Title
Систем назива за боје у лирској народној поезији
Creator
Stanić, Danijela, 1978-
Copyright date
2015
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.07.2015
Other responsibilities
mentor
Lompar, Vesna, 1963-
član komisije
Samardžija, Snežana, 1957-
član komisije
Ristić, Stana, 1950-
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
The system of names for colors in lyrical folk poetry
Publisher
[Д. Станић]
Format
277 листова
description
Filologija - Semantika / Philology - Semantics
Abstract (sr)
Предмет нашег рада био би систематичан опис назива за боје инкорпорираних
у лирски фолклорни сиже, који укључује прецизно одређивање њиховог граматичког
и семантичког лика, потом истицање значаја који ови називи имају у фолклористици
и народној култури, као и прецизно одређивање нијансе боје коју би по савременим
критеријумима сликарске технологије заузимао неки типизирани фолклористички
назив за боју.
У оквиру лингвистичке анализе разматраћемо систем боја са етимолошког,
морфолошког, творбеног, синтаксичког и семантичког становишта у оној мери у
кокој је омогућила грађа. Лексиколошку страну ове проблематике представили смо у
са становишта компоненцијалне и когнитивно-лингвистичке анализе. Посредством
когнитивистичког аспекта покушали смо да на основу концептуализације боја у
фолклору одредимо вредности на којима је базирано наше патријахално друштво, а
пре свега да реконструишемо концепте брака, смрти, секса, здравља, лепоте,
природних и натприродних сила.
Језик фолклора има наизглед сведен и редукован дијапазон назива за боје.
Разлози за ово привидно сиромаштво су многоструки. Називи за боје у језику
архајског човека су полифункционални. Они поред денотативно-миметичке
компоненте значења, која је главно обележје тих назива у употреби код носилаца
савременог српског језика, имају и низ симболичних значења која активирају своју
полифункционалност најчешће у каквом обредном или обичајном ритуалу.
Друга важна карактеристика назива за боје у фолклору, за разлику од
савременог језика, јесте њихова велика оптерећеност естетичко-визуелним, етичким,
религиозним и осталим патријахално-табуираним аксиолошким претпоставкама и
оценама. То говори о релативно оскудном инвентару назива за апстрактне појмове
код архајског човека који је тај недостатак језика надокнађивао придајући називима
за боје велики број значења. Рецимо, придев у формулативној синтагми беле руке
нема само колористичко обележје, већ представља и вредносни суд о самој особи са
таквим рукама, јер значења изведена метафоричном и метонимијском екстензијом
имплицирају и 'угледне, господске', 'нежне', 'уредне и чисте', 'радне и вредне' и 'лепе
и привлачне' руке, што све сазнајемо из ширег поетског дискурса у који је придев
уклопљен.
У складу са поменутом особином назива за боје у фолклору треба нагласити
да језик фолклора чува елементе примарног субјективног вредновања боја. Од тог
критеријума зависи која ће апстрактна значења бити приписана одређеним називима
поред њиховог основног и очигледног колористичког својства. Тако се боје у
фолклору идентификују по критеријуму 'позитиван / негативан', па се у сферу
'позитивног' по емотивном психолошком принципу реализује много већи дијапазон
боја, углавном светлих и топлих него у сферу 'негативног'. Пример за боју са
позитивним семантичким потенцијалом била би бела боја, где једино придеви блед и
сед као њене колористичке варијанте, али са семантичким обележјем 'одсуство сјаја'
имају енантосемију, јер у зависности од контекста могу носити информацију о каквој
негативној и непожељној особини.
Навешћемо још једну важну особину назива за боје у фолклору. То је особина
обједињености сличних колористичких датости и свођење на један прототипичан
колористички тон. На пример, бела боја, са највећом учесталошћу употребе и
изразито позитивним семантичким потенцијалом, представља замену за велики број
боја светлог спектра, као што су светложута, светлосива, окер, беж, драп и сл.
Ово семантичко обележје назива за боје у фолклору успољава се и у виду
неколико важних граматичких особина поменутих назива. То се може најбоље
показати ако се упореде граматичке особине боја из фолклора са особинама из
савременог српског језика. Наиме, говорник савременог српског језика за
7
вербализовање великог броја прелазних нијанси боја користи се претежно придевима
са именичком основом, где је колористичка датост упечатљиво својство именичког
денотата са којим се врши поређење, као нпр. лимунаст, циметаст, кафенаст,
вишњеваст. У овој функцији савремени српски језик карактерише и присуство
одређеног броја новоприхваћених и творбено неадаптираних позајмљеница
европског порекла (нпр. лила, розе, бордо, браон и сл.), као и комбинаторно
неограничена употреба сложеница, као сламнатожут, лимунжут, шљивоплав,
модрозелен и сл. Ни једну од наведених творбених поменутих категорија придева
готово да не бележи језик фолклора, изузев спорадичних примера типа: бисерни (за
браду), атрибутив овца калуша; сив-зелен соко, сиво-бела кошута. Језик фолклора са
творбено-морфолошке стране карактерише присуство одређеног броја простих
придева прасловенског порекла, врло често полисемичних, и једног броја
оријентализама који су творбено неадаптирани српском језику, моносемични и
фокусирани само за именичке денотате из сфере 'неживо', што је углавном одлика и
европеизама у савременом српском језику.
