The Odyssey and allegorical interpretations: an Odyssey of trials

[Ј. Шијаковић]

331 лист

Друштвено хуманистичке науке - Класичнe науке / Humanities - Classical Philology

Рад је подијељен у два дијела. У општем дијелу обрађују се проблеми везани за сам концепт „алегоријског“ и за разнородност онога што се у савременом истраживању препознаје као алегореза. Истичу се занемарене димензије тог феномена и критички се приказују плодови досадашњих истраживања историје алегоријских тумачења од спорних зачетака до византијских хомерских коментара. Потом се даје приказ истакнутих термина којима се алегоријско у изворним текстовима означава. Налази у општем дијелу усмјеравају анализу алегорезе Одисеје у другом дијелу студије и расвјетљавају њен значај за дату проблемску област у ширем смислу. Посебни дио рада посвећен је алегорези Одисејевих лутања као срцу епа које је призвало алегорезу. Анализом су обухваћена експлицитна тумачења епа или његових релевантних сегмената, која налазимо у античким и византијским изворима (до XII в.). Указује се на индивидуалне одлике тумача, контекст коме тумачења припадају, однос према тексту који интерпретирају, рјечник који користе, значења која у хомерским ријечима перципирају. Тиме су алегоријска читања Одисеје по први пут сабрана и сагледана као проблем за себе, одвојено од другог хомерског материјала, особито у свјетлу чињенице да божански ликови, који су доминанта античке алегорезе, не представљају главнину амблематичних сцена епа. Анализа идентификује слојеве алегорезе формиране под различитим утицајима, међу којима је у претходном истраживању највише занемарен или погрешно тумачен утицај промишљања уз Одисеју. Истакнуте су значајне разлике у приступу и схватању спјева и алегоријског у њему међу тумачима који се махом користе истим егзегетским изворима или се ослањају на исту егзегетску традицију, али то не чине на исти начин. Сачињен је и својеврсни алегоријски тезаурус одисеје, односно издвојени су хомерски појмови или изрази за упечатљиву слику с тог лутања, којима се обрађена алегореза бави, и уз њих су наведена појашњења или разрјешења из припадајућих тумачења. Она су по правилу веома прегнантна импликацијама значајним за различита философска становишта, те за историју идеја и културну историју уопште.

The study is divided into two sections. The general section is devoted to problems concerning the concept of "allegorical" and heterogeneity of examples which get identified as allegoresis in contemporary research. The neglected dimensions of this phenomenon are discussed, followed by a critical review of findings that paint the history of allegoresis in modern research, from the contentious origins to the Byzantine Homeric commentaries. The general picture is then further substantiated by an analysis of prominent terms used in source texts to denote the meaning the interpreters seek. The inquiry in this section determines the way answers are pursued in the second part of the study. The specific section is dedicated to allegoresis of Odysseus’ wanderings, which are essential for the allegorical reception of the poem. The analysis considers explicit interpretations of the epic or its relevant segments found in ancient and Byzantine sources (up until XII century). It takes into account their individual characteristics, the context in which they occurred, the attitude towards the text which is interpreted, vocabulary they use, the perceived meaning of Homeric words. Thus the allegorical readings of the Odyssey are for the first time gathered together and viewed as a problem in itself, separate from other Homeric material, especially in light of the fact that the divine characters, which are dominant in ancient allegoresis, are not emblematic for many scenes of this poem. The analysis identifies layers in allegoresis which were formed under various influences. Among those most neglected or misrepresented influences are contemplations which use an Odyssean paradigm as a means of expression. The examination also points to significant differences in approach and understanding of the poem and allegorical within it, among interpreters who mostly use the same exegetical sources or line of argument, but do so in a different way. Relevance of the findings in view of the general picture given in the introductory section is made evident. On the basis of included sources a kind of allegorical thesaurus of Odysseus’ wanderings is assembled. The Homeric phrases which are treated in allegoresis are noted and cited together with elucidation or parallels of these phrases given in relevant interpretations. They are usually quite abounding in implications significant for a number of philosophical teachings, as well as for the history of ideas and cultural history in general.

Хомер, Одисеја, егзегеза, алегоријска тумачења (алегореза), Хераклит, Порфирије, Јован Цецес, св. Евстатије Солунски, схолије

Homer, The Odyssey, exegesis, allegorical interpretations (allegoresis), Heraclitus, Porphyry, John Tzetzes, St. Eustathius of Thessalonica, scholia

821.14'02.09 Homer(043.3)

Tekst