Title
Промена карактера медија у савременом капитализму : узроци, актери, последице
Creator
Reljić, Slobodan R., 1954-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.03.2013.
Other responsibilities
mentor
Antonić, Slobodan. 1959-
član komisije
Jovanović, Đokica. 1952-
član komisije
Vratuša Žunjić, Vera. 1951-
član komisije
Jevtović, Zoran
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za sociologiju
Alternative title
Changes in the character of the media in
contemporary capitalist society : causes, participants, consequences
Publisher
Београд : [С. Р. Рељић]
Format
PDF/A (459 listova)
description
Sociologija - sociologija medija / Sociology - sociology of media
Abstract (sr)
Савремени капитализам се од предузетничког прометнуо у корпоративни, грађанска
демократија се трансформисала у масовну и манипулативну, а медији су претрпели
адаптацију „либертеријанског концепта“ - у коме им је основна функција „служење
народу“, тј. улога „четвртог стуба демократије“ - у „пропагандни модел“ где је
превасходни циљ остваривање профита и заштита корпоративног система. Тај
друштвени процес пратило је низ појединачних пројеката у којима су медији: а) преко
адвертајзинг-односа везани за крупни капитал и претварани у безрезервног промотера
потрошачке културе; б) власништво над медијима је концентрисано у непојмљиво
мали број руку; в) и сами медији су постали део корпоративних структура и подведени
под истоврсно менаџерско управљање; г) у непосредној производњи вести поред
традиционалних начина усмеравања и контроле, уграђених у статус професије и
начина организовања редакције, одомаћили су се у јавности невидљиви лобистички
притисци, офанзивни ПР механизми као и најсофистициранији метод - спин.
Корпоративна држава је за те монополске интереса слоја најбогатијих обезбедила
легалитет. Комплекс „индустрије свести“ одржавао је привиде да је се ради о прогресу
и очувању највиших вредности друштва. Основно изражајно средство медија није
више (слободна) реч, што је и основни супстрат (либералне) демократије, већ слика
која је неупоредиво сугестибилнија у манипулацијама масама и пријемчивија
тоталитарнијим друштвима, а поред телевизије незаобилазна је и у развоју нових
интернет-комуникација и пројеката дигитализације. Најзначајнија последица ових
промена је што медији, а „усред једне кризе огромних размера и глобалног значаја“,
нису оспособљени да испуне историјски улогу „мајке свих револуција“ и у овом добу
буду међу најважнијим носиоцима кључних и далекосежних друштвених промена које
се чине неизбежним.
Authors Key words
масовна демократија, индустрија свести, културна индустрија,
либертеријнаски концепт, манипуалција, спектакл
Authors Key words
mass democracy, consciousness industry, cultural industry, libertarian concept,
manipulation, spectacle
Classification
316.77
Type
Text
Abstract (sr)
Савремени капитализам се од предузетничког прометнуо у корпоративни, грађанска
демократија се трансформисала у масовну и манипулативну, а медији су претрпели
адаптацију „либертеријанског концепта“ - у коме им је основна функција „служење
народу“, тј. улога „четвртог стуба демократије“ - у „пропагандни модел“ где је
превасходни циљ остваривање профита и заштита корпоративног система. Тај
друштвени процес пратило је низ појединачних пројеката у којима су медији: а) преко
адвертајзинг-односа везани за крупни капитал и претварани у безрезервног промотера
потрошачке културе; б) власништво над медијима је концентрисано у непојмљиво
мали број руку; в) и сами медији су постали део корпоративних структура и подведени
под истоврсно менаџерско управљање; г) у непосредној производњи вести поред
традиционалних начина усмеравања и контроле, уграђених у статус професије и
начина организовања редакције, одомаћили су се у јавности невидљиви лобистички
притисци, офанзивни ПР механизми као и најсофистициранији метод - спин.
Корпоративна држава је за те монополске интереса слоја најбогатијих обезбедила
легалитет. Комплекс „индустрије свести“ одржавао је привиде да је се ради о прогресу
и очувању највиших вредности друштва. Основно изражајно средство медија није
више (слободна) реч, што је и основни супстрат (либералне) демократије, већ слика
која је неупоредиво сугестибилнија у манипулацијама масама и пријемчивија
тоталитарнијим друштвима, а поред телевизије незаобилазна је и у развоју нових
интернет-комуникација и пројеката дигитализације. Најзначајнија последица ових
промена је што медији, а „усред једне кризе огромних размера и глобалног значаја“,
нису оспособљени да испуне историјски улогу „мајке свих револуција“ и у овом добу
буду међу најважнијим носиоцима кључних и далекосежних друштвених промена које
се чине неизбежним.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.