Title
Правно уређење Дунавске бановине и концепти државноправног статуса Војводине 1929-1941.
Creator
Tomić, Mileva T. 1961-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 27.06.2016.
Other responsibilities
mentor
Stefanovski, Mirjana, 1956-
član komisije
Vučić, Olivera, 1953-
član komisije
Trkulja, Jovica, 1952-
član komisije
Pavlović, Marko, 1956-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravnu istoriju
Alternative title
The legal system of the Danube banovina and the concepts of the state - legal status of Vojvodina 1929-1941.
Publisher
[М. Томић]
Format
[270] листова
description
Društvene nauke / pravna istorija
Social sciences / legal history
Abstract (sr)
У југословенској и новијој српској историографији Дунавска бановина је
ретко била предмет ширег проучавања, као формалноправни оквир унутар којег
је егзистирало данашње подручје Војводине од 1929-1941. године. Изузетак
представљају ретке историографске анализе Дунавске бановине, или радови о
посебним аспектима њеног постојања, али потпуно независно од политичког
контекста, односно борбе за редефинисање уставноправног положаја Војводине.
С друге стране, истраживачи који су се бавили питањем аутономије у овом
периоду нису анализирали реалне учинке ове управне јединице, нити их
доводили у узрочно-последичну везу са аутономистичким и федералистичким
захтевима, већ је готово и не помињу. Овај рад је покушај да се објективност и
основаност тих захтева сагледа у контексту државноправног уређења Краљевине
Југославије и функционисања Дунавске бановине, будући да је аргументација, на
којој су били засновани, произвела бројне политичке, економске и културне
консеквенце у новијој историји и користи се у, још увек актуелним, расправама о
уставноправном положају Војводине.
После двовековне борбе српског народа у Аустроугарској за Српску
Војводину, идеја о политичко-територијалној аутономији Баната, Бачке, Барање
и Срема опстала је и после присаједињења ових подручја Србији, а у
југословенској држави добила је нови смисао и циљ.
Већ уочи уједињења, 1918, постојале су различите концепције будућег
уређења заједничке државе. У сукобу унитаристичке и (кон)федералистичке
концепције, који се у основи одвијао на релацији Београд-Загреб, положај
подручја која се називају Војводином представљао је тачку у којој се преламају
интереси његових актера, а питање њиховог статуса јавља се од самог почетка
као важно питање српско-хрватских односа.
Abstract (en)
The Danube Banovina has rarely been extensively studied in
Yugoslav and more recent Serbian historiography as a formal and legal frame in
which the today's territory of Vojvodina used to exist from 1929-1941. The
exception to this are rare historiographic analysis of the Danube Banovina or the
works on special aspects of its existence which are however entirely separated
from the political context that is, from the struggle for the revision of the
constitutional and legal status of Vojvodina. On the other hand, researchers who
studied the issue of autonomy in that period of time neither analyzed the real
impacts of this administrative unit nor connected them with the autonomist
(federalist) requirements and almost did not mention the connection at all. This
work represents an effort to view the objectivness and reasonableness of the
requirements in the context of the Kingdom of Yugoslavia constitution and the
Danube Banovina functions since their arguments have led to numerous political,
economic and cultural consequences in the recent history and have been still used
in current discussions on the constitutional status of Vojvodina.
The idea of the political and territorial autonomy of Banat, Bačka, Baranja
and Srem continued to exist after the two centuries of struggle of the Serbian
people in the Austria-Hungary for the Serbian Vojvodina and the annexation of
these Serbian areas and it took on a new meaning and objective in the state of
Yugoslavia.
There had already been two different concepts of the future state system in
the new country prior to the union: the conflict of the unitaristic and
(con)federalist concepts which essentially took place between Beograd and Zagreb
marked the entire period between the wars. The position of the areas colloquially
called Vojvodina in the conflict represented a breaking point for the interests of
their actors whereas the issue of its status occured as essential in Serbian-Croatian
relations from the very beginning.
Authors Key words
државно уређење, унитаризам, федерализам, аутономија,
политичке странке, Дунавска бановина, банска управа.
Authors Key words
state system, unitarism, federalism, autonomy, political parties,
Danube banovina, administration of Banovina.
Classification
UDK=342(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У југословенској и новијој српској историографији Дунавска бановина је
ретко била предмет ширег проучавања, као формалноправни оквир унутар којег
је егзистирало данашње подручје Војводине од 1929-1941. године. Изузетак
представљају ретке историографске анализе Дунавске бановине, или радови о
посебним аспектима њеног постојања, али потпуно независно од политичког
контекста, односно борбе за редефинисање уставноправног положаја Војводине.
С друге стране, истраживачи који су се бавили питањем аутономије у овом
периоду нису анализирали реалне учинке ове управне јединице, нити их
доводили у узрочно-последичну везу са аутономистичким и федералистичким
захтевима, већ је готово и не помињу. Овај рад је покушај да се објективност и
основаност тих захтева сагледа у контексту државноправног уређења Краљевине
Југославије и функционисања Дунавске бановине, будући да је аргументација, на
којој су били засновани, произвела бројне политичке, економске и културне
консеквенце у новијој историји и користи се у, још увек актуелним, расправама о
уставноправном положају Војводине.
После двовековне борбе српског народа у Аустроугарској за Српску
Војводину, идеја о политичко-територијалној аутономији Баната, Бачке, Барање
и Срема опстала је и после присаједињења ових подручја Србији, а у
југословенској држави добила је нови смисао и циљ.
Већ уочи уједињења, 1918, постојале су различите концепције будућег
уређења заједничке државе. У сукобу унитаристичке и (кон)федералистичке
концепције, који се у основи одвијао на релацији Београд-Загреб, положај
подручја која се називају Војводином представљао је тачку у којој се преламају
интереси његових актера, а питање њиховог статуса јавља се од самог почетка
као важно питање српско-хрватских односа.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.