Title
Посебности доказивања дела високотехнолошког криминала
Creator
Pisarić, Milana M. 1984-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.07.2016.
Other responsibilities
mentor
Škulić, Milan. 1968-
član komisije
Simonović, Branislav
član komisije
Bugarski, Tatjana
mentor
Bajović, Vanja, 1978-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za krivično pravo
Alternative title
Specificities of proving cyber crime
Publisher
[М. Писарић]
Format
520 листова
description
Društvene nauke / krivično pravo
Social sciences / criminal law
Abstract (sr)
Предмет дисертације је уочавање и анализа посебности откривања и
доказивања кривичних дела обухваћених појмом високотехнолошког криминала.
У раду је указано је на одређене аспекте високотехнолошког криминала који
га чине у значајној мери комплексном темом за проучавање од стране правника, а
њихово неразумевање, односно неузимање у обзир представља озбиљну препреку
институционалном одговору од стране надлежних органа. Наиме, поједине
појавне облике карактерише просторна удаљеност између учиниоца и оштећеног
која може бити прилично екстремна чиме се под местом извршења кривичног
дела може сматрати неколико локација укључујући и неколико држава. Осим
тога, вероватноћа откривања учинилаца је далеко мања него код традиционалних
кривичних дела услед могућности сакривања идентитета у кибер простору при
чему су средства извршења у домену високе технологије које се непрестано мења
и учиниоци имају широк избор инструментаријума. С обзиром на то да се ради о
релативно новој појави за надлежне органе, у погледу које су неопходна
специјализована знања, кроз анализу прописа и примера добре праксе уочени су
облици специјализације надлежних органа у супротстављању високотехнолошком
криминалу. Уопште, размотрена су овлашћења која је потребно дати надлежним
органима како би се створили одговарајући механизми за улажење у траг
учиниоцима кривичних дела и обезбеђење доказа за потребе покретања и вођења
кривичног поступка.
Полазећи од тога да се природа електронских записа који би се могли
употребити као доказ у кривичном поступку и потребан форензички рад у
прикупљању и обради тих података веома разликују у односу на уобичајене
трагове и доказе, посебна пажња је посвећена правилима криминалистичке
тактике и технике прилагођеним специфичностима података у рачунарима,
рачунарским системима и рачунарским мрежама (тзв. дигитална форензика).
Abstract (en)
The subject of the dissertation is the identification and analysis of specifics of
detecting and proving criminal offenses covered by the concept of cyber-tech crime.
The paper points to certain aspects of cybercrime that make it significantly
complex subject for the study by lawyers, and which lack of understanding or not taking
into account, constitutes a serious obstacle to the institutional response by the competent
authority. In fact, some forms of cyber crime are characterized by the spatial distance
between the perpetrator and the victim, which can be quite extreme, while under the
place of commission of the crime several locations, including several states, may be
considered. In addition, the probability of detection of offenders is far smaller than in
case of traditional crimes, due to the possibility of hiding the identity in cyber space,
where the means of execution are in the field of high technologies constantly changing
which provides offenders with a wide variety of instruments and tools. Given that this is
a relatively new phenomenon for the competent authorities, in respect of which the
necessary specialized knowledge is needed, through the analysis of the regulations and
good practice the forms of specialization of competent authorities in fighting
cybercrime are observed. In general, the author reviewed the powers that should be
given to the competent authorities in order to create appropriate mechanisms for tracing
offenders and securing evidence for the purpose of initiation and conduct of criminal
proceedings.
Starting from the fact that the nature of electronic records that could be used as
evidence in criminal proceedings and necessary forensic work in collecting and
processing these data are very different compared to the usual clues and evidence,
particular attention was paid to the rules of criminal tactics and techniques adapted to
specific data in computers, computer systems and computer networks (the so-called.
digital forensics).
In order to make certain de lege ferenda proposals, the problems faced by the
authorities are analyzed, as well as positive legal framework in Republic of Serbia
which was compared to the relevant regulations at the international level and the
provisions of relevant legislation in individual countries.
Authors Key words
кривични поступак, доказивање, доказ, високотехнолошки
криминал, електронски докази, заштита приватности
Authors Key words
criminal procedure, proving, evidence, cyber-crime, electronic evidence,
privacy protection
Classification
UDK=343.5:004(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет дисертације је уочавање и анализа посебности откривања и
доказивања кривичних дела обухваћених појмом високотехнолошког криминала.
У раду је указано је на одређене аспекте високотехнолошког криминала који
га чине у значајној мери комплексном темом за проучавање од стране правника, а
њихово неразумевање, односно неузимање у обзир представља озбиљну препреку
институционалном одговору од стране надлежних органа. Наиме, поједине
појавне облике карактерише просторна удаљеност између учиниоца и оштећеног
која може бити прилично екстремна чиме се под местом извршења кривичног
дела може сматрати неколико локација укључујући и неколико држава. Осим
тога, вероватноћа откривања учинилаца је далеко мања него код традиционалних
кривичних дела услед могућности сакривања идентитета у кибер простору при
чему су средства извршења у домену високе технологије које се непрестано мења
и учиниоци имају широк избор инструментаријума. С обзиром на то да се ради о
релативно новој појави за надлежне органе, у погледу које су неопходна
специјализована знања, кроз анализу прописа и примера добре праксе уочени су
облици специјализације надлежних органа у супротстављању високотехнолошком
криминалу. Уопште, размотрена су овлашћења која је потребно дати надлежним
органима како би се створили одговарајући механизми за улажење у траг
учиниоцима кривичних дела и обезбеђење доказа за потребе покретања и вођења
кривичног поступка.
Полазећи од тога да се природа електронских записа који би се могли
употребити као доказ у кривичном поступку и потребан форензички рад у
прикупљању и обради тих података веома разликују у односу на уобичајене
трагове и доказе, посебна пажња је посвећена правилима криминалистичке
тактике и технике прилагођеним специфичностима података у рачунарима,
рачунарским системима и рачунарским мрежама (тзв. дигитална форензика).
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.