Abstract (en)
The subject of our study would be systematic description of names for colors
incorporated in lyrical folk summary, which includes a precise determination of their
grammatical and semantical character, then highlight the significance that these names have
in folkloristics and folk culture, as well as the accurate determination of shades of color that
would, by modern criteria in painting technology, occupy a standardized folklore name for
the color.
In relation to linguistic analysis we will consider the system of colors from
etymological, morphological, formative, syntactic and semantic point of view to the extent
which given material requested. Lexicological side of this issue we presented in accordance
with theory of componential and cognitive-linguistic analysis. Through cognitive-linguistic
analysis we tried, based on the conceptualization of colors in folklore, to define patterns on
which is based our patriarchal society, and above all to reconstruct the concepts of
marriage, death, sex, health, beauty, natural and supernatural forces.
Folklore language has seemingly reduced range of names for colors. The reasons for
this apparent poverty are manifold. The names of the colors in the language of archaic man
are polyfunctional. Beside denotative-mimetic components of meaning, which is the main
feature of these terms used by the holders of the modern Serbian language, they have a
number of symbolic meanings that activate their polyfunctionality usually in any
ceremonial or customary ritual.
Another important feature related ot names of colors in folklore, in contrast to the
language of modern man, is their overburden with visually-aesthetic, ethical, religious and
9
other patriarchal-tabooed axiological assumptions and judgments. It talks about the
relatively sparse catalog of names for abstract concepts at archaic man who compensated
that lack in language by giving the names of the colors large number of polysemic
meanings. For instance, the adjective in the phrase that formulates white hands does not
have just coloristic characteristic, but also a value of judgment on the person, because the
meanings derived with metaphorical and metonymic extension imply also to 'reputable',
'gentle', 'neat and clean', 'working and valuable' and 'beautiful and attractive' hands, that we
all learn from a wider poetic discourse in which the adjective is incorporated.
It should be noted that the language of folklore preserves elements of primary
subjective evaluation of the colors. From this criterion depends on which abstract meanings
will be attached to certain names in addition to their obvious coloristic properties. This
means that the colors are identified by the criterion of 'positive / negative', so in the sphere
of 'positive', by an emotional psychological principle, falls a much greater range of colors,
mostly bright and warm. Example for color with absolutely positive semantic potential
would be white, where only adjectives pale and gray are its colorful counterparts, but with
the semantics characteristic 'lack of luminosity (-)' they wear characteristic of enantiosemy,
because in given context they can carry information about any negative and undesirable
feature.
We will mention another important property of names for colors in folklore. It is an
property amalgam of similar coloristic givens and reducing to one prototypic coloristic
tone. For example, white color, with the highest frequency of use and extremely positive
semantic potential, is a replacement for a large number of light color spectrum, such as
light yellow, light gray, ocher, beige, tan etc.
This semantic characteristic of names for colors introduces a space for highlighting
one important grammatical feature of mentioned names. The speaker of the modern Serbian
language for verbalizing a large number of transitional shades of colors is using mostly
adjectives with noun basis, where the coloristic givens striking feature noun denotata with
which comparison is done, for example: lemon-like, cinnamon-like, coffee-like, cherry-like.
10
In this function, the modern Serbian language is characterized by the presence of a number
of newly accepted and generative unadapted loan-words of European origin (eg, lila, roze,
bordo, brown etc.), as well as unlimited use of combinatorial compound as hey yellow,
lemon yellow, plum blue, cyan etc. Not one of the three above mentioned categories of
adjectives holds almost no records of folk language, except for sporadic examples of types:
pearl chin, apositive sheep callus; gray-green hawk, gray-white doe. Folk language from
generative-morphological side is characterized by the presence of a number of simple
adjectives of Old Slavic origin, often polysemic, and a number of orientalisms which are
generatively unadapted to Serbian language, monosemitic and focused only on noun
denotatas from the sphere of 'inanimate', which is generally characteristic of the European
region in relation to the contemporary Serbian language.
Authors Key words
називи за боје, лирске фолклорне песме, морфологија, творба
речи, етимологија, компоненцијална анализа, когнитивно-лингвистичка анализа,
врста лирске песме, сликарска технологија
Authors Key words
names of colors, lyrical folk poetry, morphology, word formation,
etymology, componential analysis, cognitive-linguistic analysis, the type of lyrical poems,
paintings technology.
