aims but are engaged in the Church in the field of education and culture; special regime of diocese). The exception of the principle of separation of church and state is represented by two legal systems: “ the Concordat regime” which is maintained in the departments of Alsace and Moselle, and the legal system of the overseas territories.
The purpose of this doctoral thesis is the research and explanation of the crucial moments in the historical evolution of the juridical framework of the “French model” of strict separation of state and church. The basis of this model is the idea of laicity and its specific French expression-concept laïcité à la française. This essential feature of the “French model” is the result of the connection between the evolution of the juridical framework of the relationship between state and church, with the process of laicisation. This process is the product of strong social changes starting with the Great French Revolution. The process of laicisation had a decisive influence on passing the Law on the Separation of the Churches and the State of 1905, which is still in force nowadays.
The methodological approach applied in the thesis is complex. Тhe use of normative and dogmatic methods reveal the characteristics of the juridical system of the religious structure in French society. Juridical history clears up the historical circumstances which had an effect on the creation of this juridical system. Comparative juridical tradition establishes and explains similarities and differences between the “French model” of the strict separation of state and church, on the one hand, and the system of established church and the system of the cooperative separation of church and state, on the other hand. In accordance with the ecclesiastical law those models are the basic models in the relationships between church and state in Europe.
Authors Key words
laïcité à la française, лаицитет, лаицизација, државно-црквено право, раздвојеност државе и Цркве
Authors Key words
French laicity, laicity, laicisation, State-Church law, separation of state and church
Classification
UDK=322(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У правном поретку Француске постоји више облика удруживања који су релевантни за правни положај цркава и верских заједница (верска удружења према Закону о раздвајању Цркава и државе из 1905. године; обична удружења према Закону из 1901. године који се односи на уговор о асоцијацијама, која верске обреде могу да врше према Закону из 1907. године; обична удружења која немају религиозне циљеве, али делују при Цркви у области образовања и културе; посебни режим дијецезалних удружења). Изузетак од принципа раздвајања државе и Цркве представљају два правна режима: “конкордатски режим” који се одржао у департманима Алзас и Мозел, и правни режим прекоморских територија.
Циљ ове докторске дисертације јесте истраживање и објашњење кључних момената у историјској еволуцији правних оквира „француског модела“ стриктне одвојености и Цркве. Основа овог модела је идеја лаицитета и њен особен француски израз-концепт laïcité à la française. Ова суштинска карактеристика „француског модела“ резултат је повезаности еволуције правних оквира односа државе и Цркве са процесом лаицизације. Тај процес резултат је крупних друштвених промена које започињу са Великом француском револуцијом. Процес лаицизације имао је пресудан утицај на доношење Закона о раздвајању Цркава и државе из 1905. године који је и данас на снази.
У тези се примењује сложени методолошки поступак. Нормативни и догматски метод откривају карактеристике правног поретка религијске структуре француског друштва. Правна историја осветљава историјске околности које су утицале на стварање тог правног поретка. Упоредна правна традиција утврђује и објашњава сличности и разлике између „француског модела“ стриктне одвојености државе и Цркве, са једне стране, и системa државне Цркве и система кооперативне одвојености државе и Цркве, са друге стране. Према становишту еклисијастичког права то су базични модели односа државе и Цркве у Европи. Применом социолошког метода истражују се најважнији друштвени чиниоци који су утицали на стварање специфичног појма laïcité и обликовали основне карактеристике процеса лаицизације.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.