arly detection of the graft compatibility Sato-Zakura cherrys and domestic rootstocks by callus fusion in vitro

[Д. М. Скочајић]

XVI, 246 листова

Биотехничке науке - Пејзажна архитектура и хортикултура /Biotechnological sciences - Landscape architecture and horticukture

Јапанске цветајуће трешње из групе Sato zakura имају посебан значај за пејзажну архитектуру и хортикултуру широм света па и код нас. Како се већина добија путем хетеровегетативног размножавања, поље истраживања је компатибилност најчешће гајених култивара украсних трешања на нашем поднебљу: Prunus serrulata ‘Amanogawaʼ, Prunus serrulata ‘Kanzanʼ, Prunus serrulata ‘Kiku-shidare-zakuraʼ, са домаћим подлогама за трешању: Prunus avium, Prunus ‘Coltʼ и Prunus mahaleb. Таксон који је коришћен у истраживању као позитивна (компатибилна) контрола је Prunus serrulata, а два потенцијално инкомпатибилна таксона - Prunus serotina и Pyrus communis ‘Pyrodwarfʼ. Фузијом калуса подлоге и племке у условима in vitro, на релативно брз и поуздан начин вршена је рана детекција компатибилности поменутих племки и подлога. Резултати о јачини и компатибилности спојева добијени су визуелним (проценат успешно спојених, степен јачине споја) и хистохемијским анализама споја (распоред и обојеност ћелијских зидова и присуство липида и фенолних компоненти у калусу). Од три коришћене хранљиве подлоге (MS, SH и WP), за највећи број таксона, најпогоднија у процесу индукције калуса се показала МS. За обичну трешњу и култиваре Prunus serrulata ‘Kanzanʼ и Prunus ‘Coltʼ, у процесу индукције калуса из пупољака или вегетативних делова летораста, одговарајућа је била и SH подлога, док се једино за врсту Prunus mahaleb, WP издвојила као погодна хранљива подлога. Са ауксином NAA у концентрацији 2 mg/L и цитокинином BAP 0,5 mg/L за већину таксона добијени су најбољи резулатати у калогенези. За генотипове Prunus avium, Prunus ‘Coltʼ, Prunus serotina и Prunus serrulata ʼKanzanʼ, могуће је користити у истој концентрацији и 2,4-D као замену, док се IBA показао неодговарајућим ауксином за индукцију калуса код истраживаних врста. На спојевима делова добијеног калуса подлоге и племке, визуелно оцењена јачина споја показала је јаке спојеве код комбинација: P. avium/ P. serrulata ‘Kanzanʼ, Prunus ‘Coltʼ/P. serrulata ‘Amanogawaʼ, Prunus ‘Coltʼ/P. serrulata ‘Kiku-shidare-zakuraʼ и P. serrulata са сва три култивара. Делимично јаки спојеви остварени су код калуса P. avium/P. serrulata ‘Amanogawaʼ и ‘Kiku-shidare-zakuraʼ, Prunus ‘Coltʼ/ P. serrulata ‘Kanzanʼ и код спојева сва три култивара са касном сремзом (Prunus serotina). Јасне знаке неподударности калуса кроз лако одвајање на споју, показале су, очекивано, комбинације сва три култивара јапанских украсних трешања са култиваром Pyrus communis ‘Pyrodwarfʼ и са магривом (Prunus mahaleb)...

трешња, Prunus serrulata, инкомпатибилност, in vitro, калемљење, калус, спој, подлога, племка, феноли

in vitro, incompatibility, grafting, callus, fusion, union, phenols

635.92.012:582.711.713(043.3)

Tekst