Title
Промена парадигме архитектонско-урбанистичких концепата на објектима културе у процесу конституисања југословенског културног простора у периоду од 1947. до 1974.
Creator
Lujak, Mihailo P., 1971-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 24.09.2012.
Other responsibilities
član komisije
Ribar, Milorad.
član komisije
Đokić, Vladan.
član komisije
Vujović, Sreten, 1946-
član komisije
Ignjatović, Aleksandar, 1969-
član komisije
Stanković, Milenko.
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Publisher
[М. П. Лујак]
Format
PDF/A (602 lista)
description
Архитектура и урбаниѕам / Architecture and Urbanism
Abstract (sr)
Проблематика просторних концепција архитектонског дела представља једну од суштинских
тема савремене архитектонске теорије и праксе. Истраживање просторних концепција
репрезентативних објеката културе пројектованих и реализованих на простору некадашње
Југославије, спроведено у овом раду, поред доприноса проучавању архитектонске
делатности двадесетог века у Србији и државама западног Балкана, представља неопходно
полазиште за изучавање савремене архитектонске теорије и праксе у Србији на почетку
двадесетпрвог века. Истраживање полази од тренутка када политика културе нове
социјалистичке Југославије износи захтев за формирањем специфичног архитектонског
израза карактеристичног за ново југословенско друштвено уређење, чиме је означен јасан
дисконтинуитет са модерном архитектуром међуратног периода. У првом делу рада је
спроведено истраживање комплексног процеса теоријског дефинисања новог југословенског
архитектонског израза, кроз детаљну анализу стручних теоријских текстова који се баве
проблемском тематиком, конкурсних пројеката за репрезентативне објекте државне управе и
културне намене, у контексту политике културе истраживаног периода. Архитектонски
израз социјалистичке Југославије је, у сложеним и промељивим социо-политичким
околностима првих послератних година, теоријски дефинисан почетком шесте деценије
прошлог века и коначно позициониран као „трећи пут“ између и са јасном дистинкцијом од
две доминантне праксе периода, дискурса модернизма западноевропског модела и метода
социјалистичког реализма совјетског модела. У другом и трећем делу истраживања су
критички анализирани реализовани објекти културе репрезенти специфичног југословенског
архитектонског израза, на којима су, како је истраживањем утврђено, остварени у
потпуности савремени просторни концепти објеката музејског и меморијалног карактера.
Концепцијска специфичност југословенског архитектонског израза произлази из основног
концепта: модернизма са идеолошком надградњом социјалистичког друштва, услед чега су
развој, трансформација и мутација просторних концепција објеката културе у Југославији,
остварени у релацији двоструке зависности, од основних парадигми модерног покрета и
социо-политичких промена у оквиру југословенског културног простора.
Abstract (en)
Problems of spatial concepts of an architectural work represent one of the crucial topics of
contemporary architectural theory and practice. The research of spatial concepts of representative
structures built for cultural purposes in the region of former Yugoslavia performed in this paper
represents the necessary starting point for studying contemporary architectural theory and practice
in Serbia at the beginning of 21st century besides its contribution to the studies of architectural
work in Serbia in 20th century. The research starts from the moment when cultural politics of the
new socialist Yugoslavia demands the creation of a specific architectural expression characteristic
of new Yugoslav social system thus marking a clear discontinuity with modern architecture of
period between wars. The first part of the paper deals with research of complex process of
theoretical definition of new Yugoslav architectural expression through a detailed analysis of
theoretical texts of experts who engage themselves in the thematic, designs for competitions for
representative objects of government administration and objects for cultural purposes in the context
of cultural politics in the researched period. Architectural expression of socialist Yugoslavia was,
in the complex and changing socio-political circumstances of after-war years, theoretically defined
at the beginning of the sixth decade of the last century and finally positioned as ‘the third way’
between the two dominant practices of the period and with a clear distinction, the West European
discourse of modernism model and the Soviet socialist realism model.
The second and third parts of research critically analyses the constructed cultural structures as
representatives of specific Yugoslav architectural expression which have, as proven by research,
completely realised contemporary spatial concepts of objects used as museums or of memorial
character. The specifics of concept in Yugoslav architectural expression stems from the basic
concept modernism with ideological annex of socialist society where development, transformation
and mutation of spatial concepts in cultural structures in Yugoslavia were realised in relation to
dual dependency, from fundamental paradigms of modern movement and socio-political changes
within Yugoslav cultural space.
Authors Key words
Просторни концепти, однос функције и форме, југословенски културни простор, политика
културе, простор/теорије простора, објекти културе, модернизам, савремена естетика
социјализма, репрезентација, регионализација архитектонског израза
Authors Key words
Spatial concepts, relation of function and form, Yugoslav cultural space, cultural politics,
space/spatial theories, cultural structures/objects, modernism, modern aesthetics of socialism,
representation, regionalisation of architectural expression.
Classification
72
Subject
Spomenici kulture
Subject
Kulturna politika
Type
Tekst
Abstract (sr)
Проблематика просторних концепција архитектонског дела представља једну од суштинских
тема савремене архитектонске теорије и праксе. Истраживање просторних концепција
репрезентативних објеката културе пројектованих и реализованих на простору некадашње
Југославије, спроведено у овом раду, поред доприноса проучавању архитектонске
делатности двадесетог века у Србији и државама западног Балкана, представља неопходно
полазиште за изучавање савремене архитектонске теорије и праксе у Србији на почетку
двадесетпрвог века. Истраживање полази од тренутка када политика културе нове
социјалистичке Југославије износи захтев за формирањем специфичног архитектонског
израза карактеристичног за ново југословенско друштвено уређење, чиме је означен јасан
дисконтинуитет са модерном архитектуром међуратног периода. У првом делу рада је
спроведено истраживање комплексног процеса теоријског дефинисања новог југословенског
архитектонског израза, кроз детаљну анализу стручних теоријских текстова који се баве
проблемском тематиком, конкурсних пројеката за репрезентативне објекте државне управе и
културне намене, у контексту политике културе истраживаног периода. Архитектонски
израз социјалистичке Југославије је, у сложеним и промељивим социо-политичким
околностима првих послератних година, теоријски дефинисан почетком шесте деценије
прошлог века и коначно позициониран као „трећи пут“ између и са јасном дистинкцијом од
две доминантне праксе периода, дискурса модернизма западноевропског модела и метода
социјалистичког реализма совјетског модела. У другом и трећем делу истраживања су
критички анализирани реализовани објекти културе репрезенти специфичног југословенског
архитектонског израза, на којима су, како је истраживањем утврђено, остварени у
потпуности савремени просторни концепти објеката музејског и меморијалног карактера.
Концепцијска специфичност југословенског архитектонског израза произлази из основног
концепта: модернизма са идеолошком надградњом социјалистичког друштва, услед чега су
развој, трансформација и мутација просторних концепција објеката културе у Југославији,
остварени у релацији двоструке зависности, од основних парадигми модерног покрета и
социо-политичких промена у оквиру југословенског културног простора.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.