Classification
811.163.41'37(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет нашег рада био би систематичан опис назива за боје инкорпорираних
у лирски фолклорни сиже, који укључује прецизно одређивање њиховог граматичког
и семантичког лика, потом истицање значаја који ови називи имају у фолклористици
и народној култури, као и прецизно одређивање нијансе боје коју би по савременим
критеријумима сликарске технологије заузимао неки типизирани фолклористички
назив за боју.
У оквиру лингвистичке анализе разматраћемо систем боја са етимолошког,
морфолошког, творбеног, синтаксичког и семантичког становишта у оној мери у
кокој је омогућила грађа. Лексиколошку страну ове проблематике представили смо у
са становишта компоненцијалне и когнитивно-лингвистичке анализе. Посредством
когнитивистичког аспекта покушали смо да на основу концептуализације боја у
фолклору одредимо вредности на којима је базирано наше патријахално друштво, а
пре свега да реконструишемо концепте брака, смрти, секса, здравља, лепоте,
природних и натприродних сила.
Језик фолклора има наизглед сведен и редукован дијапазон назива за боје.
Разлози за ово привидно сиромаштво су многоструки. Називи за боје у језику
архајског човека су полифункционални. Они поред денотативно-миметичке
компоненте значења, која је главно обележје тих назива у употреби код носилаца
савременог српског језика, имају и низ симболичних значења која активирају своју
полифункционалност најчешће у каквом обредном или обичајном ритуалу.
Друга важна карактеристика назива за боје у фолклору, за разлику од
савременог језика, јесте њихова велика оптерећеност естетичко-визуелним, етичким,
религиозним и осталим патријахално-табуираним аксиолошким претпоставкама и
оценама. То говори о релативно оскудном инвентару назива за апстрактне појмове
код архајског човека који је тај недостатак језика надокнађивао придајући називима
за боје велики број значења. Рецимо, придев у формулативној синтагми беле руке
нема само колористичко обележје, већ представља и вредносни суд о самој особи са
таквим рукама, јер значења изведена метафоричном и метонимијском екстензијом
имплицирају и 'угледне, господске', 'нежне', 'уредне и чисте', 'радне и вредне' и 'лепе
и привлачне' руке, што све сазнајемо из ширег поетског дискурса у који је придев
уклопљен.
У складу са поменутом особином назива за боје у фолклору треба нагласити
да језик фолклора чува елементе примарног субјективног вредновања боја. Од тог
критеријума зависи која ће апстрактна значења бити приписана одређеним називима
поред њиховог основног и очигледног колористичког својства. Тако се боје у
фолклору идентификују по критеријуму 'позитиван / негативан', па се у сферу
'позитивног' по емотивном психолошком принципу реализује много већи дијапазон
боја, углавном светлих и топлих него у сферу 'негативног'. Пример за боју са
позитивним семантичким потенцијалом била би бела боја, где једино придеви блед и
сед као њене колористичке варијанте, али са семантичким обележјем 'одсуство сјаја'
имају енантосемију, јер у зависности од контекста могу носити информацију о каквој
негативној и непожељној особини.
Навешћемо још једну важну особину назива за боје у фолклору. То је особина
обједињености сличних колористичких датости и свођење на један прототипичан
колористички тон. На пример, бела боја, са највећом учесталошћу употребе и
изразито позитивним семантичким потенцијалом, представља замену за велики број
боја светлог спектра, као што су светложута, светлосива, окер, беж, драп и сл.
Ово семантичко обележје назива за боје у фолклору успољава се и у виду
неколико важних граматичких особина поменутих назива. То се може најбоље
показати ако се упореде граматичке особине боја из фолклора са особинама из
савременог српског језика. Наиме, говорник савременог српског језика за
7
вербализовање великог броја прелазних нијанси боја користи се претежно придевима
са именичком основом, где је колористичка датост упечатљиво својство именичког
денотата са којим се врши поређење, као нпр. лимунаст, циметаст, кафенаст,
вишњеваст. У овој функцији савремени српски језик карактерише и присуство
одређеног броја новоприхваћених и творбено неадаптираних позајмљеница
европског порекла (нпр. лила, розе, бордо, браон и сл.), као и комбинаторно
неограничена употреба сложеница, као сламнатожут, лимунжут, шљивоплав,
модрозелен и сл. Ни једну од наведених творбених поменутих категорија придева
готово да не бележи језик фолклора, изузев спорадичних примера типа: бисерни (за
браду), атрибутив овца калуша; сив-зелен соко, сиво-бела кошута. Језик фолклора са
творбено-морфолошке стране карактерише присуство одређеног броја простих
придева прасловенског порекла, врло често полисемичних, и једног броја
оријентализама који су творбено неадаптирани српском језику, моносемични и
фокусирани само за именичке денотате из сфере 'неживо', што је углавном одлика и
европеизама у савременом српском језику.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.