Title
Државни суверенитет у светлу савременог међународног права
Creator
Ganić, Senad F. 1978-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 18.01.2013.
Other responsibilities
mentor
Rakić, Branko. 1961-
član komisije
Kreća, Milenko, 1947-
član komisije
Košutić, Budimir, 1941-
član komisije
Milisavljević, Bojan, 1975-
član komisije
Palević, Milan. 1970-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za međunarodno pravo i međunarodne odnose
Alternative title
A state sovereignty in the light of the contemporary international law
Publisher
[С. Ф. Ганић],
Format
PDF/A (278 listova)
description
Društvene nauke - Međunarodno pravo / Social sciences - International law
Abstract (sr)
Ретко која друштвена мисао захтева да буде тако често и изнова објашњавана и
тумачена као што је то случај са правном мишљу. Разлози за тако што су бројни, али
је чињеница, да је право појава која, као ни једна друга друштвена појава тако
директно и интензивно утиче на друштвену реалност која је међутим подложна
сталним променама. Та динамика и променљивост друштвених односа условљава и
динамику и променљивост самог права. Право заправо може имати свој смисао и
остварити функцију која му се додељује, једино уколико је у сагласју са друштвеном
реалношћу у којој се остварује. У противном, право фигурира као нормативни систем
који постоји за себе, неостварив у времену и простору и на тај начин потпуно отргнут
од друштва, на које или не може имати никаквог утицаја јер му се на тај начин
пориче било каква вредност, или је напротив, тај утицај крајње негативан. Не пратећи
друштвене промене својим нормирањем, право конзервира динамичне друштвене
односе, држећи их у стегама правних правила, принципа и концепата, који, не само
што не одсликавају друштвену реалност, већ представљају и несклад са самим
правом. То је због тога што се право значење и садржина неког правног правила или
принципа може сазнати једино уколико га тумачимо у његовом садејству са оним
правилима која му, услед тога што се односе на исту друштвену реалност, могу
једино дати потпуни смисао. То је нарочито важно када желимо да откријемо
значење основних правних принципа какав јесте принцип државног суверенитета. У
том смислу у овом раду желимо да укажемо на недоследност која је још увек
присутна у великом делу правне теорије, која, чини се, нема намеру да одступи од,
сада већ вишевековног начина на који се објашњава концепт државног суверенитета.
И поред тога, што су еволуција и развој права, па у складу са тим и промене које су
са собом донеле, морале значити и еволуцију и ново разумевање и самог принципа
државног суверенитета.
Abstract (en)
It is indeed rare to find the social notion that demands to be explained and interpreted
so often and almost from its very beginning, as it is the case with the legal notion. Reasons
for this are numerous, but the fact is that the law is the phenomenon that, unlike any other
social phenomenon, impacts so directly and intensively to the social reality which is, on its
end, susceptible to on-going changes. Such dynamics and versatility of social relationships
determines the dynamics and versatility of the law itself. In fact, the law can have its true
meaning and achieve the purpose being assigned to it, only if it stands in agreement with
the social reality being effectuated in. Otherwise, the law exists as the system of norms
having its own purpose, non-effectible in time and space, and therefore completely
detached from the society, having no influence onto the society, because the values of such
law are denied, or, on the contrary, this influence is negative. Not following any social
changes with its norms, the law conserves the social relationships being dynamic in their
nature, holding them in the bonds of legal rules, principles and concepts, not reflecting the
social reality, and furthermore represents the disharmony with the law itself. It is since the
true meaning and the content of the legal rule or principle can be learned only if it is
interpreted in its interplay with those rules that can provide the full meaning to it, because
they relate to the same social reality. This is particularly important when we want to
discover the meaning of the basic legal principles as it is the principle of the state
sovereignty. In that sense, in this work we want to emphasize the inconsistency being still
present in the large part of the legal theory, which, as it seems, does not intend to retreat
from the method where it explains, for centuries already, the concept of the state
sovereignty. All of this, besides of the fact that the evolution and development of the law,
and consequent changes brought along, had to mean the evolution and new understanding
of the principle of the state sovereignty itself.
Authors Key words
државни суверенитет, међународно право, држава, сувереност, друштво, људска права, правна неограниченост
Authors Key words
state sovereignty, international law, state, sovereignty, society, human rights, legal limitlessness
Classification
341.231.14(043.3)
Subject
Međunarodno pravo
Type
Tekst
Abstract (sr)
Ретко која друштвена мисао захтева да буде тако често и изнова објашњавана и
тумачена као што је то случај са правном мишљу. Разлози за тако што су бројни, али
је чињеница, да је право појава која, као ни једна друга друштвена појава тако
директно и интензивно утиче на друштвену реалност која је међутим подложна
сталним променама. Та динамика и променљивост друштвених односа условљава и
динамику и променљивост самог права. Право заправо може имати свој смисао и
остварити функцију која му се додељује, једино уколико је у сагласју са друштвеном
реалношћу у којој се остварује. У противном, право фигурира као нормативни систем
који постоји за себе, неостварив у времену и простору и на тај начин потпуно отргнут
од друштва, на које или не може имати никаквог утицаја јер му се на тај начин
пориче било каква вредност, или је напротив, тај утицај крајње негативан. Не пратећи
друштвене промене својим нормирањем, право конзервира динамичне друштвене
односе, држећи их у стегама правних правила, принципа и концепата, који, не само
што не одсликавају друштвену реалност, већ представљају и несклад са самим
правом. То је због тога што се право значење и садржина неког правног правила или
принципа може сазнати једино уколико га тумачимо у његовом садејству са оним
правилима која му, услед тога што се односе на исту друштвену реалност, могу
једино дати потпуни смисао. То је нарочито важно када желимо да откријемо
значење основних правних принципа какав јесте принцип државног суверенитета. У
том смислу у овом раду желимо да укажемо на недоследност која је још увек
присутна у великом делу правне теорије, која, чини се, нема намеру да одступи од,
сада већ вишевековног начина на који се објашњава концепт државног суверенитета.
И поред тога, што су еволуција и развој права, па у складу са тим и промене које су
са собом донеле, морале значити и еволуцију и ново разумевање и самог принципа
државног суверенитета.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.