Title
Публика дигиталних медија : информисање на интернету
Creator
Ninković-Slavnić, Danka N., 1974-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 22.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Milivojević, Snježana, 1956-
član komisije
Stojković, Branimir, 1947-
član komisije
Radojković, Miroljub, 1949-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Digital media audeince : being informed on the internet
Publisher
[Д. Нинковић Славнић]
Format
271 лист
description
Културолошке науке и комуникација - Комуникологија и информатика / Cultural studies and communicology - Communicology and informatics
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације су промене медијске публике које се дешавају услед експанзије интернета. У центру рада су питања у чему се огледају те промене, шта је ново и другачије у искуству људи када користе интернет као медиј, као и да ли су те промене толике да доводе у питање даљу употребу самог концепта публике. Да би се дошло до одговора на ова питања рад је структуиран око две осе – теоријског промишљања концепта публике и анализе медијских искустава људи који чине те публике у онлајн окружењу.
У првом делу рада анализирано је да ли теоријско наслеђе из периода истраживања публике традиционалних медија помаже разумевању публике дигиталних медија. Одговор на ово питање није једноставан, пре свега зато што не постоји јединствено, кохерентно и свеобухватно разумевање публике. Историја проучавања медија, а самим тим и публике може се интерпретирати на различите начине. У овом раду се теоријско наслеђе истраживања публике представља кроз приказ три водећа теоријска правца и то су: традиција ефеката (енгл. effects tradition), студије користи и задовољства (енгл. uses and gratification approach) и културне студије (енгл. cultural studies). Овакав преглед направљен је да би се идентификовала основна полазишта, методолошке специфичности и најважнији допринос ових традиција студијама публике и како би се утврдила употребљивости њиховог епистемолошког наслеђа у новом окружењу.
У раду се приспитује и релевантност самог концепта публике у онлајн простору. Теоретичари и истраживачки медија се поред проблема флуидности концепта публике, сада суочавају и са бихевиоралним изазовима – понашање публика се, и у смислу врсте активности у којима учествују и околности у којима се то дешава, значајно мења. Да би се размотрили наведени изазови у раду се образлажу ове промене и износи се теза, која се даље потврђује и емпиријским налазима о искуству онлајн публике дигиталних вести, да концепт публике ипак остаје релевантан за проучавање медија...
Authors Key words
публика, интернет, онлајн вести, партиципација, медијске праксе, информисање на интернету, корисници медија
Authors Key words
audience, internet, online news, participation, practice, online news audience, users
Classification
316.776:004.738.5(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације су промене медијске публике које се дешавају услед експанзије интернета. У центру рада су питања у чему се огледају те промене, шта је ново и другачије у искуству људи када користе интернет као медиј, као и да ли су те промене толике да доводе у питање даљу употребу самог концепта публике. Да би се дошло до одговора на ова питања рад је структуиран око две осе – теоријског промишљања концепта публике и анализе медијских искустава људи који чине те публике у онлајн окружењу.
У првом делу рада анализирано је да ли теоријско наслеђе из периода истраживања публике традиционалних медија помаже разумевању публике дигиталних медија. Одговор на ово питање није једноставан, пре свега зато што не постоји јединствено, кохерентно и свеобухватно разумевање публике. Историја проучавања медија, а самим тим и публике може се интерпретирати на различите начине. У овом раду се теоријско наслеђе истраживања публике представља кроз приказ три водећа теоријска правца и то су: традиција ефеката (енгл. effects tradition), студије користи и задовољства (енгл. uses and gratification approach) и културне студије (енгл. cultural studies). Овакав преглед направљен је да би се идентификовала основна полазишта, методолошке специфичности и најважнији допринос ових традиција студијама публике и како би се утврдила употребљивости њиховог епистемолошког наслеђа у новом окружењу.
У раду се приспитује и релевантност самог концепта публике у онлајн простору. Теоретичари и истраживачки медија се поред проблема флуидности концепта публике, сада суочавају и са бихевиоралним изазовима – понашање публика се, и у смислу врсте активности у којима учествују и околности у којима се то дешава, значајно мења. Да би се размотрили наведени изазови у раду се образлажу ове промене и износи се теза, која се даље потврђује и емпиријским налазима о искуству онлајн публике дигиталних вести, да концепт публике ипак остаје релевантан за проучавање медија...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.